KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

BOGATI SVET GLUVIH I NAGLUVIH

 
 
Ko su gluvi i nagluvi ljudi
 

Među nama živi mnogo ljudi sa različitim stepenom oštećenja sluha, koje i ne primećujemo. Shvatimo to tek kad započnemo razgovor sa njima i čujemo da imaju monoton glas koji teško razumemo. Čujući ljudi teško razumeju kako je to biti gluv. Misle da gluvi žive u svetu tišine, da ne čuju muziku, govor i druge zvuke oko sebe, što ih navodi da odluče da žive osamljeno, iza zatvorenih vrata. Ipak nije tako. Mnogi gluvi gubitak sluha ne doživljavaju kao manu ili defekt. Stepen oštećenja sluha je različit kod različitih osoba i ima različit uticaj na njihov život. Zato, u odnosu na stepen oštećenja sluha, govorimo o gluvim i nagluvim osobama. Gluvi su ljudi koji imaju oštećenje sluha veće od 80 dB i govorno sporazumevanje sa njima na osnovu sluha je nemoguće. Oštećenje je tako veliko da iz okoline ne primaju ni jedan zvuk i glas, iako imaju slušni aparat. Onemogućeno im je prirodno učenje govora, a učenje govora im je otežano i činjenicom da su gluvi od rođenja. Takve osobe nisu imale nikakav dodir sa zvukom i govorom i napredak u govoru je spor i otežan. Dosta je lakše ako je osoba izgubila sluh u detinjstvu, a kao dete je naučila da govori. Nagluvi su ljudi koji imaju oštećenje sluha od 40 do 80 dB. I sa njima je govorno sporazumevanje otežano i njihov je govor nerazgovetan. Nagluvi čuju slabije i menja im se prag čujnosti. Nekada lako čuju zvuke i glasove, ali ih teško razumeju. Slušni aparat im lako pomaže, ali ne može da nadoknadi prirodan sluh. Nagluvi ljudi lakše uspostavljaju komunikaciju i sa gluvima i sa čujućima. Među nama su ustaljeni mnogi nazivi za gluve i nagluve ljude, kao što su slušno hendikepirani, slušno oštećeni, gluvonemi, mutavci, gluvaći. Ti izrazi su neprimerni, ružni i ponižavajući.
 
Šta je znakovni jezik?
 

Pogledajmo oko sebe i videćemo da se lako sporazumevamo na mnogo načina, bez upotrebe glasa. Klimamo glavom – što znači „da“, odmahujemo glavom – što znači „ne“, spustimo ramena – što znači „ne znam“. Ovo radimo svaki dan, a da toga nismo svesni. Ako nas neko pita kuda da ide, uperićemo prstom da bi pokazali smer, stavićemo prst preko usana da bi ga zamolili za tišinu itd. Svi ti pokreti imaju neki značaj i poruku. Takođe samo uz pomoć mimike izražavamo različite poruke i osećanja. Pomislite samo koliko lako komuniciramo sa drugom osobom preko izraza lica kada smo nasmejani, namršteni, začuđeni... Svaki ovaj izraz lica ima svoje objašnjenje. Poruke koje smo samo izveli pokretima ruku, licem i celim telom bile su prirodne i očigledne, a shvatili smo ih putem vida. Sa dodatkom utvrđenih pokreta koje upotrebljavaju gluvi, poruke postaju potpunije, dobijaju na vrednosti, što znači da postaju jezik. Zovemo ga znakovni jezik, koji u svakodnevnom životu upotrebljavaju gluvi i nagluvi. Ono što su za glasovni jezik reči, za znakovni su gestovi. Umesto da se koristi glas i izgovaraju reči, u znakovnom jeziku se koriste pokreti ruku, tela, lica, usta i glave za izražavanje različitih pojmova. Umesto sluha kojim shvatamo reči, koristimo vid sa kojim tumačimo gestove. Na zasedanju UNESCO-a, 1984. godine u Parizu, formulisana je definicija znakovnog jezika koja glasi: „Znakovni jezik je vid komunikacije, kojim se reči i pojmovi iskazuju rukama, kojom prosečan pojedinac lako izražava reči, misli i celine, zavisno od konteksta ili složene serije ideja“. Znakovni jezik je kompleksan, strukturiran, živ jezik. Ima jaku kulturnu osnovu i pripada velikom broju znakovnih jezika koji su rašireni među skupinama gluvih u celom svetu.
 
Prstna azbuka
 
Različitim položajem prstiju lako oblikujemo pojedinačna slova azbuke govornog jezika, a ti pokrete nazivaju se prstna ili ručna azbuka. Pokretima prstiju mogu se predstaviti lična imena i prezimena, imena geografskih pojmova i oni pojmovi za koje ne postoji određeni gest. Prstna azbuka je poznata već dugo vremena. Katolička biblija iz X veka prikazuje skice položaja prstiju koji su monasi u to vreme koristili među sobom, pored jezičkih i dogovorenih pokreta. Postoji jednoručna i dvoručna azbuka. Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora koriste dvoručnu azbuku, a u Sloveniji i u većini drugih evropskih zemalja koristi se jednoručna abeceda, kao internacionalno priznati sistem. Australija, Engleska, Škotska, Novi Zeland, Indija i Južna Afrika imaju svoj, priznati sistem dvoručne abecede. Međutim, i tamo je poznat jednoručni sistem i brzo se prebace na njega ako se neko koristi njim.
 
Gluvi i nagluvi u Srbiji
 
Do 1944. godine u Jugoslaviji su postojale samo četiri škole za gluve: jedna državna u Jagodini, dve banovinske u Zagrebu i Ljubljani, i jedna privatna, Društva „Kralj Dečanski“ u Beogradu. Sve zajedno su obuhvatale samo 3% gluve dece stasale za školovanje, ili kako u zvaničnom izveštaju stoji „školom je obuhvaćeno svako deseto gluvo dete“. Za vreme Drugog svetskog rata obe škole u Srbiji su radile sa veoma smanjenim kapacitetom, samo sa jednim do dva odeljenja, sa kojima su se uprave škole premeštale od sela do sela (škola u Jagodini u selima Ribare i Donje Štiplje), a o prijemu nove dece nije bilo ni pomena. Deca su živela u veoma teškim i bednim uslovima, tako da je Savez preduzeo akciju otkrivanja takve dece da bi ih poslao u školu, ili da bi otvorio mala eksterna odeljenja po mnogim gradovima Srbije.
Tridesetak gluvih ljudi, koji su preživeli Drugi svetski rat u Beogradu, dvanaestog dana po oslobođelju grada, okupili su se u zgradi svoje škole Društva „Kralj Dečaiski“ 2. novembra 1944. godine i samoorganizovali „Narodno oslobodilački front gluvih Beograda“, kao ogranak Narodno -oslobodilačkog fronta Srbije. Organizatori sastanka bili su Mirko Zivlaković, sekretar poslednjeg udruženja gluvih od pre Drugog svetskog rata „Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja“ i Jovan Odavić, grafički radnik, koji je važio za najobrazovanijeg gluvog čoveka u gradu. Odavić je podneo referat o potrebi organizovanja gluvih i njihovom priključenju tada jedinoj masovnoj organizaciji svih građana Srbije „NOF-u Srbije“. Tom prilikom je doneta i zajednička rezolucija o ciljevima i zadacima organizacije. Tako je osnovan Savez gluvih i nagluvih Srbije koji i danas deluje.
Na III Plenumu Saveza gluvih i nagluvih, 18. septembra 1950. godine zaključeno je da Savez pomogne Ministarstvu prosvete Srbije oko obuhvatanja gluve dece dorasle za školovanje, otvaranjem eksternih odeljenja pri redovnim osnoviim školama, s tim što će u tim odeljenjima raditi nastavnici suropedagozi, a Savez će se starati oko smeštaja dece po hraniteljskim porodicama. Tako je otpočela velika akcija Saveza na otva ranju eksternih odelenja u Novom Sadu, Subotici, Požarevcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici, Zaječaru, Zrenjaninu, Leskovcu, Prištini, Kragujevcu, Čačku, Vranju, Šapcu, Beogradu. Ovim odeljenjima je bilo obuhvaćeno preko 200 dece, što je bila velika pomoć tadašnjim prosvetnim organima Srbije na suzbijanju analfabetizma među gluvom omladinom.
 
Gluvi i nagluvi u svetu
 

U svetu se širi podizanje svesti kod gluvih i nagluvih da aktivno angažuju privatne i profesionalne aktivnosti u cilju promovisanja svoje kulture, prava i gestovnog jezika. Najčešće koriste YouTube i Camfrog gde mogu da prikažu svoje sajtove, blogove, chat-ovanje i druge aktivnosti. Ova prilika je da pokaže svoje individualno nezadovoljstvo u socijalnom sistemu, ali ima i pozitivnih i iznenađujućih brz razvoj u svim oblastima života. Postoje divni primeri uspešnog probijanja gluvih i nagluvih na tržištu javnog života širom sveta kao ovakvi slučajevi: Ruska pravoslavna crkva ima tumače gestovnog govora za zainteresovane vernike koje se zanimaju za duhovne teme, takođe u Egiptu imaju tumače gestovnog govora u džamijama. gluvi i nagluvi iz Egipta su uspešno demonstirali svoju trgovačku sposobnost, otvorili svoju radnju brze hrane, namenjeno za gluve u tom okruženju i čujuća sredina je prilagođena da nauče njihov gestovni jezik, zadovoljni su njihovim kvalitetom i uslugom. Ovakav slučaj postoji i u Australiji. Premijer Paragvaja Gustavo Benitez lično je prisustvovao kursu za znakovni jezik i podržao javnu akciju gestovnog jezika kao strani jezik i da aktivno primenjuje u svim zvaničnim institucijama; u prosvetno i visokoškolskim ustanovima, poraslo je veliko interesovanje komunikacije sa gluvima i nagluvima. Ruski gluvi i nagluvi su više skloniji ka stvaranju svojih filmova gde su bili zapaženi u javnosti i dobijali specijalne nagrade.
 
Priredio: Aleksandar Gatalica

  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus