KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Brisel: Potrebne dosledne reforme u Srbiji

05.05.2016

Evropska komisija je u prolećnoj prognozi snizila predviđanja rasta za Hrvatsku i Crnu Goru, povećala prognozu za Makedoniju i Srbiju, dok je prognoza za Albaniju nepromenjena. Najveći rast beleži Crna Gora, uprkos sniženoj prognozi,a najniži Hrvatska koja, međutim, ima najbolju poziciju u pogledu nezaposlenosti. Kada je o Srbiji reč, Komisija ukazuje na spor oporavak tržišta rada i potrebu dosledne primene planiranih reformi kako bi se preokrenuo trend rasta državnog duga.
Evropska komisija je u prolećnoj prognozi podigla procenu privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 2%, u odnosu na 1,6% koliko je prognozirala u izveštaju u januaru, dok je za narednu godinu očekivani privredni rast 2,5%.


Od rasta za sada ne treba očekivati velike pomake u smanjenju nezaposlenosti, budući da će ograničeno povećanje zaposlenosti u privatnom sektoru biti delimično neutralisano otpuštanjem usled restrukturiranja javnih preduzeća. Nezaposlenost će sa prošlogodišnjih 17,9% opasti na 17% u 2016, sa očekivanim padom na 16,2% u 2017. godini.


Istaknuto je da je za preokretanje trenda rastućeg državnog duga potrebna brza primena planiranih reformi i brižljiva procena pre pristajanja na nove obaveze za potrošnju. Državni dug će prema prognozi Brisela biiti u porastu sa 75,9% u 2015. na 78,6% ove godine i 79,9% u 2017. godini, dok će budžetski deficit tek 2017. godine pasti ispod 3% na 2,9%.


Očekuje se da će glavne poreske stope ostati nepromenjene, sa izuzetkom oivećanja akciza na naftne proizvode i punog uticaja akcize na struju koja je uvedena u avgustu 2015. godine.


Glavni motori rasta sz izvoz, koji će se nastaviti u kontekstu oporavka u glavnim trgovinskim partenerima Srbije, ali i novih investicija i pobećanja produktivnosti zahvaljujući reformama. Međutim, neto izvoz će kako se predviđa samo malo doprineti rastu jer domaća tražnja dovodi i do većeg uvoza.


Ističe se da je novi investicioni ciklus, započet 2015. godine, raznorodniji u poređenju sa prethodnim iz 2012. kada je fokus bio na jednom projektu u automobilskoj industriji.


Potrošnja domaćinstava je u padu već četvrtu godinu zaredom zbog manjih transfera iz javne kase, i tržišta rada koje je i dalje slabo. Javna potrošnja se jeste povećala u drugoj polovini 2015, ali i dalje negativno utiče na rast.


Prvi podaci za 2016. ukazuju na ubrzanje privredne aktivnosti. Industrijska prozivodnja je ubrzana u prva dva meseca, uglavnom zahvaljujući energetici i rudarstvu, dok je i proizvodni sektor rastao u većini sekktora, a podaci o maloprodaji i platama takođe ukazuju na oporavak privatne potrošnje.


Ističe se da je ekonomija Srbije veoma osetljiva na spoljne rizike, promene međunarodnih tokova kapitala i fluktuacije cena nafte.

 

 

Izvor: EurActiv.rs


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus