KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Posle parlamentarnih izbora u Srbiji

0,9% do kraja jedne istorije

 

U Srbiji još postoji tvrdo jezgro glasača koje ne percipira ni bolji život, ni ekonomske pokazatelje, ni otvorenost zemlje, pa čak ni to ako se u njihovom selu izgradi put ili uredi škola posle pola veka. Ko su ovi glasači?

IZBORI 2007: Na glasanje samostalno ili grupno

Piše: Aleksandar Gatalica

Upravo toliko, samo 0,9%, nedostajalo je da Socijalistička partija Srbije ne uđe u sastav novog Parlamenta Srbije i da se time okonča jedna svirepa etapa u novijoj istoriji Srbije na način na koji to obično beleže udžbenici istorije: silaskom sa političke scene glavnog stožera jedne neuspešne politike. Ali, to se nije dogodilo. SPS-u je glasove najviše oduzimala lista PUPS-SDP; ni mnoge druge partije (sve osim LDP-a) nisu bile inertne prema nastarijem biračkom telu, no u slučaju SPS-a još jednom je prevagnulo biračko telo koje se izgleda odlikuje jedino slepom lojalnošću i samim tim nekom doslednošću.

I ostale cifre sa poslednjih izbora,  a među njima najviše one o prostom broju glasova koje su partije dobile, govore da u Srbiji još postoji tvrdo jezgro glasača koje ne percipira ni bolji život, ni ekonomske pokazatelje, ni otvorenost zemlje, pa čak ni to ako se u njihovom selu izgradi put ili uredi škola posle pola veka. Ko su ovi glasači? Na to pitanje koliko je teško, toliko je lako odgovoriti. Činjenica je da ih ima 1.400.000 i da se njihov broj od 2000. godine izgleda ne smanjuje „ni za jotu“, uprkos uobičajenom biološkom obnavljanju stanovništva Srbije. Među njima ima gubitnika tranzicije, izbeglica sa prvom glasa i osoba sa nižim kvalifikacijama. Jasno je da je to jedan praskavi komplot, koji ne samo da reaguje osvetnički i bezrazložno uporno, već ga karakteriše još jedna osobina koja se ređe spominje u analizama.

Naime, demokratski blok stranaka mora da stigne do svakog pojedinačnog glasača i u tom biračkom telu ne važi nikakav princip preslikavanja. Nije čudno da u građanskim porodicama svaki član familije ima svoju demokratsku opciju. U onom drugom delu biračkog tela principi su sasvim suprotni, jer umesto stizanja do svakog pojedinačnog glasača, dovoljno je stići do malog predvodnika neke svakodnevne grupe, a tehnika preslikavanja učiniće svoje. Svi koji su ikada imali kontakt sa društvom od šest ili sedam ljudi u malom mestu koji su povezani nekom manje-više nevažnom navikom (isto mesto izlaska, rad u istom odelenju na poslu, čak i ispijanjem iste vrste piva), znaju da se u takvoj grupaciji svi ravnaju prema predvodniku i ne žele da iskoče od opšteg stava da ne bi bili ekskomunicirani iz društva s kojim se viđaju i rade svakodnevno. Dovoljno je, dakle, da se u toj njihovoj maloj sredini „podrazumeva“ da će „oni“ glasati za tu partiju, pa da od jednog glasača, takva partija dobije automatski sedam ili osam novih glasova.

Ko je miš, a ko pudlica?

Očigledno je da je Srbija tragično podeljena još od vremena kada su prvi postradali iz Borova Sela i Vukovara počeli da se prikazuju na televiziji. Kasnije je Miloševićeva propagada sve učinila da se ovaj jaz produbi. Opozicioni političari nazivani su „ruljom“, „onima koji šire haos i bezumlje“, „homoseksualcima“ i „narkomanima“ iz čega je trebalo jasno da se zaključi da im upravljanje zemljom nikako ne treba dozvoliti. Tu negde u javni opticaj je ušlo i čuveno „nemešanje u unutrašnja pitanja suverene zemlje“, a posle 5. oktobra to je rezultiralo tragičnim zatvaranjem jednog dela populacije za bilo kakve promene. Danas jednim značajnim delom Srbije vladaju teorije zavera, opšte nepoverenje i fetišistički animozitet prema držanju, izgledu, rečniku ili oblačenju političara proevropske orijentacije. Nije stoga čudno što su čak i pitanja „ko voli pudlice“ i „ko će se razbežati kao miš“ pronašla značajno mesto u predizbornoj kampanji.

Čini se da upravo ovo nije shvatio takozvani narodnjački blok partija, kada je pretpostavio da može doći do mirenja „dve Srbije“. Razume se da nije dobro da u jednoj zemlji postoje dve zemlje i da je normalan pokušaj izmirivanja krajnosti zbog prosperiteta zemlje, ali rezultat od 16,70% glasova (prema nepotpunim podacima RIK-a, u trenutku pisanja ovog članka) koje je dobila ova koalicija nesumnjivo govori da praktično niko od tvrdog biračkog tela nije ni pacifizovan, ni prebačen u tabor demokrata, a samim tim nije ni na koji način inkorporiran u razvojne i integrativne tokove. Uzalud je dakle bio gramdiozni rok-pop-folk pomirbeni koncert pred Domom narodne skupštine. Da ironija bude veća, demokratske partije izgubile su u Beogradu, a poraz je očigledan naročito u opštinama gde je pre tri godine vodio DSS. Vojislav Koštunica je dakle bukvalno izigran kada se u noći Srpske nove godine veselio sa građanima u kojima je video svoje buduće birače.

Zbog svega toga nameće se neminovan zaključak: jedan deo građana jednostavno se u skorije vreme neće u većem broju uključiti aktivno u procese tranzicije. Sredine u kojima se kreću odavno su postale samodovoljne i funkcionišu na niskom stupnju potreba, a visokom stupnju izolacionizma. Jedan deo od 1.400.000 takvih glasača tokom naredne decenije biće supstituisan mlađim glasačima; veorvatno je da će se oštrica ksenofobije otupiti kada Srbija pređe na „belu Šengensku listu“; još jedan deo dići će ruke od praznih kafanskih priča kada veće investicije dođu do svakog dela Srbije. Pa ipak, ako nas nečemu uče izbori 2007. godine, onda je to činjenica da će ova visoka brojka postepeno i veoma sporo padati, ukoliko u prvim narednim godinama uopšte zabeleži ikakav pad.

Pametni političari nakon ovih izbora zato treba da shvate da „ujednačavanje Srbije“, kao ni njeno „mirenje“ nije moguće i da tome prilagode dve vrste politika. Prvu politiku koja će onom daleko većem broju od 2.600.000 demokratskih glasača pružiti nesmetane razvojne mogućnosti i drugu koja sistemom političkih subvencija neće preterano revoltirati ovu drugu grupaciju, čiji broj nikako ne sme biti zanemaren.

Na pitanje da li je ovo moguće, nova politička elita mora da da pozitivan odgovor.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus