KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

IZ UGLA NAŠE POLAZNICE ANE

04.11.2016

Tokom 2015. i 2016. godine imala sam priliku da budem deo izuzetnog Programa „Podeli svoje znanje – postani mentorka“, koji sam „otkrila“ zahvaljujući svojoj dragoj koleginici Neveni, bivšoj mentorini. Ona je u meni prepoznala potencijal i težnju za usavršavanjem, a istovremeno i dozu straha i nesigurnosti kada je u pitanju put kojim sam pošla. U tom periodu, nalazila sam se na životnoj prekretnici i osećala sam neizmernu potrebu za iskrenim savetima i podrškom. Verovala sam i nadala se da bi Program mentorstva doprineo mom razvitku i kristalisanju onoga što od sebe zaista u ovom periodu očekujem. Moja očekivanja nisu izneverena.

Program je koncipiran tako da kroz mentorski rad, kao i okupljanja i druženja svake poslednje subote u mesecu, pruža podršku mentorinama u profesionalnom, ali i ličnom usavršavanju. Pre svega, osećala sam veliku privilegiju što sam postala deo fenomenalnog tima, predivnih ambicioznih žena iz različitih sfera poslovanja, punih želje za novim znanjima, širenju vidika i ličnom osnaživanju.

Povezana sam sa mladom mentorkom iz sfere prava, Sarom Penđer, sa kojom sam na „prvo viđanje“ osetila strujanje jake i dobre energije. S obzirom da Program podrazumeva mentorski rad, svaka mentorka je sa svojom mentorinom tokom šest meseci planirala vreme i mesto viđanja, kao i druge vidove komunikacije, u skladu sa slobodnim vremenom obe, a i drugim potrebama mentorine. Nažalost, moja mentorka je tokom čitavog Programa bila u inostranstvu na master studijama, pa se naš vid komunikacije najčešće bazirao na Skype-u. Iz ovog ugla, slobodno mogu da kažem da je to jedina mana mog mentorskog odnosa, ali svakako beznačajna, imajući u vidu kvalitet istog. Iako sam na početku Programa očekivala da će mi biti dodeljena starija mentorka iz domena prava (čitaj: starija-iskusnija-rešavanje svih mojih problema), smatram da je moje i Sarino povezivanje bilo pun pogodak, uzimajući u obzir moje godine, nivo koji sam do sada postigla, kao i period razvoja u kom sam se tada nalazila. To su odlučile članice komisije, prethodno sagledajući širu sliku o meni i potencijalne potrebe kojima težim. Sada sam im neizmerno zahvalna na tome. Sara je fenomenalna devojka, pametna, istrajna, otresita, zabavna i, iznad svega, krajnje normalna i ispravna osoba. Sve njene navedene osobine su učinile da se ja već na početku opustim i bez ustručavanja podelim svoje nedoumice, strahove, potrebe i nadanja. Jednostavno, ona je bila prava definicija mentorke. Uvek se trudila da me, svojim krajnje dobronamernim i iskrenim savetima, ohrabri, opusti i ukaže na kvalitete koje posedujem, a kojih, iskreno, nisam do tada ni bila svesna. Savetovala me je da usporim, nigde ne žurim, ukazujući mi da sam na odličnom putu, da sada treba da odredim svoje prioritete i polako jednu po jednu stvar rešavam, bez tenzije i straha. Da smo svi ljudi, da grešimo, da je to normalno, pa čak i neophodno, jer tako najbolje učimo. Ohrabrivala me je da koristim sve dobre prilike koje mi se pružaju i da ne zazirem od izazova. Svi razgovori sa njom su bili vrlo značajni za mene jer su mi ulivali pozitivnu energiju i motivaciju za dalje napredovanje.Smatram da je naš odnos bio obostrano koristan, da je dolazilo do lepe razmene znanja, mišljenja i iskustva, širenja vidika i otvaranja novih pitanja, iako je mentorka u tom smislu bogatija od mlade mentorine. To je potpuno prirodan sled okolnosti, imajući u vidu interakciju dve različite ličnosti, koje uvek mogu nešto novo da nauče jedna od druge i podstaknu na razmišljanje o mnoštvu novih tema.

Program mentorstva obuhvatao je i okupljanja mentorina i mentorki jednom mesečno. Raznolike radionice i okrugli stolovi, inspirativni razgovori sa divnim devojkama, činile su svaku poslednju subotu u mesecu zaista posebnom. Tokom zajedničkih aktivnosti, dosta smo učile jedna od druge i bile neiscrpan izvor inspiracije i brojnih tema za razgovor. Takođe, iz svega toga su se izrodila i mnoga lepa prijateljstva i potencijalne poslovne saradnje u budućnosti. Sve devojke su imale priliku da od divnih, iskusnih i jakih žena iz različitih domena poslovanja uče o svemu što im je potrebno kako bi sebe unapredile na profesionalnom planu: javni nastup, rad u predzetništvu, rad u oblastima, po običaju, „namenjenim“ muškarcima, pisanje dobrih projekata. Na prvom mestu bih lično istakla radionicu na kojoj je bilo reči o balansu poslovnog i privatnog. Verujem da je, osim što je za mene bila izuzetno značajna, ta radionica bila od koristi za svaku od nas, posebno imajući u vidu stil života savremenog doba.

Veoma sam srećna i počastvovana što sam bila deo Programa „Podeli svoje znanje, postani mentorka“, i nadam se da ću to i ostati u budućnosti. Iskreno bih volela da zaživi i pomogne novim generacijama na putu do usavršavanja. Mnoštvo divnih, ambicioznih žena, nesebična razmena znanja i iskustva, pozitivna energija, ulivanje motivacije i pružanje podrške, samo su deo svega što krasi ovaj Program. Zbog toga bih ga toplo preporučila svakoj mladoj ženi željnoj da radi na sebi i, ko zna, možda na pokretanju velikih promena u svetu oko sebe, jer - sve je moguće, ako iskreno želimo. 


Ana Trifunović je rođena 1992. godine u Beogradu gde je završila osnovnu školu i Zemunsku gimnaziju. Školske 2011/2012 godine upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, pravosudno-upravni smer. Tokom četvrte godine studija pohađala je Pravnu kliniku za izbegličko prava i prava azilanata, koja se održava na Pravnom fakultetu u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu. Posredstvom Pravne klinike, u junu 2015. godine volonterski je angažovana u Beogradskom centru za ljudska prava, gde se i bavila oblašću azila i izbegličkog prava. U avgustu iste godine, postaje saradnik Beogradskog centra, u kome je i dalje radno angažovana na projektima finansiranim od strane UNHCR-a, a čije se aktivnosti zasnivaju na pružanju pravne pomoći tražiocima azila u Republici Srbiji. Tokom rada u Centru, imala je priliku da učestvuje u radu na drugim oblastima zaštite ljudskih prava, kao što su prava osoba lišenih slobode, prava deteta i maloletnika bez pratnje, prava osetljivih i marginalizovanih grupa, itd. Takođe, prisustvovala je i učestvovala na brojnim treninzima i seminarima na temu izbegličkog prava, prava deteta, prava LGBTI populacije, koji su imali za cilj podizanje svesti o teškom položaju ovih grupa u Republici Srbiji. 2015. godine pohađala je Školu ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“ u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava, koja ima za cilj da, prvenstveno studentima završnih godina i poslediplomskih studija prava, ali i onima koji žele više da saznaju, angažuju se i doprinesu poštovanju ljudskih prava u Srbiji. Ana je velika obožavateljka umetnosti, a fotografija je jedan od njenih hobija. Svoj dan ne može da zamisli bez muzike. Ljubiteljka životinja, zalaže se za njihovo udomljavanje, a u budućnosti bi volela i da se bavi njihovom zaštitom. Voli sport, zanima je joga, meditacija, kao i alternativna medicina. Zalaže se za slobodu, jednakost, ravnopravnost i poštovanje svih pojedinaca u društvu. Putovanja i upoznavanje različitih kultura, običaja i naroda su joj neiscrpan izvor inspiracije i pozitivne energije. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus