KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Institucionalni modeli upravljanja kohezionom politikom - predlog modela za Srbiju

17.09.2015

Evropska unija je za sprovođenje kohezione politike u budžetskom periodu 2014–2020. godine predvidela finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 959.988 milijardi evra. Države kandidati za članstvo u EU pripremaju se za sprovođenje ove politike kroz pregovore u poglavlju 22 ‒ Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata. Jedan od ključnih elemenata pregovora u okviru ovog poglavlja jeste institucionalni okvir za upravljanje kohezionom politikom.


Republika Srbija je uložila veliki napor u stvaranje institucionalne strukture koja će moći efikasno da koordinira reforme koje su podržavane putem projekata finansiranih iz EU fondova. Prema odredbama Uredbe o sprovođenju IPA 2007‒2013, Republika Srbija je bila u obavezi da uspostavi odgovarajuće sopstvene institucije koje će upravljati fondovima EU kroz tzv. decentralizovani sistem upravljanja (DIS). Odlukom Evropske komisije iz marta 2014. godine, nadležnost za sprovođenje programa pretpristupne pomoći Evropske unije iz nacionalnog programa za Republiku Srbiju za 2013. godinu u okviru IPA komponente preneta je na institucije u okviru DIS-a. Međutim, godinu i po nakon dobijanja akreditacije za preuzimanje nadležnosti u sprovođenju projekta od strane domaće administracije uključene u DIS očigeldan je zastoj u ugovoranju projekata iz programa IPA 2013.  Pored toga, Republika Srbija se suočava sa mnogim sistemskim izazovima u korišćenju pretpristupnih fondova EU, od kojih su najznačajniji neadekvatan institucionalni okvir sa aspekata zahteva kohezione politike kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, kao i preklapanje nadležnosti između organa bitnih za poslove od interesa za kohezionu politiku, itd.


Iskustva zemalja koje su prošle proces pregovora o članstvu u EU sugerišu da izbor odgovarajućeg modela za upravljanje kohezionom politikom zavisi od nekoliko faktora, a pre svega od pravnog i institucionalnog okvira države i podele nadležnosti između različitih nivoa vlasti. Dodatno, na osnovu praktičnih iskustava država članica EU primljenih tokom petog proširenja (2004. i 2007. godine), primetno je da se sistem za upravljanje postpristupnim kohezionim i strukturnim fondovima temelji na sistemu za upravljanje pretpristupnim fondovima. U zavisnosti od odluke o operativnim programima, moguće je utvrditi i vrste modela institucionalnog okvira za upravljanje Evropskim strukturnim i investicionim (ESI) fondovima, i to: sektorski ili teritorijalni; centralizovan ili decentralizovan; koncentrisan ili dekoncentrisan; kombinacija navedenih modela. Pored institucionalnih modela, važno pitanje koje treba imati u vidu prilikom formiranja institucionalnog okvira je i odluka o vrsti administrativnog sistema koji može biti paralelan, integrisan ili kombinacija dva modela (usklađen). Model i vrsta administrativnog sistema utiče i na visinu administrativnih troškova.


Veoma je bitno da se što je pre moguće definiše model za upravljanje kohezionom politikom i da se započne proces uspostavljanja institucionalnog okvira, imajući u vidu obim posla i administrativne procedure za uspostavljanje ESI struktura, kao i vremenski period neophodan za njihovo osposobljavanje. Svrha ove analize jeste da utvrdi principe i optimalni model institucionalnog okvira za upravljanje ESI fondovima, koji je primenjiv u slučaju Republike Srbije. Analiza ne definiše postojeće institucije koje će činiti upravljačku strukturu za ESI fondove. Autori smatraju da bi model za upravljanje ESI fondovima koji bi se najbolje mogao primeniti u slučaju Republike Srbije, u finansijskoj perspektivi neposredno nakon pristupanja Srbije EU, bio: sektorski, centralizovan, koncentrisan i kombinovan.

 

 

Iako bi idealan scenario bilo postojanje integrisanog modela, nažalost, nije realno očekivati da se celokupan sistem planiranja i sprovođenja javnih politika i budžetskih sredstava odmah prilagodi zahtevima kohezione politike. Iz tog razloga, realno je težiti kombinovanom sistemu koji bi se primenjivao u prvim godinama članstva Srbije u EU. Trebalo bi da Republika Srbija ima koordinaciono telo u vidu posebne institucije koja bi koordinirala uspostavljanje sistema za upravljanje ESI i obavljala ostale poslove iz nadležnosti koordinacionog tela. Upravljačka tela bi trebalo formirati na nivou ministarstava, dok bi poslove posredničkih tela obavljale institucije specijalizovane za upravljanje projektima u određenim oblastima.

 

Nakon inicijalne faze u funkcionisanju sistema i prevazilaženja početnih problema u finansijskoj perspektivi, koja sledi nakon finansijske perspektive u kojoj će Srbija pristupiti EU, predloženi model za upravljanje ESI fondovima u Republici Srbiji bi mogao da bude: sektorski, centralizovan, dekoncentrisan i integrisan.

 

Preuzmite analizu

 

Dodatno:

 

Istraživački forum - početna strana>>


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus