KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

In memoriam Dušan Kira Simić

Uporan borac koji se ne busa u prsa

 

Kira Simić je bio tih i nenametljiv, blago ironičan, prijatan, bez velikog gesta, sa pravim smislom za humor, ali veliki i uporan borac, koji nije od onih što se busaju u prsa i prosipaju krupne reči, ali ga nije lako pomeriti. Takav je bio i u danima posrtanja Politike i presudnim trenucima naše najnovije mahom tužne istorije.

ODLAZAK VRSNOG STRUČNJAKA: Dušan Kira Simić

Živorad Kovačević

Dušana Kiru Simića sam dugo poznavao i poštovao, sretao se sa njim, ali smo bliže prijateljevali tek kao penzioneri, ne priznajući taj status kao mirovinu, odnosno kraj aktivnog života. Prihvatio je da bude predsednik Foruma za međunarodne odnose i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Teško da smo mogli boljeg i kvalifikovanijeg da nađemo da vodi to telo koje se više od decenije uredno sastaje svake srede u šest uveče da se informiše šta se sve u svetu oko nas dešava i menja, kako mi na to (najčešće pogrešno) reagujemo i šta bi nam valjalo činiti kad bi bilo nekog koga bi zanimalo šta ta, prilično kvalifikovana alternativna skupina misli.

Umeo je da odabere prave sagovornike, a iz njegovih pitanja i komentara moglo se samo naslutiti koliko je ne samo mnogo znao i bio uvek odlično informisan, već koliko je istinski i dubinski razumevao složene međunarodne odnose. Bio je rođeni analitičar, ne manje darovit i kompetentan u oceni naše političke scene. Pritom su njegova politička uverenja bila vrlo jasna i konsekventna, od samog početka drame našeg raspada, pre svega uvek protiv nacionalizma, populističke demagogije, ksenofobije, zatvaranja i ignorantskog i arogantnog odnosa prema susedima, Evropi i svetu.

Onda je došao na ideju da osnujemo magazin kakav nažalost ne samo u Srbiji, nego ni u regionu nemamo, koji bi se ozbiljno i kvalifikovano bavio spoljnom politikom i međunarodnim odnosima. Nas nekoliko je ušlo sa njim u tu izdavačku avanturu, ali je on bio ne samo inicijator, pokretač i duša tog poduhvata, već i znalački realizator. Svoje ogromno iskustvo i kompetenciju dugogodišnjeg dopisnika sa mnogih strana sveta, spoljnopolitičkog komentatora i urednika Politike i glavnog urednika NIN-a iz njegovih najboljih dana, Kira je sa novom energijom i velikim entuzijazmom uložio u uređivanje Međunarodnog foruma. Kao da je bio preporođen tih meseci, okupio je izvrsnu tehničku ekipu, obezbeđivao je sagovornike među predsednicima država u susedstvu i poznatim ličnostima u svetu, koristeći svoja bogata poznanstva i veze, redigovao je pomno priloge i brutalno skraćivao (kako bi govorio) „kobasice“, uvodio nove rubrike i postepeno oformljavao profil magazina.

Međunarodni forum je naišao na interes i dopadanje, ali u dosta uskom krugu onih koji se uistinu zanimaju za međunarodne odnose i razumeju ih, a njih je tako malo u sredini koja je kroz godine besmislenih ratova i međunarodne izolacije postala definitvno provincijalna i u kojoj teorija zavere nudi univerzalno objašnjenje za ono što se dešava u svetu i za odnos sveta prema nama. Iako je Kira bio realista, odsustvo šireg interesa i ozbiljnije podrške poduhvatu u čiju je potrebu istinski verovao, predstavljalo je za njega veliko razočaranje. Gašenje Foruma posle samo sedam brojeva poklopilo se sa početkom njegove bolesti. Iz bolesničke postelje je uređivao magazin, pokušavao da nađe sponzore i gledao da odloži njegovo umiranje, ne priznajući poraz.

Kira Simić je bio tih i nenametljiv, blago ironičan, prijatan, bez velikog gesta, sa pravim smislom za humor, ali veliki i uporan borac, koji nije od onih što se busaju u prsa i prosipaju krupne reči, ali ga nije lako pomeriti. Takav je bio i u danima posrtanja Politike i presudnim trenucima naše najnovije mahom tužne istorije, takav je bio i pred sam kraj života. Svoju muku je hrabro podnosio, pričao o svojoj bolesti kao da se radilo o nekom drugom i do samog kraja nije priznavao pobedu smrti nad životom.

Kira je sve na našoj i međunarodnoj sceni pažljivo pratio, analizirao i komentarisao. Uživanje je bilo slušati ga; bio je svestrano odnosno vrlo raznovrsno obrazovan, a uz to prošao je toliko sveta. Posebno su ga nervirale dve stvari: glupost i nekompetencija najodgovornijih i neprofesionalnost i osobito nebrižljiv jezik kolega novinara. Tek pred sam kraj, mi njegovi prijatelji osetili bismo da više nije tako bodar i spreman za raspravu, pomalo setno nas slušajući. Nekako je utihnuo, ali se predavao nije. Pridružio se velikoj i značajnoj plejadi članova Foruma za međunarodne odnose koji su nas ostavili: Kosti Obradoviću, Novaku Pribićeviću, Iliji Đukiću, Dragoslavu Avramoviću, Stojanu Ceroviću, Milivoju Despotu, Ranku Petkoviću, Milivoju Maksiću, Aleksandru Nenadoviću.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus