KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Ko su Najevropljani pete godine tranzicije

 

U 2005. godini Najevropljani su postali: Rasim Ljajić (politika), Maurizio Masari (ambasador OEBS-a u Beogradu, Najevropljanin iz Evrope), Nenad Bogdanović (Beograd–evropska metropola, Najevropskiji program ili projekat), Predrag Bubalo (ekonomija), Goran Bregović (kultura) i Duško Sekulić (preduzetništvo).

DA I KOMŠIJINA KRAVA BUDE ŽIVA I ZDRAVA: Rasim Ljajić, najevropljanin 2005.

Stamenko M. Joksimović

Projekat nazvan "Evropske večeri u Beogradu" osmislila je i realizuje ga Prva evropska kuća, uz presudnu podršku Evropskog pokreta u Srbiji, ali i značajnu pomoć Opštine Čukarica, Grada Beograda, Delegacije Evropske komisije u Beogradu i drugih uglednih nevladinih organizacija iz zemlje i šire. Prve Evropske večeri organizovane su krajem novembra 2000. godine u baletskoj Sali Kulturno-obrazovnog centra Čukarica u prisustvu 400 zvanica.

Prva evropska kuća je osnovana početkom 2000. godine, tako da su od početka Evropske večeri bile i ostale njen najatraktivniji i najveći projekat. U pojedinim godinama ovaj projekat se povezivao sa drugim ključnim projektom Kuće nazvanim "Balkanski mostovi ka Evropi". Ideja tog povezivanja je u sinergiji ova dva kompatibilna projekta: jedan je stavljao težište na uspostavljanje bolje saradnje, upoznavanje i povezivanje sa sličnim organizacijama i entitetima iz regiona i šire, kao i na realizaciju atraktivnih međusobnih kulturno-obrazovnih događaja, koncipiranje i realizacija zajedničkih projekata na temu političke i druge tolerancije, zaštite prava manjina, razvoj preduzetništva, ekologije, bezbednosti i slično. Drugi je bio okrenut organizovanju masovnih promotivnih manifestacija na kojima je kroz izbor i prezentaciju Najevropljana godine u oblastima kulture, ekonomije, politike i preduzetništva stvaran neophodni medijski i promotivni naboj koji evropskoj ideji i njenim nosiocima na području državne zajednice Srbije i Crne gore obezbeđuje adekvatan edukativni i "marketinški" prodor u najšire slojeve stanovništva.

Priznanje Najevropljanin godine se ne daje za stranačku pripadnost, za životno delo, za poštenje, za rad, za komunikativnost, šarm, stvaralaštvo, radne ili poslovne rezultate i sl. Najevropljanin je od početka za organizatore ugledan i uticajan pojedinac koji je u tekućoj godini u određenoj oblasti najviše konkretno uradio na povezivanju naše zemlje sa Evropom.

Tokom proteklih šest godina ideja Evropskih večeri, Najevropljana godine i Balkanskih mostova ka Evropi je evoulirala. Manifestacija je "preneta" u centar Beograda – zgradu starog dvora, odnosno Svečanu salu Skupštine Beograda, a pored četri postojeće uvedene su i dve nove plakete: za Najevropskiju ideju, program ili projekat godine, kao i za Najevropljanina iz Evrope, stranog državljanina koji je svojim delovanjem u našoj sredini najviše uradio u tekućoj godini. Takođe, od 2007. Evropske večeri će obavezno počinjati sa podprojektom nazvanim "Evropa u Beogradu", tokom kojeg će se na određenim gradskim prostorima svojim multisadržajnim i odabranim atraktivnim prezentacijama u višednevnom vremenskom periodu građanima predstavljati određene evropske metropole, a završavaće se svečanom, sada već tradicionalnom manifestacijom, na kojoj će se, pored ostalog, dodeljivati prestižna priznanja Najevropljanima godine.

Priznanje Najevropljanin godine se ne daje za stranačku pripadnost, za životno delo, za poštenje, za rad, za komunikativnost, šarm, stvaralaštvo, radne ili poslovne rezultate i sl. Najevropljanin je od početka za organizatore ugledan i uticajan pojedinac koji je u tekućoj godini u određenoj oblasti najviše konkretno uradio na povezivanju naše zemlje sa Evropom i to:

  • na predstavljanju naših rezultata, naših vrednosti i specifičnosti Evropi i njenim entitetima,
  • na stvaranju evropskog institucionalnog i preduzetničkog ambijenta u našoj zemlji,
  • na ostvarivanju evropskog kvaliteta, evropskih standarda i kriterijuma u svojim poslovima, svojim firmama ili idejama i projektima
  • na stvaranju Evrope ovde isada.

Svaki izbor je manje ili više subjektivan čin. Izbor Najevroljana godine je maksimalno objektivizovan pre svega iz sledećih razloga:

  • odlučivanje o izboru je rezultat demokratskog i nepristrasnog konsenzusa većeg broja nekompromitovanih intelektualaca najrazličitijih profesija kojima je cilj rejting i dugovečnost manifestacije,
  • članovi žirija su u potpunosti volonteri, ugledni profesionalci, afirmisani i situirani u svojim profesijama i poslovnim aktivnostima, od kojih žive,
  • postupak izbora i sama manifestacija na kojoj se promovišu Najevropljani godine se finansira skoro isključivo iz sredstava većeg broja malih i srednjih preduzetnika, tako da je onemogućen bitniji uticaj određenih dominantnih poslovnih, ili političkih krugova i po tom osnovu.

U periodu 2000– 2004 priznanje Najevropljanin godine su dobili:

  • za kulturu: Predrag Koraksić, Živan Saramandić, Marija Bogdanović, Jovan Ćirilov i Goran Marković,
  • za politiku: Zoran Alimpić, Nebojša Čović, Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović i Boris Tadić,
  • za ekonomiju: Miroljub Labus, Božidar Đelić, Vladimir Gligorov i Stojan Stamenković,
  • za preduzetništvo: Jelica Minić, Jasmina Knežević, Enver Muhović, i
  • za Najevropskiju ideju, program, ili projekat: Krstarenje brodom Idea-Beograd kroz Evropu, Branko Kresojević, odnosno, Produkcija najboljeg soka na svetu -Next malina, Živojin Đorđević.

U 2005. godini Najevropljani su postali: Rasim Ljajić (politika), Maurizio Masari (ambasador OEBS-a u Beogradu, Najevropljanin iz Evrope), Nenad Bogdanović (Beograd–evropska metropola, Najevropskiji program ili projekat), Predrag Bubalo (ekonomija), Goran Bregović (kultura) i Duško Sekulić (preduzetništvo). Na otvaranju večeri, pred 1.000 prisutnih učesnika, pored predstavnika organizatora, po tradiciji je govorio i predstavnik Delegacije Evropske komisije u Beogradu (ambasador Josef Ljoveras). Umetnički deo je obeležio atraktivni nastup hora studenata Muzičke akademije, kao i popularnog operskog pevača Olivera Njega, a ceo program je praćen na velikom monitoru u Svečanoj sali, kao i sa dva manja ekrana u susednim prostorijama

Evropske večeri su od početka odlično medijski pokrivene. Poslednju manifestaciju su u udarnim informativnim emisijama otpratile sve najgledanije TV stanice. Takođe, informacije, ili komentare sa promocije Najevropljana 2005. dali su skoro svi uticajniji dnevni i periodični štampani mediji u zemlji. Dobitnici priznanja su dali veći broj izjava i intervjua u kojima su govorili o svojim aktivnostima na približavanju naše zemlje Evfropskoj uniji.

Priznanje Najevropljanin godine se dodeljuje isključivo uglednim pojedincima, afirmisanim i uspešnim stvaraocima, političkim prvacima, državnim rukovodiocima, ljudima od velikog uticaja na javno mnjenje, na sistem, na pojedine oblasti privrede ili kulture, na preduzetnički ambijent. Predlaganje kandidate za Najevropljane godine u navedenim oblastima mogu da vrše svi članovi i organi Prve evropske kuće, Evropskog pokreta u Srbiji, ugledni i proevropski orijentisani i afirmisani pojedinci i organizacije u zemlji i šire.

Prikupljanje, istraživanje, selekciju, predlaganje i izbor kandidata za Najevropljane godine vrše: Organizacioni odbor manifestacije, Savet manifestacije i Skupština Prve evropske kuće u Beogradu. Skupština Prve evropske kuće bira članove Organizacionog odbora i Saveta manifestacije (Evropskih večeri). Savet manifestacije koordinira i usmerava aktivnosti, a čine ga predstavnici rukovodstava Evropskog pokreta u Srbiji i Prve evropske kuće u Beogradu.

Evidentiranje i prvu (preliminarnu) selekciju kandidata vrši Organizacioni odbor Evropskih večeri. On obaveštava javnost preko predsednika, zamenika predsednika, ili ovlašćenog lica o toku kandidovanja, razmatranju kandidatura i odabiru kandidata za izbor. Organizacioni odbor do kraja septembra tekuće godine u demokratskoj, tolerantnoj i argumentovanoj atmosferi obezbeđuje konačnu (širu) listu predloga kandidata za Najevropljane tekuće godine. Uži izbor kandidata Organizacioni odbor sačinjava u tesnoj i odgovornoj saradnji sa Savetom "Evropskih večeri". Konačan izbor i izlaženje u javnost sa vešću o dobitnicima priznanja vrši se neposredno pred održavanje aktuelne Evropske večeri.

Broj odabranih kandidata može da bude i veći, ali i manji od broja koji se bira (može se izaći bez kandidata za Najevropljanina godine u određenoj oblasti, odnosno sa više od jednim kandidatom za neku drugu oblast. Ipak, ovakve solucije nisu poželjne i mogu se tretirati kao izuzeci).

(autor je predsednik Organizacionog odbora Projekta "Evropske večeri u Beogradu")


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus