KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

IMA LI EU U CEU?

30.05.2017

Mađarski parlament je početkom aprila ove godine, usvojio amandman za izmenu Zakona o visokom obrazovanju. Ovaj amandman, koji su podržala 123 poslanika, uz 38 protiv i 38 uzdržanih, već istog dana je izazvao bujicu loših komentara i kritike, posebno među mladima. Iako su svoje nezadovoljstvo iskazali na ulicama Budimpešte, medijska propraćenost protesta je bila minimalna. Nakon što je odluka dobila formalnu potvrdu predsednika Mađarske, Janoša Adera, može se tvrditi da je akademska i naučna sloboda u Mađarskoj ozbiljno ugrožena. O čemu se radi?


Amandman za izmenu Zakona o visokom obrazovanju nalaže da svaka inostrana visokoškolska ustanova koja operiše u Mađarskoj, od sad pa nadalje, mora da ima svoj kampus u matičnoj zemlji. Budući da je Centralno evropski univerzitet jedini inostrani univerzitet u Mađarskoj, koji nema svoj kampus u SAD-u gde je registrovan, jasno je da ovaj Zakon predstavlja direktan napad upravo na CEU. Izmene zakona zabranjuju Univerzitetu da izdaje svojim studentima po diplomiranju američku i mađarsku diplomu istovremeno i time direktno stavlja CEU pod kontrolu Vlade Mađarske. Da bi jedan američki univerzitet mogao da izdaje mađarsku diplomu, nepohodno je postojanje posebnog obavezujućeg sporazuma između dve vlade. Posledično, delovanje CEU u takvim okolnostima, bi značilo da mađarska Vlada dobija moć da odbija radne dozvole zaposlenima na Univerzitetu, a koji su poreklom izvan Evropske unije, i koristeći vizni sistem, ograničava Univerzitetu sposobnost da bira svoje studente. Ono što je posebno zanimljivo u vezi procedure donošenja ovog zakona, jeste da je bio predložen, prošao parlamentarni pretres i raspravu i bio usvojen za svega nedelju dana.


Iako može da se tumači kao pretnja, ne samo CEU, već i drugim međunarodnim univerzitetima koji posluju u Mađarskoj, ovaj amandman suštinski predstavlja napad na Džordža Soroša, koji za posledicu ima ograničenje sloboda, rada civilnog društva i ugrožava proklamovane evropske vrednosti. O tome svedoči i trenutno raspravljani predlog zakona u mađarskom parlamentu, koji se odnosi na sve nevladine organizacije. Naime, NGO bi prema tom predlogu zakona morale da obelodane izvore svih svojih stranih donacija, ako postoje, i izvore redovnih finansija, a pred njima bi bili i mnogo strožiji finansijski registracioni uslovi. Kako je poznato da je osnivač CEU upravo Soroš, kao i finansijski donator mnogih nevladinih organizacija u Mađarskoj, ovako usvojen Zakon šalje jasnu poruku u pogledu hospitaliteta CEU univerzitetu.


Nezadovoljstvo predloženim zakonom je već istog dana eskaliralo protestima mladih, stranih studenata, ali i starijih ljudi na ulicama Budimpešte. Procenjuje se da je pred parlamentom bilo između 50.000 i 80.000 nezadovoljnih građana sa parolama #IstandwithCEU. Kako je sloboda medija strogo kontrolisana, o protestima smo mogli da saznamo uglavnom iz stranih medija koji su o njima izveštavali. Kako je CEU, pored javnog mnjenja, podršku pružilo preko 500 američkih i evropskih akademika, 17 dobitnika Nobelove nagrade, značajni međunarodni univerziteti, ni Evropska unija nije ostala bez reakcije na ovakvu radikalnu politiku Orbanove Vlade. Evropska komisija je objavila da je poslala formalno obaveštenje o pokretanju prekršajnog postupka zbog ugrožavanja prava CEU da postoji u Mađarskoj i služi svojim studentima. Postupak podrazumeva sprovođenje posebne istrage ovakve legislative i njenu procenu usklađenosti sa pravom Evropske unije. Prvi potpredsednik Evropske komisije, Frans Timermans je rekao da očekuje da mađarska vlada odgovori u roku od mesec dana formalnim obaveštenjem, koje predviđa objašnjenje i pravni lek . Kako bi se izbegle radikalnije odluke EU prema Mađarskoj, organizovan je sastanak mađarskog premijera Viktora Orbana sa najvišim instancama Evropske unije, predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom, predsednikom Evropskog parlamenta Antonio Tajanijem i liderom EPP stranke. Iako je Orban uveravao na ovom sastanku da će se Mađarska ponašati u skladu sa normama EU, stvarnih izmena i usklađivanja nije bilo ni posle roka od mesec dana. Najnovija reakcije je usledila od Evropskog parlamenta, koji je usvojio rezoluciju za preduzimanje akcije protiv Mađarske. Smatrajući da su demokratija, vladavina prava i ljudska prava pogoršana, Evropski parlament je pozvao Mađarsku da postigne dogovor sa vlastima SAD-a o poslovanju CEU, ali isto tako da povuče nove restriktivne zakone tražiocima azila i nevladinim organizacijama. Iako Mađarska svojim vetom može da blokira rad Saveta ministara EU, nepovlačenje ovakvih zakona bi moglo da dovede do suspenzije mađarskog prava glasa u institucijama EU.


Ako se išta dobro može istaći u ovom Zakonu, jeste da nema retroaktivno dejstvo, što znači da studenti koji su trenutno upisani na Univerzitet i pohađaju kurseve mogu biti sigurni. Primena Zakona će se odnositi na sve programe i studente počevši od 1. januara 2018. godine. Do tad je rok da dve vlade postignu dogovor oko autorizacije izdavanja diploma. Kako izgleda, ovakve promene u obrazovnom sistemu se vrše, ne zbog unapređenja samog obrazovnog sistema, već zbog političke igre uoči planiranih izbora za 2018. godinu u Mađarskoj i najavljivane Orbanove neliberalne demokratije. Ona je, između ostalog, odraz opšteg uspona populističkih, desničarskih lidera i partija sa izvesnom dozom radikalnosti na evropskom tlu. Ono što je sigurno je da će posledice najviše osećati sami studenti, kojih je trenutno oko 1800. Šta će se desiti do kraja godine, da li će američka i mađarska vlada uspeti da postignu neki dogovor, ili ako ne postignu, da li to znači da CEU napušta Mađarsku – ostaje nam da vidimo.

 

 

Izvori: BBC, CEU, Guardian, Guardian, EurActiv, European Parliament


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus