KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

GODINU DANA POSTOJANJA MUZEJA
ROMSKE KULTURE

 
U odnosu na ostale Muzeje u svetu, koji u svojim naslovima imaju i reč romski, a takvih je najmanje osam, Muzej romske kulture u Beogradu je veoma mlad zbog toga što postoji samo godinu dana.
 
Autor: Miloš Acković
 

Osim što je prava pravcata beba među sličnim institucijama u svetu, ovaj Muzej u odnosu na druge i prostorno je veoma siromašan jer ima samo 72m2 korisne površine, što u odnosu na 700m2 kolika je površina stalne postavke u Kulturno–dokumentacionom centru Sinta i Roma u Hajdelbergu, čini zaista simboličan deseti deo. Osim toga, spomenuti Centar Sinta i Roma, ima i dugu tradiciju, jer je nastao pre dvadesetak godina uz ogromnu finansijksu pomoć nemačke vlade. Ta pomoć iznosi oko 7 miliona evra na godišnjem nivou, što je za svaku pohvalu. Najviši funkcioneri Nemačke, ali i drugih zemalja, bili su česti posetioci ove institucije, što svakako pokazuje koliko nemačka vlada poklanja pažnje ovom muzeju.
 
Romska kultura je most među kulturama
 
Činjenica je da romska kultura u Srbiji čini značajan deo ukupne kulture ove zemlje i da je njen značajan segment, doprinela je da romolozi odavno konstatuju da se romska kultura kako u drugim zemljama u svetu, pa tako i u Srbiji, može smatrati mostom među različitim kulturama, što zaista i jeste.
 
Muzej romske kulture u Beogradu u odnosu na druge ovakve institucije u svetu, nema ni približno iste uslove rada, a još manje finansijska sredstva. Činjenica je i to da su kroz Muzej romske kulture u Beogradu prošle mnoge značajne ličnosti od kojih bi posebno izdvojio gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, čijim je zalaganjem ova ideja i realizovana i koji na svaki način i moralno i materijalno pomaže da se ovaj Muzej da se što je moguće više proširi i održi. Romski muzej posetili su i predstavnici gotovo svih nevladinih organizacija, brojni ambasadori, a Muzej su posetili i potpredsednik Vlade Srbije gospodin Božidar Đelić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, kao i nekoliko državnih sekretara iz različitih ministarstava. Naravno, treba spomenuti činjenicu da su Muzej posetili brojni domaći i strani javni i kulturni radnici, predstavnici drugih muzeja, kao što je na primer Muzej Holokausta u Vašingtonu, predstavnici jevrejskog Muzeja iz Beograda i naravno novinari iz domaćih i stranih medija.
 
Najsavremeniji način prezentovanja artefakata
 
I pored toga što ovaj muzej nema stalni izvor finansiranja i što je njegov prostor toliki koliki je, dakle 72kvm, u njemu su, zahvaljajući tome što imamo desetak računara, pohranjeni dokumenti koji bi mogli stati u bilo koji drugi nacionalni muzej. Savremena tehnika nam to dozvoljava, a mi to potvrđujemo time što pokazujemo da imamo tridesetak skeniranih rečnika romskog jezika i dvadesetak Svetih knjiga, kako pravoslavnih tako i muslimanskih i katoličkih, na stotine rukopisnih i štampanih unikatnih dokumenata i hiljade fotografija.
 
Uslovi skromni – rezultati slolidni
 
Tokom proteklih godinu dana, iako su nam uslovi za rad vrlo teški, a materijalna sredstva mala, uspeli smo da realizujemo nekoliko značajnih Izložbi. Takođe smo organiovali i na desetine naučnih, kulturnih i drugih manifestacija i događaja.
 
Pisana reč na romskom i o Romima
 
Izložba „Alav e Romengo“ što u prevodu znači „Romska reč“, bila je posvećena pisanoj reči na romskom i o Romima. Ta postavka je otvorena 21. oktobra 2009. godine i trajala je do 21. marta 2010. godine. Izloženo je tom prilikom nekoliko stotina artefakata, od kojih je neke prvi put videla šira javnost. Naprimer, prva knjiga o Romima iz 1803, prvi prevod Biblije na romski iz 1938. godine, prvi romski list „Khrlo e Romengo“ koji je počeo da izlazi 1935, prvi rečnik romsko-srpskog-nemačkog jezika, koji je napisan 1942. godine u nemačkom logoru, nekoliko desetina romskih rečnika, brojni prevodi bogoslužbenih knjiga poput Kurana, Ilmihala, Biblija i mnogo toga još. Izložena je bila i rukupisna građa Rada Uhlika, Slobodana Berberskog, Rajka Đurića, Svetozara Simića, Trifuna Dimića, te Šaipa Jusufa – autora prve romske gramatike, kao i mnogih drugih.
Specijalno za tu priliku romski slikar Radomir Useinović–Kaleja, naslikao je desetak portreta najznačajnih romskih stvaralaca. Katalog izložbe pod nazivom „Pisana kultura Roma“, koji je tom prilikom štampan, sadrži nekoliko stotina publikacija i tekstova koji govore o ovoj temi, i kao takav, predstavlja jedan od dokumenata pisane kulture ovoga naroda, koji će služiti za dalja izučavanja ove tematike.
 
Dužna pažnja stradalim Romima
 
Izložba „Holokaust koji se ne sme zaboraviti“, postavljena je u Muzeju 17. januara i trajala do 17. februara 2010. godine. Povod za njeno organizovanje je Svetski dan stradanja Roma u II Svetskom ratu. Brojne knjige, tekstovi i časopisi, bili su izloženi na ovoj Izložbi, a organizovan je i Okrugli sto na ovu temu, o čemu su govorili mnogi naučni radnici među kojima i dr Milan Bulajić, bivši direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, magistar Antun Miletić, autor brojnih tekstova o stradanju Roma, kao i dr Rajko Đurić, autor knjige „Istorija Holokausta“.
 
I oni su Romi, samo se ne deklarišu
 
Povodom obeležavanja 8. aprila Svetskog dana Roma, u Muzeju je postavljena Izložba pod nazivom „Naši sugrađani ovde pored nas“, koja je trajala od 8. aprila do 5. maja 2010. godine. Na desetak panoa bili su prikazani najznačajniji događaji i ličnosti iz oblasti pre svega političkog organizovanja Roma, na domaćem i međunarodnom planu. Specijalno za tu priliku urađeni su portreti svih dosadašnjih predsednika Svetske organizacije Roma: Slobodana Berberskog, Jana Cibule, Saita Balića, Rajka Đurića, Emila Šćuke i Stanislava Stankijeviča. Sve portrete osim, portreta Stanislava Stankijeviča, naslikao je Radomir Useinović-Kalea, a ovaj poslednji, slikar iz Beograda Zoran Glavinić.
 
Stare i nove ikone tetkice Biblije
 
Tetkica Bibija je Romima – ali ne i ostalima – veoma poznata ličnost. Da bi smo približili i drugima lik te verovatno buduće romske svetice, u Muzeju je priređena izložba pod nazivom „An Bibijako sastipe“ – „U Bibijino zdravlje“, koja je trajala od 5. marta do 5. maja 2010. Između ostalih artefakata, na ovoj izložbi, poseban kuriozitet su činile ikone Tetkice Bibije: Ikona Petra Rakića iz 1927, Miloša Vasića iz 1983, Ane Milutinović i Adrijana Dorua iz Rumunije koji su specijalno za ovu priliku naslikali Ikone Tetkice Bibije. Katalog ove Izložbe pod istim nazivom na preko 220 strana, prikazuje sve ono što je važno za ovaj najpoznatiji romski praznik, tokom 19, 20. i 21. veka.
 
Povodom najznačajnije romske slave Đurđevdana, u Muzeju su organizovane brojne manifestacije, kao što su na primer: izložba pod nazivom „Đurđevdanska svitanja Vuka iz Crnče“, čiji je autor akademski slikar Vuk Ilić, Izložba umetničkih fotografija „Đurđevdanski rituali Roma na jugu Srbije“, čiji je autor Milena Đorđević, kao i Okrugli sto „Romi i religije“ na kojem je učestvovalo desetak naučnih radnika koji se bave ovom problematikom. Tekstovi i saopštenja sa ovog Okruglog stola, objavljeni su u časopisu „Romološke studije“ čiji je izdavač Muzej romske kulture. U izdanju ovog Muzeja, objavljena je i knjiga „Rečnik romskih simbola“, što predstavlja solidan početak u oblasti izdavaštva jedne ovakve Institucije.
 
 
Sajt Muzeja kao sredstvo komunikcije je veoma uspešno prezentirao mnogo toga što je u muzeju rađeno, kao što su, na primer, predavanja iz oblasti Romologije, koja su održavana svakog vikenda. Novi sajt, koji je trenutno u izradi, je jedno od najsavremenijih rešenja ovog načina komuniciranja i prezentiranja u svetu. Verujemo da će hiljade posetilaca ovog sajta uskoro moći da se uvere da je romska kultura nešto veoma značajno i korisno.
 
Neki elementi kulture Roma u Srbiji
 
Stalna postavka pod nazivom „Materijlana kultura Roma u Srbiji“, je veoma značajan pokušaj Muzeja romske kulture da nadomesti sve ono što su tokom nekoliko vekova postojanja trebale da urade druge institucije, kao što su muzeji ili instituti na primer. U Muzeju romske kulture započet je jedan ogroman istraživački poduhvat iz oblasti kulture ovoga naroda koji će nadamo se, rezultirati velikim uspehom.
 
Materijalna kutlira Roma
 
Činjenica da mi pod pod pojmom „materijalna kultura Roma“ podrazumevamo sve proizvode čovekove manufakture koji zadovoljavaju ljudske potrebe, tj. potrebe njihove biofizičke egzistencije kao što su na primer: hrana, odeća, obuća, načini stanovanja, oruđa za rad, proizvodna sredstva itd., nas primorava iz mnogih razloga da u ovoj stalnoj postavci budu uvršteni samo segmenti materijalne kulture Roma.
 
Muzeju nedostaje prostor i novac
 
U okviru ove postavke, za sada smo izložili samo one segmente romske materijalne kulture koji su najočuvaniji i najpoznatiji, a to su odeća, obuća, oruđa za rad kao i posude u kojima se priprema hrana i piće. Znamo da je to mali deo materijalne kulture ovog naroda, ali ćemo u narednom periodu činiti velike napore da tu postavku što više upotpunimo. Naravno, sve ono sto sada radimo zavisi kako od prostora, tako i od materijalnih sredstava koja budemo obezbediti za te aktivnosti.

  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus