KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EVROPA U 2014: KONAČNO – REGIONALNA SARADNJA - J. MINIĆ

20.01.2014

U nastupajućoj 2014. zatvara se jedno istorijsko razdoblje, koje je počelo Prvim svetskim ratom, o kome će biti izgovorene mnoge reči u regionu i izvan njega, ponuđene nove ili inovirane interpretacije, podignuti novi, ili vraćeni neki stari spomenici, postavljena pitanja da li su pravljeni dobri ili pogrešni izbori, traženi uzroci i povodi za ono što se desilo ili dešavalo u proteklih sto godina. Tu su i neki drugi jubileji - 25 godina od pada Berlinskog zida i deset godina od velikog proširenja EU. 


Ali, ako se prelista štampa i posete internet stranice medija koji se bave našim regionom, izranjaju pitanja koja građane najviše interesuju, kao i pitanja od kojih zavisi percepcija regiona kod spoljnih partnera. Među tim partnerima je svakako najvažnija EU, kao glavni oslonac političkih, ekonomskih i socijalnih reformi, koju treba ubediti da joj je region potreban i koristan.

Teme koje se najčešće pominju su politička nestabilnost i međuetničke tenzije i ekonomska i socijalna kriza. Ali, Svetska banka kaže da region polako izlazi iz krize (zahvaljujući prvenstveno porastu izvoza i rodnoj godini u poljoprivredi), prateći porast tražnje u samoj EU kao svom glavnom tržištu. To ipak ne rešava na kratak rok veliku nezaposlenost, posebno mladih, kao najbolniji ekonomski i socijalni problem. U ocenjivanju konkurentnosti zemalja regiona, većina od njih se dosta dobro kotira prema uslovima koji podstiču strana ulaganja i pogodnostima vezanim za tržište radne snage (tu je Srbija, nažalost, poslednja u redu). U borbi protiv korupcije ostvaruje se pomak. Medijske slobode nisu na visini. Pravosuđa je i dalje zajednička boljka regiona, kao i organizovani kriminal. Opasnost ukidanja bezviznog režima sa šengenskim zemljama EU se nadvila nad region. Sa svim ovim temama se ulazi u narednu godinu.

Postoje i mnogi drugi teži i lakši izazovi. Sa različitom dinamikom i rezultatima zemlje regiona su pristupile izgradnji i obnavljanju energetske i transportne infrastrukture. Bez nje, region ne može postati konkurentan na dugi rok. I pored toga što je uvek bila prisutna težnja da se time ubrza uključivanje u transevropske mreže u tim oblastima, EU je imala druge prioritete pa su na scenu stupali i udaljeniji zainteresovani partneri – SAD, Turska, Rusija, Kina (hronološkim redom). Najveće nesuglasice izazvao je energetski projekt Južni tok. Komesar EU za energetiku je tražio da se izmene svi sklopljeni bilateralni međudržavni ugovori, zbog njihove nesaglasnosti sa evropskim energetskim propisima, pa su ga sve ove zemlje ovlastile da o tome pregovara sa Rusijom.

U 2014. počinje i novi ciklus tehničke i finansijske pomoći regionu u pripremama za članstvo u EU – Instrument za predpristupnu pomoć. Predviđeno je da njegova primena bude fleksibilnija, nagrađujući one koji su najuspešniji. Socijalna politika i infrastruktura su dobile na značaju.

Počinje i primena ambiciozne regionalne strategije „Jugoistočna Evropa 2020“, koja ima za cilj vezivanje zemalja regiona za viziju Evropa 2020. Time se otvara proces usaglašenog unapređivanja regionalne konkurentnosti koja treba da ima kao rezultat brži razvoj, veću zaposlenost, veći doprinos inovacija i bolju upravu, kao i tešnju regionalnu saradnju u funkciji uspešnije integracije u EU. Ostvaren je novi kvalitet, nešto što menja sliku regiona – spremnost da se pomogne susedima na putu ka članstvu u EU.



Jelica Minić
Autorka je članica FMO EPuS, doskorašnja zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus