KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EVROPA U 2014: EVROPI TREBA KONSENZUS O VIZIJI BUDUĆNOSTI - M. KARAGAĆA

21.01.2014

 

U 2014. godini Evropa će se podsetiti na dve značajne godišnjice – 100 godina od tragičnog početka Prvog svetskog rata i 25 godina od rušenja Berlinskog zida i stvaranja nove ujedinjene Evrope kao trajnog mirovnog projekta.

Pad Berlinskog zida označio je prekretnicu ne samo u modernoj istoriji Evrope, već i na globalnom planu. Simbolično, to je kraj Hladnog rata i bipolarnog sveta, kraj ideoloških sukoba u klasičnom smislu, jer je globalni kapitalistički sistem zauzeo nastalu prazninu i ostvario ideološko ujedinjenje sa surovim posledicama tranzicije.

Ujedinjenje Nemačke bilo je zamajac za ubrzanje procesa evropskih integracija, obuhvatajući i ruševine tzv. socijalističkog lagera i bivše Jugoslavije. Dezintegrisan je jedan vojni pakt, a drugi ostao bez jasno definisane svrhe ali je, pod izgovorom novih izazova, proklamovao svoje jačanje i širenje.

Pad Berlinskog zida pametni su shvatili kao šansu za ujedinjenje oko ideje mira, prosperiteta i novih civilizacijskih vrednosti, a „balkanski domaćini“ kao još jednu „priliku da propuste priliku“, pa su rešili da ratom rasture zemlju, makar i po cenu velikih ljudskih žrtava, zločina i razaranja.

Četvrt veka kasnije, posthladnoratovni integracioni procesi rezultirali su novom mapom Evrope sa vizijom zajedničke kuće za sve evropske narode. Evropa 2014. može da se ponosi onim što je urađeno za 25 godina od pada gvozdene zavese – izgradila je novu Evropu koja, iako još šarolika, nije ni po čemu vrednosno slična Evropi iz 1914. ili 1940. godine. Evropa koja se gradi je po svojoj suštini mirovni i antiratni projekat – garancija da ratova više nikada ne bude. S takvim rezultatom, pod tim motom i u tom duhu, treba da se obeleži 100 godina od Prvog svetskog rata. Posle 25 godina Evropa nije suočena s vojnim pretnjama, već sa siromaštvom, migracijama, kriminalom, korupcijom, nezaposlenošću, sve većom disproporcijom između bogate „stare Evrope“ i novih članica, enormnim razlikama između malog broja bogatih i sve većeg broja siromašnih.

Evropa 2014. je daleko od „države blagostanja“, krupna obećanja još uvek su daleka budućnost, vladajuća logika kapitalizma i profita vodi u dalje globalno siromašenje društava, država i ogromnog broja stanovništva, a socijalne razlike su sve veće. To je osnova novih ideologija, uključujući i ekstremne, koje su pobeđene u 2. svetskom ratu.

Evropa se nedopustivo nedovoljno energično suočava s revizionizmom, sve do omalovažavanja antifašizma – osnovne vrednosti same EU kao najvećeg mirovnog projekta u istoriji Evrope. Nemačka je najkonsekventnija u suzbijanju pojava nacizma i fašizma, dok se u nekim članicama one otvoreno toleriš u i rehabilituju.

S obzirom na protivrečne procese, rivalstva, evroskepticizam, ekonomske krize i uticaj globalnih kretanja, Evropa 2014. biće suočena s velikim problemima, a pred njom se nalazi ozbiljan zadatak i pitanje da li će uspeti da postigne konsenzus oko vizije budućnosti za narednih 50 ili 100 godina.

Evropa, čija je izgradnja počela padom Berlinskog zida, nije ni dovršena ni idealna, ali je civilizacijski najbolja od svih Evropa u dosadašnjoj istoriji i zato vredi istrajati na njenoj izgradnji, jer Evrope će biti samo onoliko koliko njena društva u nju veruju.
 


Milan Karagaća
Autor je član FMO EPuS, nekadašnji diplomata pri Ministarstvu odbrane

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus