KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EPUS PITA: ŠTA NAM DONOSI TRAMPOVA AMERIKA?

07.12.2016

Povodom predsedničkih izbora u SAD-u i burnih reakcija na rezultate istih, razgovarali smo sa dr sci. Slobodanom Elezovićem, profesorom komunikologije na odeljenju Antropologije Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u Zagrebu, sa ciljem boljeg razumevanja budućnosti koju donosi „Trampova Amerika“.


EPuS: Rezultati predsedničkih izbora u SAD izazvali su razne reakcije, a najčešće je to bilo iznenađenje. Za početak, šta mislite, koji su bili razlozi Trampove pobede, iako su istraživanja i očekivanja upućivala na drugačiji rezultat?


prof Elezović: Rezultati predsedničkih izbora u SAD-u su u skladu sa najavama i očekivanjima naročito jakih analitičkih struja, koje su od početka Trampa uzimali za ozbiljno, a naročito kada je eliminisao niz protivkandidata u kampanji Republikanske stranke. Analitičari su bili u mogućnosti da se postepeno upoznaju sa stavovima svakog od tih protivkandidata i u isto vreme da otkrivaju uzroke njihovog postupnog odustajanja i poraza pred Trampom, što ga je ohrabrilo u izjavama o bitnim promenama u Americi.


Pouzdano je da će Tramp biti posvećen Americi iznutra, strategijom restrukturacije socijalnih koordinata Amerike, a time i uslova za klasnu, stalešku i širu društvenu organizaciju. Čini se da mu je strateški prioritet da kreira nove mogućnosti socijalnih koordinata ne bi li ojačao američko društvo i zemlju.


Tramp, za sada, nije raspoložen da Ameriku drži na „braniku“ sveta, već želi da je oporavi „iz same sebe” do novih respektabilnih snaga koje će joj svojim postojanjem osigurati uticaj i ugled u međunarodnom prostoru. To pragmatično znači da će, primerom Amerike, podsticati svaku zemlju savremenog sveta da se jače i potpunije posveti sebi i svojim snagama, a ne tek da bude članica nekog svetskog saveza u ime pomoći i podrške, bez obaveze vlastite angažovanosti i progresa. U tom smislu će biti ponuđeni novi modeli u relaciji SAD- EU i zemlje EU će morati više, svaka za sebe i svaka u sebi, da rade na jačanju i uticaju, kao vrsti novog identiteta u ime novog autoriteta svake od njih u međunarodnim odnosima. Isto je i sa vojnim savezima kao što je NATO.


I NATO će morati da se jača zalaganjem svake od članica EU, bez dosadašnjeg očekivanja pomoći kao oblika američkog jemstva. Amerika je tradicionalni saveznik Evrope i tako će i ostati, ali sa novim parametrima i pravilima većeg doprinosa svake od zemalja samoj sebi, da bi time bile dostojne novih globalnih odnosa.


EPuS: Kao stručan komunikolog, kako biste objasnili retoriku ova dva predsenička kandidata za vreme kampanje? Je li Klintonova bila preblaga?


prof. Elezović: Tramp je oslobodio svoj temperament i stil, unoseći nove, neobične, do sada neviđene oblike obraćanja najširoj, prvenstveno američkoj, a potom i svetskoj javnosti, čija je pažnja nepodeljeno pripadala upravo njemu.


Klintonova je ima veliki i jak kapital lične prošlosti na političkoj sceni i u svakodnevnom političkom životu na najvišem nivou. Bila je prva dama SAD-a u doba predsedničkog mandata svog supruga Bila Klintona, od 1993. do 2000. (a Klinton je bio prvi predstavnik Demokratske stranke koji je dobio dva predsednička mandata još od vremena Frenklina D. Ruzvelta). Takođe, gospođa Klinton je bila senatorka države Njujork, pa kandidatkinja za predsednicu SAD zajedno sa Barakom Obamom na listi Demokratske stranke 2008, a nakon pobede Obame postala je državna sekretarka SAD.


To je veliki kapital koji je korišćen kao ulog gospođe Klinton u kandidaturu za prvu predsednicu SAD, pa je smatrala sigurnim da će Amerikanci sve te vrednosti, kao i njene prednosti lako prepoznati i gotovo jednosložno je podržati, naročito uz neobično ponašanje gospodina Trampa, sa čestim elementima incidenta. Sve to je nju učinilo obzirnijom, tišom, što je pak ostavljalo Trampu prostora za veći eho svake svoje aktivnosti, a naročito govora.


EPuS: Sada kad SAD ima novog predsednika koje će, po Vašem mišljenju, biti najveće promene statusa quo i američke politike?


prof. Elezović: SAD imaju izabranog predsednika Trampa, koji još nije na funkciji predsednika do petka, 20. januara 2017. u podne, kada daje svečanu zakletvu nakon koje postaje predsednik. Tada će sa 'palube' imati širi horizont koji će nedvosmisleno neke od njegovih radikalnih najava iz vremena kampanje, iz 'potpalublja', ispravljati, nadograditi i sigurno će biti pomaka sa više tradicionalno očekivanih pozitivnih funkcija.


EPuS: Kao što smo videli u Trampovoj kampanji, jedna od ključnih stavki kod novoizabranog predsednika je poboljšanje odnosa sa Rusijom. Šta to znači za celokupni evropski kontinent, a posebno Jugoistočnu Evropu?


prof. Elezović:
O odnosima SAD-Rusija, sa predsednikom Trampom, treba postupno razmišljati, jer će nakon SAD, uskoro biti izbori (2018, ako ne i ranije) i u Rusiji, pa je pitanje Putina kao ruskog predsednika time u intrigantnoj etapi. Stoga je potrebno lagano, korak po korak, ići u ocenu i procenu tih odnosa.


Čini se, međutim, da je Balkan izazovno područje za novu strategiju, koja proističe iz odnosa Rusije i SAD nakon sporazuma Putin-Erdogan u Moskvi ove godine, kojim bi se neki programi Rusije odvijali u saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom, a Turske, u saradnji sa Bosnom i Hercegovinom. No, ne treba žuriti sa zaključcima, već pratiti smernice zbivanja i plodove koji bi nastajali.


U svakom slučaju, vreme je da se svaka od zemalja na Balkanu primarno okrene sebi, svojim temeljnim strateškorazvojnim interesima i mogućnostima stvaranja uslova za napredak, kao i dobrom izboru taktike za to. 

 

Intervju obavila Franka de Syo, stažistkinja u EPuS-u.


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus