KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EPuS PITA: BUDUĆNOST EU I EVROPSKIH INTEGRACIJA

27.04.2017

Gorak ukus u ustima okupljenih na obeležavanju 60. godišnjice potpisivanja Rimskih ugovora i aktuelni događaji unutar EU su bili povod za razgovor sa dr Tatjanom Martins Pedro Du Kouto, renomiranom stručnjakinjom sa Odseka za ekonomiju na Univerzitetu Varviki. Pitali smo je za mišljenje o budućnosti EU i izgledima za dalje proširenje i integracije.
 

  • Koji od pet scenarija nevedenih u Beloj knjizi Evropske komisije Vam se čini kao najverovatniji? Gde vidite EU za 25 godina?


Oni koje žele više, radiće više – to je najverovatniji scenario.

Bela knjiga o budućnosti Evrope i Rimska deklaracija, koju su 25. marta potpisali predstavnici 27 država članica i institucija EU je formalno priznanje da je Evropa u više brzina, trenutno očigledna praksa u kreiranju politike EU, možda najbolja opcija kako bi se unapredile integracije i u isto vreme zaobišla stagnacija nametnuta odlučivanjem putem konsenzusa i jednoglasnim donošenjem odluka. Zapravo, postoji rastući konsenzus da bi ovo mogao biti jedini način da se efektno reguliše potencijalna šteta uzrokovana bregzitom i povećanjem populizma i evrofobije širom EU.

U praksi, u narednih 25 godina ovo bi moglo da znači sledeće: a) ”tvrdo jezgro” EU sa zajedničkom monetarnom i fiskalnom politikom, razmenom obaveštajnih i poverljivih podataka, i izbegličkim kvotama; b) širu monetarnu uniju, ali bez zajedničke fiskalne politike; c) jedinstveno tržište sa slobodom kretanja ljudi, dobara, usluga i kapitala (uključujući i države koje nisu članice, kao što je Norveška); d) pan-evropske sporazume za zaštitu životne sredine, uključujući zemlje kandidate za članstvo, balkanske države, članice Evropskog ekonomskog prostora i Ujedinjeno Kraljevstvo.


Možda bi bilo preciznije reći da će u budućoj EU raditi više oni koje hoće više (i mogu sebi da priušte), i na taj način imati veću korist.

 

  • U svetlu nedavnih događaja između EU i Turske, da li smatrate da Turska ima budućnost u EU ili je osuđena da ostane kandidat?


Turska je regionalni igrač od presudne važnosti kojeg EU nikako ne sme zanemariti. Među zemljama članicama EU vlada strepnja da bi Turska mogla postati država članica protiv volje državljana EU. Ovakve strepnje su neosnovane iz više razloga: a) potrebna je jednoglasna odluka kako bi se primila nova država članica, i b) sama Turska nije zainteresovana da postane država članica, već da ima posebnu vezu sa EU. Iz perspektive Turske, dobar ishod bi bili: preferencijalni sporazumi (uključujući liberalizaciju viznog režima), ključna uloga u rukovođenju izbegličkom krizom i članstvo u NATO-u. Izazov za EU jeste kako rukovoditi odnosom sa Turskom s obzirom na povećanje količine nadležnosti koju ima predsednik Erdogan, i njenom bliskim odnosom sa Rusijom. Odnos između Turske i Zapada zavisi ne samo od EU, već i od sposobnosti SAD i NATO-a da obezbede saradnju Ankare.
 

  • S obzirom na nestabilnosti unutar EU da li verujete u nastavak procesa napretka, tačnije, što se tiče zemalja Zapadnog Balkana?


Budućnost EU kao održivog političkog i ekonomskog projekta zavisće od njene sposobnosti da prevaziđe institucionalnu krizu i da se ponovo poveže za evropskim građanima. Problem leži u neusaglašenom očekivanju građana po pitanju EU, sa jedne strane, i njene pravne nadležnosti (tj. pravnog ovlašćenja) da pruži ekonomsku stabilnost, mogućnosti, socijalnu pravdu i bezbednost, sa druge strane. Jača EU bi bila u mogućnosti da ponudi verodostojne i primamljive pogodnosti kao što su politička i ekonomska stabilnost za zemlje koje su u procesu pridruživanja. Ali veća moć, koja bi proizišla, na primer, iz zajedničke fiskalne politike, energetske unije i ojačanja Evropske odbrambene agencije, može biti garantovana samo od zemalja članica i nacionalnih vlada istinski posvećenih ciljevima EU. EU se nalazi na raskrsnici: moguće je da će kombinacija bregzita i predstojećih izbora u Francuskoj i Nemačkoj obezbediti podsticaj za dalje integracije i ponovno pokretanje EU kao socijalnog i političkog projekta. S druge strane, nesupeh u daljim integracijama bi mogao ugroziti ne samo uspon i stabilnost u zemljama Zapadnog Balkana, već i sam evropski projekat.

 

 

Intervju obavio Ognjen Millićević, stažista u EPuS-u


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus