KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Građansko društvo i država Srbija

 

Nepostojanje podrške u Srbiji za aktivnosti civilnog društva dovodi do preterane zavisnosti nevladinih organizacije od stranih donacija kao i rivaliteta između njih.

NVO SEKTOR: korektiv, partner ili poslušnik

mr Vladimir Todorić

Građansko društvo je veoma heterogen sistem sastoji od niza slobodnih udruženja građana – od nevladinih organizacija, preko strukovnih udruženja, sindikata, privrednih udruženja, univerziteta, SANU, medija, pa sve do različitih konfesija. Sve navedene institucije građanskog društva u Srbiji još nisu prošle demokratsku tranziciju. Iako ni nevladine organizacije nisu ostrvo u ovom tranzicionom miljeu, one se razlikuju od ostalih po svojoj nezavisnoj legitimaciji u učešću u političkom životu. One su najčešći oblik udruživanja građana zarad ostvarivanja društvenih ciljeva i zajedno uzev predstavljaju civilni sektor koji treba da ima funkciju korektivnog mehanizma u državi u kojoj su građani razočarani posrednim oblikom demokratije u kome postoji tendencija da vlast prisvajaju političke partije. Država je ta koja sama mora da napusti etatistički princip vođenja društva i uspostavi zdrave osnove saradnje sa građanskim društvom i stvaranja šireg političkog dijaloga.

Građansko društvo je veoma heterogen sistem sastoji od niza slobodnih udruženja građana – od nevladinih organizacija, preko strukovnih udruženja, sindikata, privrednih udruženja, univerziteta, SANU, medija, pa sve do različitih konfesija. Sve navedene institucije građanskog društva u Srbiji još nisu prošle demokratsku tranziciju. Iako ni nevladine organizacije nisu ostrvo u ovom tranzicionom miljeu, one se razlikuju od ostalih po svojoj nezavisnoj legitimaciji u učešću u političkom životu. One su najčešći oblik udruživanja građana zarad ostvarivanja društvenih ciljeva i zajedno uzev predstavljaju civilni sektor koji treba da ima funkciju korektivnog mehanizma u državi u kojoj su građani razočarani posrednim oblikom demokratije u kome postoji tendencija da vlast prisvajaju političke partije. Država je ta koja sama mora da napusti etatistički princip vođenja društva i uspostavi zdrave osnove saradnje sa građanskim društvom i stvaranja šireg političkog dijaloga.

Da bi izbegle marginalizaciju, jedan deo nevladinih organizaciju strateški se opredeljuju da deluje kao „konstruktivan partner“ državnim organima koji ih upućuje na model saradnje „opsluživanja“ administracije stručnim poslovima. Drugi deo nevladinih organizacija koji ne želi da pristane na takav način saradnje se svojim delovanjem konfrontira sa zvaničnom politikom, čime reskira da svoje aktivnosti preterano ispolitizuje. I u jednom i drugom slučaju se ne iskorišćava potencijal koji postoji u civilno-javnom partnerstvu, a koji mora biti osnova legitimiteta demokratskih institucija.

Problem komunikacije NVO sa građanima realno postoji, iako se on ne priznaje i na tom planu bi prvenstveno trebalo prepoznati veliki potencijal za jačanje statusa nevladinih organizacija u Srbiji. Nedvosmisleno je jasno da je u Srbiji država ta koja treba da obezbedi zakonski i institucionalni okvir za civilno-javno partnerstvo kako bi se sprečila dalja politizacija i marginalizacija nevladinih organizacija.

Nepostojanje podrške u Srbiji za aktivnosti civilnog društva dovodi do preterane zavisnosti nevladinih organizacije od stranih donacija kao i rivaliteta između njih samih usled sve oskudnijih sredstava. Takođe se istovremeno javlja problem komunikacije nevladinih organizacija sa običnim ljudima, to jest populacijom, koja u globalu gledano ima negativan ili indiferentan stav prema nevladinim organizacijama. Ponekad taj stav uključuje percepciju da među nevladinim organizacijama postoji korupcija, neodgovornost prema društvu i da su njihove aktivnosti uvek usmerene protiv države. Ovoj percepciji ne pomaže nimalo činjenica da veliki broj NVO i dalje komunicira sa građanima projektnim jezikom, ili klasičnom političkom retorikom.

Problem komunikacije NVO sa građanima realno postoji, iako se on ne priznaje i na tom planu bi prvenstveno trebalo prepoznati veliki potencijal za jačanje statusa nevladinih organizacija u Srbiji. Nedvosmisleno je jasno da je u Srbiji država ta koja treba da obezbedi zakonski i institucionalni okvir za civilno-javno partnerstvo kako bi se sprečila dalja politizacija i marginalizacija nevladinih organizacija. Možda će tvrdnja da država treba da bude neko ko će omogućiti građanskom društvu da se konsoliduje i razvija (tutor u najpozitivnijem smislu te reči) zvučati previše optimistično u sadašnjoj situaciji, ali izgleda da je to jedini način prevazilaženja trenutne problematične situacije.

Zbog čega je bitno da postoji participacija građanskog društva u političkom životu zemlje? Zbog legitimiteta institucija koji mora postojati ne samo iz razloga opravdanosti vršenja vlasti, već da bi institucije sve tri grane vlasti mogle efikasno funkcionisati – donositi zakone i obezbediti njihovo sprovođenje, odnosno sprovesti neophodne reforme.

Bez legitimiteta nema jakih institucija države, a bez njih nema trajno uspešnog sprovođenja politike. Zato se mora stvoriti stvarni građanski politički dijalog, a to se jedino može uraditi njegovom institucionalizacijom i utvrđivanjem jasnog zakonskog okvira u kome će se saradnja i dijalog odvijati.

Nije neophodno ali nije ni zgoreg napomenuti da je ovakva vrsta institucionalizacije odnosa praksa u svim zemljama koje su prošle ili prolaze demokratsku tranziciju, i da je to jedan od pokazatelja legitimiteta političkih reformi. Zemlje poput Češke, Slovačke, Estonije, Poljske, Mađarske ili Hrvatske su sve formirale ili parlamentarna ili vladina tela za dijalog i konsultacije sa civilnim sektorom i u tome se postigao veliki uspeh u stvaranju širokog političkog konsenzusa oko ključnih državnih pitanja: pridruživanja EU, lustracije, položaja mladih, korupcije, itd.

Govor pročitan na okruglom stolu Država i nevladin sektor


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus