KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EVROPA U 2014: EU, UPRKOS SVEMU, NE ODUSTAJE - I. VEJVODA

16.01.2014

Među istorijskim godišnjicama koje će tokom 2014. biti obeležene u Evropi nalazi se i decenija od „velikog proširenja“ EU i NATO.

Od nastanka EU 1957. u Rimu, kada je šest zemalja osnovalo Evropsku ekonomsku zajednicu, bilo je nekoliko talasa proširenja, a 1. maja 2004. dogodio se peti po redu. Politika širenja EU često se navodi kao njena najuspešnija politika, jer je njome nakon Drugog svetskog rata stvaran i utemeljen jedan od najuspešnijih mirovnih projekata svih vremena. Na tom istorijski trusnom i u poslednjem veku ratom razorenom evropskom prostoru našli su se nakon 1945. lideri poput Spinelija, Monea, Šumana i mnogih drugih koji su shvatili da mora da postoji način da se stvore zajedničke evropske ustanove koje će osujetiti slična razaranja i krvoproliće u budućnosti.

Godina 1989. otvara vrata „povratku u Evropu“ onih zemalja koje su većma ostale iza Gvozdene zavese nakon 1945, stvorila se prilika za ispravljanje „istorijske nepravde“. Počinje tada proces koji će biti definisan 1993. okvirom Kopenhaških kriterija o pristupanju tih i drugih zemalja EU.

Te 2004, deset zemalja - Česka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija – pristupilo je punopravnom članstvu EU. Delom tog istog petog proširenja smatra se i ulazak Bugarske i Rumunije tri godine docnije.

Valja napomenuti da je takođe 2004. u martu sedam od tih bivših komunističkih zemalja pristupilo NATO, nakon što su 1999. to već učinile Češka, Mađarska i Poljska.

Proširenje EU 2004. nazvano je „velikim praskom“, jer je to do tada bilo najbrojnije pristupanje članstvu Unije.

Druga su bila vremena 2004. Svet je bio u ekonomskoj ekspanziji: privredni rast, strane neposredne investicije su rasle iz godine u godinu i politički procesi proširenja imali su vetar u leđa. Na samitu EU u Solunu 2003. takođe su otvorena vrata proširenja zemljama Zapadnog Balkana. Solunsko „obećanje“ je u okviru EU održano do danas uprkos bauku zvanom „zamor od proširenja“.

Ekonomska kriza 2008. je mnogo toga izmenila: EU se suočila s jednim od svojih najvećih izazova. Kriza u evrozoni, kriza zaduženosti posebno na jugu EU, velika nezaposlenost, pitanje kako iz tog začaranog kruga izaći - sve je to dovelo da je pitanje daljeg proširenja dovođeno u pitanje u unutrašnjepolitičkim raspravama zemalja članica. Rast evroskepticizma, pojava radikalne ksenofobične desnice u mnoštvu evropskih zemalja učinili su vlade opreznijim i mnogo rigoroznijim u primeni pravila pristupanja članstvu.

Uprkos tome EU ne odustaje, Hrvatska je primljena kao 28. članica. Crna Gora je u procesu EU integracija. Albanija po svemu sudeći postaje kandidat u junu 2014. BiH i Makedonija su u zastoju. Turska je otvorila nova poglavlja, ali više stoji nego što napreduje.

Srbija će 21. januara dobiti sidrište u procesu pristupanja članstvu u EU. Nije to nikakva Pirova pobeda, ovo je značajan datum, poput onog o dobijanju studije o izvodljivosti 2005. ili SSP 2008. ili kandidature 2011. Ovo je jedno od mnoštva manjih ili većih koraka kojim ćemo ići ka transformaciji društva i države, ka daljim demokratskim reformama i modernizaciji. Jasno je da to sami moramo da izvedemo, ali pomoć i solidarnost EU i drugih je veoma važna.

Daleko smo još od cilja uređenog demokratskog, modernog društva zasnovanog na vladavini prava. Ukoliko se svakog dana ne budu pravili manji ili veći demokratski, reformski koraci, a prave se, uz često i korake unazad, nećemo stići tamo gde kao evropska zemlja težimo - zemlji u kojoj vlada sloboda i pravo za svaku građanku i građanina.
 


Ivan Vejvoda
Autor je potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus