KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Centar za razvoj neprofitnog sektora

Kako osnovati nevladinu organizaciju

 

Organizacija se osniva na skupštini osnivača, na kojoj se donose odluka o osnivanju i statut. Osnivači mogu da budu građani koji imaju biračko pravo, tj. punoletni državljani Savezne Republike Jugoslavije (najmanje 10 građana). Sadržaj odluke o osnivanju i pitanja koja treba da budu regulisana statutom propisani su Zakonom i u pripremi za osnivanje organizacije treba se upoznati sa tim odredbama i pripremiti predloge ovih akata koji sva ta pitanja jasno i precizno regulišu. Takva priprema u znatnoj meri olakšava i skraćuje postupak registracije, s obzirom da nadležni organ ne može izvršiti upis u registar bez celokupne uredne dokumentacije.

Pošto su, i pored dobre pripreme, mogući odredeni propusti ili greške, naročito u tekstu statuta, korisno je da se osnivači dogovore i o načinu postupanja po primedbama nadležnog organa (na primer, da li će se ponovo sastati da utvrde potrebne izmene i dopune statutarnih normi ili će ovlastiti određeno lice da to uradi po sugestijama iz zahteva za dopunu prijave).

Pre petnaest godina osnovan je Evropski pokret u Srbiji

Odluka o osnivanju

Prema članu 10. stav 2. Zakona, odluka o osnivanju treba da sadrži imena osnivača, naziv organizacije, sedište, ciljeve i zadatke i lično ime ovlašćenog lica koje će vršiti poslove upisa u registar. Naravno, u odluci treba navesti da je ista doneta na skupštini osnivača i datum održavanja te skupštine (u preambuli ili uz imena osnivača).

U vezi sa propisanim elementima sadržaja odluke o osnivanju, treba imati u vidu sledeće:

  1. imena osnivača - navode se samo imena i prezimena svih osnivača;
  2. naziv organizacije - naziv treba navesti tačno, i to onako kako treba da bude upisan u registar, i na isti nacin pisati naziv u celokupnoj dokumentaciji;
  3. sedište - navesti mesto gde se nalazi sedište organizacije i adresu;
  4. ciljevi i zadaci - ciljeve i zadatke organizacije navesti u skladu sa odgovarajućom odredbom statuta;
  5. lično ime ovlašćenog lica koje će vršiti poslove upisa u registar - navesti ime i prezime lica koga su osnivači ovlastili za ove poslove, kao i njegovo svojstvo u organizaciji; kao i adresu tog lica i, po mogucnosti telefon za kontakt u toku radnog vremena.

Odluka o osnivanju treba da bude potpisana od strane lica koje je predsedavalo osnivačkom skupštinom.

Statut

Pitanja koja se regulišu statutom propisana su u članu 6. stav 2. Zakona, i to tako što je u 13 tačaka navedeno koja pitanja treba da budu uređena statutom, a organizacija može ovim aktom da reguliše i druga pitanja. U statutu treba na odgovarajući način označiti ko je i kada isti doneo, i isti treba da bude potpisan.

Po Zakonu, statutom treba da budu regulisana sledeća pitanja:

  1. Ciljevi udruživanja i način njihovog ostvarivanja - ovim odredbama bi trebalo jasno i koncizno utvrditi osnovne ciljeve organizacije i način njihovog ostvarivanja.
  2. Oblik udruživanja i unutrašnja organizacija - kao oblik udruživanja se obavezno navodi jedan od oblika predviđenih Zakonom (udruženje građana ili društvena organizacija).
  3. Naziv i sedište - u pogledu naziva treba imati u vidu ono što je navedeno u delu koji se odnosi na odluku o osnivanju, kao i odredbu člana 6. stav 3. Zakona, po kojoj se naziv i druge javne oznake organizacije moraju jasno razlikovati od naziva i drugih javnih oznaka drugih organizacija koje su upisane ili uredno prijavljene za upis u registar kod nadležnog organa. Često se u statutima, pored mesta sedišta, navodi i adresa, što je nepraktično, jer se u slučaju promene prostorija mora menjati ta odredba statuta.
  4. Uslovi i način učlanjivanja i prestanak članstva i prava, obaveze i odgovornosti članova - ovim odredbama treba regulisati kako se postaje član organizacije, koja su prava i obaveze članova, kako prestaje članstvo, a posebno koji su razlozi za isključenje, koji organ odlučuje o tome i kakav je postupak za isključenje (na primer, da li član ima pravo na prigovor ili žalbu, i sl.). Ako postoje različite kategorije članova (na primer - redovni, počasni, pomažući), neophodno je jasno razgraničiti prava i obaveze svake od ovih kategorija.
  5. Organi organizacije i njihova prava, obaveze i odgovornosti - ove odredbe su od bitnog znacaja za funkcionisanje bilo koje organizacije i zbog toga treba statutom vrlo pažljivo, precizno i jasno regulisati ta pitanja. Od posebnog je značaja precizno navesti koji su organi organizacije, koja su ovlašćenja, obaveze i odgovornosti svakog od tih organa, sastav, izbor i razrešenje, trajanje mandata, kao i način odlucivanja kolektivnih organa (kvorum potreban za punovažno odlučivanje i većina potrebna za donošenje odluke).
  6. Zastupanje i predstavljanje - ovlašćenje za zastupanje i predstavljanje organizacije navodi se kao jedna od obaveza nekog individualnog (inokosnog) organa - predsednika, predsednika upravnog odbora i sl.
  7. Sticanje, korišćenje i raspolaganje sredstvima - prilikom regulisanja ovih pitanja, treba imati u vidu odredbu člana 5. stav 1. Zakona, po kojoj za ostvarivanje svojih ciljeva i zadataka organizacija pribavlja sredstva od članarine, od dobrovoljnih priloga, poklona i zaveštanja domaćih pravnih i fizičkih lica, budžeta i iz drugih izvora, u skladu sa Zakonom. Ova odredba, znači, ne predviđa mogućnost pribavljanja sredstava neposrednim obavljanjem delatnosti kojima se ostvaruju prihodi, pa je nepotrebno da se u statutu navode područja i šifre delatnosti predviđene za privredne subjekte. Međutim, neophodno je da se reguliše način raspolaganja sredstvima (u koje svrhe se ista mogu koristiti, ko i kako o tome odlucuje).
  8. Način obaveštavanja javnosti o radu i o sticanju i raspolaganju sredstvima - ovim odredbama se obično predviđa javnost sednica pojedinih organa organizacije, eventualno obaveštavanje javnosti na drugi način i čija je to obaveza.
  9. Način odlučivanja o udruživanju u saveze organizacija i druge oblike udruživanja i učlanjivanje u međunarodne organizacije - treba regulisati koji organ odlucuje o ovim pitanjima, eventualno potrebnu većinu za donošenje takve odluke i druga pitanja koja se tiču udruživanja i učlanjivanja u međunarodne organizacije.
  10. Način donošenja izmena i dopuna statuta - postupak izmena i dopuna statuta treba jasno i precizno regulisati, da ne bi bilo sporova oko regularnosti pojedinih izmena (ko može da inicira izmene i dopune, kome se podnosi ta inicijativa, ko priprema predlog izmena i dopuna, koji organ odlučuje o izmenama i dopunama, da li je za to odlučivanje potrebna neka posebna većina, i sl.).
  11. Način donošenja odluke o prestanku rada organizacije - u statutu treba jasno odrediti koji organ može da odluči o prestanku rada organizacije, a često se za donošenje ove odluke predviđa i kvalifikovana većina.
  12. Način raspolaganja imovinom u slučaju prestanka rada - prilikom regulisanja ovog pitanja treba imati u vidu i mogućnost da organizacija prestane sa radom bez odluke njenog nadležnog organa, pa nije dovoljno predvideti samo da će se o imovini odlučiti istovremeno sa donošenjem odluke o prestanku rada organizacije.
  13. Javne oznake organizacije (pečat, amblem i dr.) - ovim odredbama se obično reguliše kako izgleda pečat organizacije, eventualno štambilj, a ako organizacija ima neke druge javne oznaka (amblem i sl.), iste treba ukratko opisati.

Opširnije na internte stranici www.crnps.org.yu


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus