KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EPUS PITA: KAKO EVROPSKA SLUŽBA ZA SPOLJNE POSLOVE POMAŽE DIPLOMATIJI EU U SUOČAVANJU SA IZAZOVIMA?

24.11.2015

Ova godina, sa brojnim izazovima koje je donela, bila je veoma turbulentna za Evropsku uniju. Jedna od oblasti koje su došle u centru pažnje u 2015. godini bila je i diplomatija EU, koja se suočila sa brojnim izazovima. Jedan od najvećih predstavili su pokušaji da izrazi jedinstven, zajednički stav svih 28 država članica u okviru zajedničke spoljne i odbrambene politike tokom turbulentnih trenutaka poput prolećne krize u Ukrajni i jesenje izbegličke krize. EU se uspešno iznela i sa „epskim“ pregovorima sa Iranom i postigla istorijski nuklearni dogovor, koji predstavlja veliki uspeh multilateralnog pristupa EU i veliki geopolitički kompromis koji su mnogi smatrali nemogućim.


Evropski pokret u Srbiji razgovarao je o karakteru današnje diplomatije EU, njenim snagama i slabostima, kao i implikacijama po Srbiju, sa profesorom Jozefom Batorom. Batora je vanredni profesor na Katedri za političke nauke na Univerzitetu Komenius u Bratislavi, Slovačka , i ko-urednik nedavno objavljene knjige „Evropska služba za spoljne poslove: Post-Vestfalska evropska diplomatija“ (The European External Action Service: European Diplomacy Post-Westphalia”) koja je predstavljena na 5. Beogradskom bezbednosnom forumu. 

 

EPuS: Koje su osnovne karakteristike „Post-Vestfalske“ diplomatije?

 

"Neteritorijalna priroda diplomatske službe EU: promoviše politike i normativne interese i EU institucija i 28 država članica"

Jozef Batora: Smatram da postoje dva seta aspekata koja evropsku diplomatiju čine „Post-Vestfalskom“. Prvo je činjenicada Evropska unija (EU) razvija diplomatske kapacitete na jednakom nivou kao i države. Ovo je relativno nova situacije, s obzirom da EU ima klasičan diplomatski kapacitet u smislu vođenja svoje spoljne politike, spoljno-političke administracije i jedne vrste ambasada. Međutim, osnovna razlika u odnosu na službe spoljnih poslova nacionalnih država može se naći u multinacionalnoj inostranoj službi EU i njenoj agendi koja po svojoj prirodi nije teritorijalna, isto kao što i EU promoviše interese politike i normativne interese kao nedržavni entitet. Takva diplomatska služba nesuverene vrste nije bez presedana u istoriji, već je slična srednjevekovnim oblicima diplomatije.

 

Drugi aspekt koji čini diplomatiju EU „Post-Vestfalskom“ jeste i činjenica da Evropska služba za spoljne poslove (European External Action Service EEAS) istovremeno predstavlja i interese EU institucija i interese njenih 28 država članica. Ovo je vrsta paralelizma koja je prilično neobična u diplomatskom svetu suverenih država. 

 

EPuS: Kako prema Vašem mišljenju EU koristi EEAS i da li koristi puni potencijal ove sliužbe?

 

Jozef Batora: Evropska služba za spoljne poslove je nova „alatka“ i EU i njene država članice uče da je koriste, kao što se obično dešava sa bilo kojom novom alatkom koju neko dobije. Prošlo je tek pet godina od kada je EEAS uspostavljena i, imajući u vidu koliko je nova, EEAS je bila prilično glatko vodi svoje aktivnosti. EEAS kao organizacija danas funkcioniše vrlo dobro i mislim da je to uspeh koji treba pripisatiKetrin Ešton (prvoj Visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku, prim. autora) koja je presudno doprinela tome da sve glatko funkcioniše sa organizacione tačke gledišta. Naravno, i države članice uče da se nose sa postojanjem ovakve institucije, uče da rade sa njom i koriste resurse koje EEAS ima na raspolaganju, kao i da koriste njene funkcije za podršku politikama država članica. Dakle, ovo je jedna situacija učenja za sve aktere koji su u nju uključeni.

 

EPuS: Ako posmatramo EEAS, od strukture do rezultata koji su do sada postignuti, šta biste izdvojili kao njene prednosti a šta kao propuštene prilike, ili čak neuspehe?

 

Jozef Batora: To pre svega zavisi od načina na koji merite i ocenjujete uspehe, odnosno propuštene prilike. Ako ih posmatrate iz ugla država i koristite standarde države da procenite diplomatska služba treba da postigne, onda ćete videti mnogo propusta. Ako poredite rezultate EEAS sa rezultatima klasičnog ministarstva spoljnih poslova jedne države, naićićete na brojne nedostatke jer EEAS nije u mogućnosti da promoviše interese na jedinstven i koherentan način. Kao jedna vrlo kompleksna služba, koja nije samo diplomatska služba klasičnog tipa već obuhvata i krizni-menadžment i razvojnu upravu, EEAS se suočava sa raznim nepravilnostima i neuobičajenim situacijama. 

 

"EEAS uspešan u uspostavljanju okvira za sveobuhvatan pristup EU – Odbrana, spoljni poslovni i razvoj pod jednim krovom i važan izvor informacija za države članice EU."

Međutim, ako uzmete u obzir intersticijalnu ili hibridnu prirodu EEAS kada određujete kriterijume za merenje uspeha, videćete da je EEAS bila prilično uspešna u uspostavljanju okvira za sveobuhvatan pristup EU u spoljnim odnosima. Ovo je veoma jedinstveno jer ne postoji ni jedna država na svetu koja je objedinila Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova uprave i upravu za razvoja pod jednim krovom. Postoje državni modeli koji pokušavaju da integrišu ove administracije, kao na primer Norveška koja je svojevremeno objedinila Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za razvoj pod jednim krovom, ali ne postoji nijedna vlada koja ima Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i obaveštajnu agenciju pod jednim krovom.

 

Države članice EU imaju direktnu korist od ovog integrisanog pristupa, jer često mogu da se oslone na informacije koje EEAS dobija iz široke mreže svojih delegacija, ali i od vlada država članica koje pružaju informacije EEAS-u preko jedinica za upravljanje krizama/krizni-menadžment i takozvanog Obaveštajnog centra INCENT (Intelligence Centre), koji prikuplja obaveštajne podatke i analizira međunarodne krize. Kroz ovakav sveobuhvatan pristup, EEAS generiše informacije i znanje na nivou koji pojedinačne države članice često ne mogu da dostignu. Ovo se posebno odnosi na manje države članice EU koje nemaju neophodne bezbednosne informacije tokom međunarodnih kriza, i kojima izvori informacija kojima EEAS raspolaže mogu značajno pomoći u donošenju bolje informisanih odluka.

 

EPuS: Da li mislite da će angažmani EU na Bliskom istoku (Iranski nuklearni pregovori), kao i nedavna izbeglička kriza, uticati na EEAS i diplomatiju EU i ojačati njihovu ulogu i značaj?

 

Jozef Batora: EEAS je odigrao vrlo konstruktivnu ulogu u Iranskoj krizi, koja je zahtevala veoma veštu diplomatije od strane gospođe Mogerini kao i svih ostalih aktera uključenih u pregovore. U ovom slučaju, gospođa Mogerini se pokazala kao veoma svestran i vrlo vešt pregovarač. Ona je uspela da dovede do napretka u postizanju dogovora i uspešno je koordinirala vodeće države članice EU u zajedničkom poduhvatu ka postizanju zajedničkog evropskog stava o ovim pitanjima. To je korisan primer uspeha klasičnog bilateralnog pristupa EU u diplomatiji. Naravno, ostaje da se vidi kako i do koje mere će Iran primeniti dogovor u praksi.

 

EPuS: A u slučaju izbegličke krize?

 

"EU ima sposobnosti da se nosi sa izbegličkom krizom što se videlo i u veštoj diplomatiji EEAS-a i Mogerinijeve tokom Iranske krize."

Jozef Batora: Trenutna izbeglička kriza predstavlja primer kompleksne krize sa raznovrsnim i kompleksnim korenima i uzrocima u društvima iz kojih izbeglice dolaze. Samim ti, neophodan je i sveobuhvatan pristup. EU ima dosta alatki i iskustvo u razvoju takvih pristupa, s obzirom da je tradicionalno radila na rešavanju vrlo složenih društvenih izazova na mestima kao što su Libija, Tunis, podsaharska Afrika, ali i Sirija i drugi regioni oko EU. U ovom trenutku nemoguće je proceniti u kom pravcu će se kriza razviti i koliko će se produbiti, ali verujem da EU ima sposobnosti da se pozabavi krizom. Ostaje da se vidi da li će to ojačati značaj diplomatije EU i EEAS, ali mislim da se one pokazuju kao ključan resurs za manje države članice u ovom trenutku. Uzmimo za primer Rusko bombardovanje u Siriji, koje je počelo naglo i vrlo neočekivano, a tumačenja o tome šta se zaista dogodilo na terenu i koji su ruski strateški i taktički ciljevi su vrlo raznovrsna. Takve situacije mogu da dokažu svrsishodnost EEAS, koja može da generiše informacije o situaciji i analitičke informacije kroz kombinaciju izvora koje na raspolaganje stavljaju vlade država članica, što zauzvrat povećava kapacitete država članica da donose dobro informisane spoljnopolitičke odluke.

 

EPuS: Kako ocenjujete položaj i ulogu diplomatije EU u drugim međunarodnim organizacijama, na primer u Ujedinjenim Nacijama?

 

"Države članice zadržavaju svoje mesto u diplomatiji, a EU koordinira različite stavove."

Jozef Batora: Pozicija EU u međunarodnim organizacijama se razvija. Ono što je EU do sada postigla jeste poseban status u Ujedinjenim Nacijama, kao i u brojnim drugim međunarodnim organizacijama, kojim je stekla veća prava od drugih regionalnih grupacija poput ASEAN-a, Afričke unije ili MERCOSUR država. Iako EU sada igra veću ulogu, zemlje članice i dalje žele da zadrže svoju ulogu u diplomatiji, kako bilateralno tako i u međunarodnim organizacijama. EU obično koordinira njihove stavove, ali države članice i dalje žele da imaju pravo na sopstvene inicijative. Previše ujedinjenja takođe može da bude kontraproduktivno jer može da uguši maštu i nove ideje. Sve u svemu, jako je dobro da države članice imaju takvu mogućnosti, a nadam se da će i Srbija biti među njima jednog dana. Srbija bi, kada postane država članica EU, takođe trebalo da ima mogućnost da iskaže svoje ideje o tome šta treba uraditi u UN-u, a delegacija EU bi trebala biti zadužena za koordinaciju.

 

EPuS: I za kraj, kada biste Vi bili u poziciji države EU kandidata, kako biste videli ulogu i poziciju EU diplomatije u oblikovanju međunarodne politike?

 

"Srbija treba da koordinira svoju spoljnu politiku sa EU i uspostavi jake veze sa EEAS."

Jozef Batora: Mislim da je za Srbiju, s obzirom na njen status kandidata za članstvo u EU, bilo mudro da koordinira svoje spoljne politikesa EU. EEAS čini takvu koordinaciju lakšom jer ima funkciju institucionalne memorije i određuje agendu za spoljnopolitički administrativni aparat EU. Zato je korisno da Srbija uspostavi jake veze sa EEAS-om i na taj način obezbedi glatku koordinaciju spoljne politike sa EU. Naravno, Srbija i dalje mora da radi i sa državama članicama, ali činjenica da EEAS sada predsedava većinom radnih grupa u Savetu veoma je korisna kao partner na centralnom nivou EU za Srbiju i sve ostale koji će se, nadam se, uskoro pridružiti EU.

 

(Intervju obavila Tara Tepavac, istraživačica u EPuS-u)


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus