KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Evropske aktuelnosti 

Trendovi, istraživanja i debate

 

 

 


 

 

ISTRAŽIVAČKI FORUM

 

OBLAST DELOVANJA "EKONOMIJA"

 

Opis:

Članovi i članice Istraživačkog foruma koji su usmereni na pitanja ekonomije pripremaju analize i sprovode istraživanja koja obuhvataju široki opus ekonomskih tema iz oblasti еkоnоmske pоlitike zеmlје. U okviru priprеme zа člаnstvо u ЕU koje definiše neke osnovne smernice u tom smislu, članovi Istraživačkog foruma se bave analizom postojećeg stanja i dеfinisanjem оsnоvnih smеrnica u unutrašnjoj i spоlјnој еkоnоmskој pоlitici zеmlје, kао štо mogućnosti ubrzavanja еkоnоmskog rаsta, pоstizаnja i оdržаvаnja mаkrоеkоnоmskе stаbilnоsti, pоbоlјšаnja pоslоvnog okruženja fiskаlnom i pоrеskom pоlitikom kao glаvnim instrumеntima zа njeno unаprеđеnjе, ubrzаvаnja trgоvinе i privlаčеnjа strаnih invеsticiја. Budući da pоstојi pоtrеbа zа kvаlitаtivnim аnаlizama i аltеrnаtivnim оpciјаma zа unаprеđеnjе ekonomske pоlitikе i njene efikasnosti u svim, a pogotovo u sferama koje se tiču (ne)povoljnog pоslоvnоg оkružеnjа cilј Istraživačkog foruma jeste da upravo kreira i zagovara takve analize i predloge.

Radovi:

Srbija, Evropska unija, Rusija - analiza ekonomskih odnosa

 

Autori: Ivan Knežević, Mihailo Gajić i Kristina Ivanović

Beograd, decembar 2012.

U tekstu se analiziraju ekonomski odnosi Srbije sa Evropskom unijom i Rusijom, ekonomski odnosi Evropske unije i Rusije kao i implikacije ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) na trgovinsku razmenu sa Srbijom. Analizom ekonomske saradnje Srbije sa EU i sa Rusijom, ali i njihove međusobne saradnje, izvedeni su argumenti kao odgovor na pitanje kojim strateškim pravcem bi Srbija trebalo da se kreće u budućnosti.

 

 

 

 

 

Analiza politike zaštite konkurencije

Autori: Bojan Ristić i Veljko Mijušković

Beograd, februar 2013.

Cilj ovog rada je da pruži preporuke za unapređenje sistema zaštite konkurencije Republike Srbije koje je moguće implementirati u relativno kratkom vremenskom periodu. Osnova za implementaciju ovih preporuka već postoji, tako da ih treba shvatiti kao način da se izvrši „fino“ podešavanje politike konkurencije koja je već šest godina prisutna u Srbiji. Preporuke su date na osnovu uporedne analize sistema zaštite konkurencije Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i sistema zaštite konkurencije pojedinačnih zemalja članica EU sa dužom tradicijom u bavljenju politikom konkurencije u odnosu na Srbiju. 

 

 

 

 

Državna pomoć u Evropskoj uniji i Srbiji

Autor: Miroslav Prokopijević

Beograd, mart 2013.

Rad se bavi davanjem državne pomoći privredi u zemljama EU i Srbiji. Visok iznos državne pomoći je ekonomski neefikasan i podriva zajedničko tržište kao jedan od glavnih rezultata evrointegracija, i zbog toga je nepoželjan. Data državna pomoć u Srbiji se razlikuje i po visini, i po strukturi, i po ciljevima u odnosu na državnu pomoć u EU. Po visini, državna pomoć u EU ima prosečnu vrednost 0,6%, a u Srbiji 2–3% BDP. Po strukturi je državna pomoć u EU oko 80% horizontalna, dok je u Srbiji oko 20% horizontalna, a ostatak je sektorska ili vertikalna. Po ciljevima se pomoć u EU sve više pomera ka delatnostima koje pomažu razvoj, istraživanja, zaposlenost i zaštitu životne sredine, dok je u Srbiji još uvek u vezi sa delatnostima koje imaju gubitke. Iz toga sledi da će državna pomoć u Srbiji morati iz osnova da se menja ako se nastavi proces približavanja zemlje EU ili ako se žele bolja rešenja od postojećih. 

 

 

Unapređenje performansi malih i srednjih preduzeća reformom sistema oporezivanja

Autori: Saša Ranđelović i Aleksandar Đorđević

Beograd, april 2013. 

Konkurentnost i rast sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) opredeljeni su velikim brojem faktora, među kojima su i visina poreskog opterećenja, te jednostavnost i transparentnost poreskih propisa i procedura. Iako sistem oporezivanja predstavlja samo jednu od determinanti rasta sektora MSP, u javnosti u Srbiji se često navode stavovi da nepovoljan sistem oporezivanja malih i srednjih preduzeća jeste jedan od ključnih barijera njihovog rasta i razvoja. U ovom radu je na osnovu empirijskih podataka iz finansijskih izveštaja preduzeća za 2010. godinu analizirana visina i struktura poreskog opterećenja po veličini preduzeća i po poreskim oblicima. Procenjeno je da mala i srednja preduzeća u Srbiji donekle zaista jesu izložena većem poreskom opterećenju  u odnosu na velika preduzeća, ali da je ta razlika relativno mala. Takođe je procenjeno da su MSP u izvesnoj meri izložena većem poreskom opterećenju u domenu lokalnih poreza i dažbina, kao i kod oporezivanja rada (tačnije doprinosa za socijalno osiguranje). U tom smislu, reforma sistema oporezivanja bi trebalo da obuhvati:    1) smanjenje i/ili ukidanje mnogobrojnih lokalnih fiskalnih dažbina, uz istovremeno proširenje osnovice za obračun poreza na imovinu i uvođenje lokalnog poreza na dobit, tako da ukupni javni prihodi ostanu nepromenjeni, 2) smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje uz povećanje poreza na potrošnju kojim bi se nadomestio pad prihoda po osnovu smanjenja doprinosa. Zaključeno je da se reformom sistema oporezivanja može doprineti stvaranju povoljnijih uslova za razvoj MSP, ali da je pored toga neophodno sprovoditi i politike usmerene na otklanjanje drugih barijera njihovom rastu, čiji je relativni značaj veći. 


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus