KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

BLOG: PUT U TIRANU

04.05.2017

Pročitajte doživljaj i utiske Ivane Timotić iz Foruma mladih, koja je učestvovala u Evropskoj akademiji u Tirani, organizovanoj u okviru aktivnosti Zajedničkog centra za odnose Srbije i Albanije

 

ZVRRR…


- Halo?


- Da li si slobodna da krajem aprila ideš u Tiranu?


Albanija mi nije baš među prvim zemljama na listi da posetim, ali pomislih: “Zašto da ne, svako iskustvo nas čini bogatijim“.


Kada sam razmišljala koja je to oblast kojom želim da se bavim, srpsko-albanski odnosi mi nisu bili na umu. Ono što je bila moja prva pomisao na ideju da idem u Albaniju je bila i svih ljudi oko mene. Pitanja “šta ćeš tamo? da li si normalna? da li se plašiš?“ zaintrigirala su me još više da odem i lično istražim kako to zapravo izgleda.


Da li se i oni plaše da dođu u Srbiju? Da li njihovi roditelji i prijatelji isto tako reaguju? Kakvu sliku imaju oni o nama? Sve su to neka pitanja koja su mi se vrzmala po glavi. „Ok, idem tamo i izvući ću maksimum iz toga.“ Ono što se desilo bilo je potpuno suprotno mojim očekivanjima. Bili smo lepo dočekani i ugošćeni. Domaćini, kao i albanski studenti, ophodili su se prema nama bez bilo kakve rezerve ili neprijatnosti.


Tirana možda nije toliko lep grad kao neki veliki evropski gradovi, ali ima dosta interesantnih stvari da se vidi i ono što je bitno jeste da se nismo nijednog trenutka osećali uplašeno, ugroženo ili nelagodno. Čak i prolaznici koje smo na ulici pitali za pravac, nisu imali nikakve reakcije kada kažemo da smo iz Srbije. Ono što nam se svima najviše dopalo jeste hrana. Njihova kuhinja i restorani su odlicni, slatkiše da i ne pominjem. Kažu da je put do nečijeg srca preko stomaka, pa moguće da su se domaćini služili tim trikom, jer su nas potpuno kupili.


Kroz razgovore sa ekspertima iz raznih oblasti smo mogli da se bliže upoznamo sa situacijom u zemlji i saznamo podatke koji nam inače nisu lako dostupni. Kako su dani prolazili i kako smo sve više sastanaka smo imali, tako sam uviđala koliko pogrešnu percepciju imamo jedni o drugima, ali i spremnost da radimo zajedno. Situacija u medijima je u obe države jako loša i smatram da je to možda i jedan od glavnih uzroka zašto imamo toliko pogrešnu sliku jedni o drugima. Ipak, lični doživljaj ne može da zameni i ono na čemu treba raditi jeste učvršćivanje tih odnosa, čiji prvi korak jeste Evropska akademija za mlade, na kojoj sam učestvovala. Kroz razgovore sa mladim Albancima se rodilo mnogo ideja i otvorilo dosta prostora za nove projekte u ovoj oblasti, ali to ne bih preterano otkrivala, jer zahteva puno posla i rada, ali sam veoma optimistična.


I tako... Nakon 5 dana rada i druženja, najskeptičnija priča se pretvorila u jedno od najlepših putovanja. Kladim se da su svi oni sa uplašenim pitanjima zavideli kada su gledali slike i slušali o mojim doživljajima. Tako je u 5 dana stalo nekih 500 slika, dvadesetak novih poznanstava i ostavljeno bar desetak tačkica za nastavak ove priče! ;)

 


 

Ivana Timotić, članica Foruma mladih EPuS-a


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus