KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EU-Srbija: Dogovor o poglavlju 24, Hrvatska blokira 23

11.04.2016

Komitet za proširenje Saveta Evropske unije (COELA) je 8. aprila u Briselu postigao saglasnost da se u junu otvori poglavlje 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, ali Hrvatska jedina i dalje odbija da pristane i na otvaranje poglavlja 23, rekli su agenciji Beta zvaničnici u EU koji su pratili sastanak COELA. Zvaničnici u EU su preneli da se sada od Zagreba očekuju dodatne informacije i da će uslediti i bilateralni kontakti s Hrvatskom i među članicama Unije. Takođe, Bugarska je, kako je rečeno Beti, uoči sastanka COELA imala neke primedbe na otvaranje poglavlja 24 o pravdi, slobodama i bezbednosti, ali je to u prethodnoj razmeni mišljenja razjašnjeno i predstavnik Sofije je dao "zeleno svetlo" za pokretanje pregovora u junu o tom poglavlju.

Zagreb je na zasedanju COELA pre svega tražio da Srbija izmeni zakon i ukine regionalnu nadležnost suda za ratne zločine u Beogradu, kao i da garantuje da će hrvatska manjina biti automatski zastupljena u srpskom parlamentu, da bi Hrvatska kao jedina članica EU koja to još nije učinila, dala "zeleno svetlo" za otvaranje poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim pravima pregovora o članstvu Srbija-EU u junu.

Hrvatski predstavnik je takođe izneo zamerke na saradnju Beograda s Haškim sudom, a, kako su Beti preneli izvori EU, stav praktično svih ostalih članica Unije jeste da ova pitanja nisu direktno povezana s uslovima za otvaranje poglavlja i usvajanje pregovaračkih polazišta EU, a mnoge stvari koje mogu izgledati nejasne se mogu razjasniti i rešiti u toku samih pregovora.

Evropski diplomatski zvaničnici su tako ukazali na to da 11 zemalja članica EU ima sasvim slične zakone o međunarodnoj nadležnosti sudova za ratne zločine i spomenuli, recimo, svetski čuvenog španskog sudiju Baltasara Garsona i njegovo svetsko angažovanje, tako da je teško naći osnovu za zahtev da taj zakon ukine Srbija.

Zvaničnici u EU su preneli da se sada od Zagreba očekuju dodatne informacije, uslediće i bilateralni kontakti s Hrvatskom i među članicama Unije, verovatno i uveravanja hrvatskim vlastima da otvaranje novih poglavlja samo može doprineti bržem rešavanju svih naizgled spornih pitanja, kazali su izvori u Briselu.

Ako to u sklopu napora COELA ne bi moglo da se reši, onda bi pitanje otvaranja novih poglavlja moglo da se prense na viši politički nivo, a to je Komitet stalnih predstavnika članica EU (COREPER).

Saglasnost svih članica Unije je nužna za otvaranje svakog poglavlja u pregovorima i već je u prethodnim slučajevima pregovora o članstvu bilo situacija da jedna članica ne daje saglasnost iako to ostale članice i Evropska komisija smatraju nedovoljno utemeljenim.

Portparolka u Evropskoj komisiji (EK) Maja Kocijančič je Beti prenela da "Evropska komisija očekuje da se učine dalji koraci u postupku pregovora Srbije i EU o članstvu i otvaranju poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim pravima i 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti".

Maja Kocijančič, portparolka evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana i visoke evropske predstavnice Federike Mogerini, dodala je da je "rasprava o tome u toku i Komisija je spremna da krene napred čim se postigne tražena jednoglasnost članica EU".

Hrvatski zvaničnici poslednjih dana više su puta su rekli da pregovaračka merila za Srbiju treba da budu puna saradnja s Haškim tribunalom, ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cele bivše Jugoslavije, kao i ispunjavanje obaveza iz međudržavnog sporazuma o pravima manjina.

Iz Zagreba su se 7. i 8. aprila mogle čuti i izjave da Hrvatska želi dobre odnose sa sa Srbijom, ali da Srbija mora da ispuni kriterijume za to.

Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Miro Kovač izjavio je 8. aprila da Hrvatske želi dobrosusedske odnose sa Srbijom nalik onima između Nemačke i Francuske i potvrdio da postoji "načelni dogovor" da posle srpskih izbora poseti Beograd.

On je istakao da zbog dobrih odnosa treba biti jasan i rešiti probleme koji postoje i oko pregovora s EU, jer Hrvatska, kako je rekao, želi da Srbija napreduje, ali i da ispunjava kriterijume.

Kovač je rekao da Zagreb želi da se hrvatski zahtevi ugrade u pregovaračka merila i dodao da formalno pregovore sa Srbijom o članstvu vodi Evropska komisija.

"Mi smo kao zemlja članica u kontaktu s Evropskom komisijom i mi od Evropske komisije očekujemo da se izjasni kako misli da ugradi ove (hrvatske) kriterijume u pregovaračka merila. Mi smo u očekivanju odgovora Evropske komisije", rekao je Kovač.

Prvi potpredsednik hrvatske vlade Tomislav Karamarko izjavio je 7. aprila da Hrvatska neće blokirati Srbiju na ulasku u EU, jer želi da razvija dobre odnose sa susednim državama, ali da Srbija mora da ispuni sve uslove za ulazak.

"Srbija mora zadovoljavati neke standarde koje nameće EU i koje bi morala usvajati kroz mukotrpne pregovore. Sve zavisi od Srbije", rekao je Karamarko novinarima u Rijeci, prenela je agencija Hina.

Na pitanje može li poglavlje 23 da bude prva prepreka za Srbiju, Karamarko je odgovorio da "Srbija ne može da figurira kao mini Hag".

 

 

Izvor: EurActiv.rs


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus