KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EPuS PITA: EVROPSKI IZAZOVI – PRETNJA ILI PRILIKA ZA REDIZAJN EVROPSKE UNIJE? deo II

15.03.2016

Evropska unija suočava se sa višestrukim promenama. Globalno kruženje menja se velikom brzinom, počev of nestabilnosti na Bliskom istoku i severu Afrike, preko izbegličke krize i terorističkih pretnji, pa do razvoja novih (ekonomskih) sila u Aziji i multi-polarnog sveta globalnih aktera. Sa druge strane, EU suočava se i sa velikim izazovima iznutra, poput krize poverenja među njenim građanima, rastućeg populizma i evroskepticizma, nedostatka solidarnosti među njenim državama članicama i sve više poziva za stvaranje „Evrope u više brzina“ ili čak za „izlaske“ iz Unije. Međutim, ovo nije prvi put da se EU suočava sa krizama, 80-te su takođe obeležile intenzivnim debatama iz kojih je, u svetlu sve manje popularnosti evropske vizije i neophodnosti reformisanja Evropske zajednice, proizašao Jedinstveni evropski akt i još jača unija.


EPuS ovog meseca razgovara o prilikama i pretnjama koje trenutni izazovi donose Evropskoj uniji, kao i o ulozi država kandidata sa Zapadnog Balkana u očuvanju i razvoju stabilne, prosperitetne i uticajne Evrope. Razgovarali smo sa Petrosom Fasulasom, generalnim sekretarom Međunarodnog evropskog pokreta, o mogućim implikacijama pretećeg „Breksita“ i „Evrope u više brzina“ i o njegovom viđenju odgovoru evropskih zemalja na izbegličku krizu.

 

  • Pre dve nedelje, britanski premijer Dejvid Kameron postigao je dogovor kojim će Ujedinjeno kraljevstvo (UK) dobiti poseban status u okviru EU kako bi izbegao “Breksit”. Šta smatrate boljom opcijom za snažniju EU: pustiti Veliku Britaniju da napusti EU i osnažiti posvećenost dubljoj i sve bližoj uniji bez Velike Britanije; ili stvoriti „Evropu u više brzina“?


Mislim da je, kada je debata o Breksitu u pitanju, pre svega važno imati u vidu da koje god probleme EU trenutno ima, i koje god zahteve Velika Britanija postavlja, oni nisu nužno međusobno isključivi. Nije samo Velika Britanija ta koja postavlja nerazumne zahteve, Evropska unija ima stvarne strukturne nedostatke i bilo bi pogrešno verovati da bismo, u slučaju da Velika Britanija napusti EU, nekako mogli nesmetano krenuti napred ka završetku evropskog projekta bez opasnosti od ovog čudnog putnika kog smo negde usput pokupili.

Bilo bi pogrešno verovati da bismo, u slučaju da Velika Britanija napusti EU, nekako mogli nesmetano krenuti napred ka završetku evropskog projekta bez opasnosti od ovog čudnog putnika kog smo negde usput pokupili.


Naravno, ideja „Evrope u više brzina“ istovremeno donosi svoje opasnosti. Pod time mislim na razvodnjavanje naše posvećenosti osnovnim vrednostima evropskog projekta, poput na primer slobode kretanja ili jedinstvene valute, koje potencijalno predstavlja ozbiljne opasnosti po evropsku prizmu u celini. Prema tome, kao i uvek, istina je negde u sredini, i ono što je urađeno krajem februara je upravo bio pokušaj da se nađe zajednički jezik, zajednička osnova sa kojom će se Velika Britanija osećati ugodno, a EU neće biti sprečena u težnji da se čvrsto drži poštovanja ovih vrednosti i daljeg napredovanja. Želeo bih da verujem da je dogovor koji je napravljen to uspeo da postigne.


Sve države članice EU treba da se ulože svoj maksimum i založe se u potpunosti za ono na šta su pristale, jer to predstavlja problem već neko vreme. Već smo videli previše obećanja i premalo delanja u mnogim slučajevima, uključujući i migrantsku krizu. Dakle, ako se države članice EU usmere svoj um i svoja srca ka zajedničkim rešenjima koja očigledno želimo, projekat će biti uspeh za sve. Ako nastavimo kako smo krenuli, posvećujući se stvarima koje u stvari u stvari nikad ne primenjujemo, građani u čije ime bismo trebali ovo da radimo okrenuće nam leđa, bez obzira na to da li će Velika Britanija otići ili ostati.

 

  • U zemljama Zapadnog Balkana raste strah da će “Evropa u više brzina” (ponovo) ostaviti zemlje iz ovog regiona na periferiji, bez ravnopravnog glasa i daleko od kruga gde se donose odluke. Da li je taj strah osnovan i mislite li da bi se neka od zemalja Zapadnog Balkana jednog dana mogla priključiti jezgru EU?

 

Sve države članice EU treba da se ulože svoj maksimum i založe se u potpunosti za ono na šta su pristale, jer to predstavlja problem već neko vreme. Već smo videli previše obećanja i premalo delanja u mnogim slučajevima, uključujući i migrantsku krizu.

Slažem se da „Evropa u više brzina“ stvara taj rizik, da ćete imati upravu od većih, snažnijih država članica sa većim iskustvom koje guraju napred, i ostatak nas koji ih samo sustižemo ili stopiramo bez da se zaista pitamo o pravcu u kom vozilo ide, načinu na koji se vozi ili brzini, uz to da se oni koji se poslednji priključe putovanju obično nađu u zadnjem delu autobusa bez da se išta pitaju. Želeo bih da to izbegnemo. Koncept EU je da smo porodica nacija, da smo svi jednaki među jednakima. Neku uvek preuzme odgovornost nad određenim poljem do kog im je posebno stalo i prema kome su pasionirani, bilo da je to životna sredina za Skandinavce, odbrana za Francuze, transparentnost za Nemce, ili odnosi sa arapskim zemljama za Mediteranske zemlje, itd. ali osnovna premisa je da smo svi jednaki, sa istim obavezama i naravno sa istim pravima. Voleo bih da vidim da se tako i nastavi. To ne sprečava nikoga da preuzme vodeću ulogu u određenoj oblasti, ali jedini način da se jednakost svih garantuje jeste jačanje evropskih institucija. One bi trebalo da budu depozitari nacionalnih interesa, mesto gde se sve meša i gde se proizvode evropski interesi.


Potrebna nam je mnogo snažnija Evropska komisija, sposobna da osigura da se i manje kao i veće države članice EU pitaju oko svih politika koje usvajamo. Potreban nam je efektivan i uticajan Evropski parlament, u kome opet svako nezavisno od nacionalnosti može biti izvestilac i može lično oblikovati zakonodavne predloge koji se upućuju Komisiji i Savetu. I naravno, potreban nam je Evropski savet koji je istinski reprezentativan za sve države članice, u kome jedna, dve ili tri države članice ne mogu nametati svoju volju drugima finansijskim ili političkim sredstvima. Najbolji način da osiguramo da naša EU ostane porodica jednakih jeste da ojačamo Evropske institucije i postaramo se da se postaramo da se donose odluke koje uzimaju u obzir stavove i interese svih. Iskreno, ne mislim da je fer očekivati od zemlje da prolazi kroz prilično težak proces pristupanja EU, a da joj se ne ponudi ravnopravan status.


  • Dakle, u ovim vremenima, kada vrebaju pretnje "egzita", da li mislite da ulazak Srbije u EU i dalje može doneti pozitivnu promenu?
Najbolji način da osiguramo da naša EU ostane porodica jednakih jeste da ojačamo Evropske institucije i postaramo se da se postaramo da se donose odluke koje uzimaju u obzir stavove i interese svih. 


Iskustvo koje Srbija može doneti, ne samo zbog njene teške prošlosti, vredno je. Balkan je ogledalo drugih regija. Vidimo šta se sada događa u Ukrajini, mogućnosti od dezintegracije tamo, pa čak i dalje u Kavkazu, tenzije među etničkim grupama i nacijama, i naravno uticaj Rusije. Mislim da Srbija može da donese određeno iskustvo stečeno kroz razorne događaje, koje može da pomogne EU da unapredi svoje odgovore prema regijama poput Kavkaza, Ukrajine, itd. Dakle, ja verujem da Srbija, ne ako, već kada postane članica EU, ima mnogo toga da donese za sto, i da će joj to omogućiti da preuzme vodeću ulogu u jednom od aspekata politike EU. 

 

  • Šta mislite o reakcije Srbije na izbegličku krizu? I kako je odgovor Srbije uticao na njen imidž i ugled u EU?


Zatvaranje granice od strane Srbije, kao i ostalih balkanskih zemalja, negativno je uticalo na napore da se adekvatno i humano odgovori na priliv izbeglica u Evropu. Ovaj potez pogoršao je uslove za one koji su pogođeni ovim masovnim raseljavanjem stanovništva, i učinio veoma malo da doprinese rešavanju suštinskih problema.

 

Za ovaj ples je potrebno dvoje, i mislim da je odgovornost EU da istupi sa koherentnim planom, pokaže da se njene države članice drže tog plana i onda objasni našim susedima i zemljama kandidatima za članstvo kako mogu biti deo tog plana, što EU do sada nije radila baš dobro. 

Do tog trenutka stav Srbije izgledao je kao odgovoran i angažovan, barem javno. Srbija je bila spremna da uradi šta god je EU od nje tražila. Stalno je pozivala EU da nastupi sa zajedničkim stavom, koji bi se bavio ovim problemima umesto da balansira pojedinačne nacionalne interese. Nažalost, u trenutnim okolnostima Srbija je više deo problema, nego deo rešenja. Ali, za ovaj ples je potrebno dvoje, i mislim da je odgovornost EU da istupi sa koherentnim planom, pokaže da se njene države članice drže tog plana i onda objasni našim susedima i zemljama kandidatima za članstvo kako mogu biti deo tog plana, što EU do sada nije radila baš dobro.

 

 

 

 



(Intervju obavila Tara Tepavac, istraživačica u EPuS-u)


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus