KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

BLOG: TIRANA - TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO

11.05.2017

Pročitajte doživljaj i utiske Nine Cvetanović iz Foruma mladih, koja je učestvovala u Evropskoj akademiji u Tirani, organizovanoj u okviru aktivnosti Zajedničkog centra za odnose Srbije i Albanije

 

Predrasude, predrasude, predrasude...ne sećam se da sam nekada naišla na primer dva naroda, dva suseda, koji se tako malo poznaju. I danas i sutra određuje isključivo juče. Stege prošlosti. Veći deo mog okruženja bio je jako uplašen zbog mog odlaska u Tiranu. Mislim da ljudi ovde zamišljaju da tamo živei druga vrsta ljudi. Iskrena da budem, mislim da su naše predrasude o njima mnogo veće, iako postoje obostrano.

 

Provela sam pet lepih dana u Tirani i svakome ko je pitao govorila da sam iz Srbije. Obični ljudi koje sam sretala na ulici, u prodavnici, u menjačnici prihvatali su tu informaciju s iskrenim osmehom. Nisam doživela ni najmanju neprijatnost. Imala sam priliku da vidim svojim očima običan grad, obične ljude, koji žive isto kao i mi, imaju svoje probleme i radosti. I to uglavnom slične. Šta pravi jaz između Srbije i Albanije? Naravno, problem Kosova. Ali sve dok ne radimo na upoznavanju, na razvijanju i jačanju prijateljskih odnosa ne samo na državnom nivou, nego i na povezivanju mladih ljudi, teško da ćemo napraviti korak napred. Zato mislim da je ovo iskustvo boravka u Tirani za mene bilo dragoceno i iskreno se nadam da će ovakvih projekata biti sve više.


Tamo sam upoznala divne mlade ljude koji se ama baš ni počemu ne razlikuju od nas. Grad je interesantan, prepun kontraverzi. Mercedesi su svuda po gradu, ali isto tako i veš koji visi sa svake zgrade i komšiji sa sprata ispod zaklanja sunce. U centru grada nalazi se zgrada Univerziteta - predivna, raskošno osvetljena noću, a nadomak nje drema oronula piramida, pravljena da bude večna kuća Envera Hodže. Bilo mi je jako zanimljivo da slušam o istoriji, o konstituisanju države početkom 20. veka, o periodu komunizma, čiji tragovi se mogu videti na svakom ćošku i danas.


Kada je religija u pitanju, Albanija me podseća na Balkan u malom. Ima svega. Međutim, za razliku od Balkana, ovde svi žive u miru i gledaju svoja posla. Naravno, muslimani čine većinu, ali su prilično sekularni. Na drugom mestu po brojnosti su pravoslavci, a zatim katolici. Tamo sam saznala za bektaši religiju, čije smo sedište, na periferiji Tirane, posetili poslednjeg dana.


Ono što je na mene ostavilo najjači utisak jeste hrana. Svi studenti i profesori iz Srbije bili su složni u stavu da nigde nismo tako dobro jeli kao u Albaniji. Spoj balkanske i mediteranske kuhinje – san snova. Prosto ne znaš šta bi pre probao, slatko ili slano. Uživali smo u sarmicama u listu nane, raznim neobičnim salatama, pitama, domaćem jogurtu i svim vrstama vešto spremljenog i serviranog mesa. Predivno vino i još bolje pivo. Kafanski razgovori sa Albancima bili su prezanimljivi, pa smo se u jednim od njih dotakli i teme čija je pesma Ruse kose, s obzirom na to da pretenziju na autorstvo imaju pored Srba i Albanaca i svi drugi narodi Balkana.


Jedan ceo dan proveli smo u Kruji, brdovitoj prestonici čuvenog Skenderbega, i Draču, primorskom gradu, gde su se srpski vojnici pre sto godina, za vreme povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu, uverili da je more zaista slano. No, o tome ne bih mnogo pisala. Blizu je, pa preporučujem svima da posete i sami. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus