KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

IZMEĐU BRISELA I MOSKVE: SRBIJA IZMEĐU EMOTIVNOG I RACIONALNOG IZBORA

22.06.2017

Učesnici međunarodne konferencije „Spoljna politika Srbije – između Brisela i Moskve?“ su imali prilike da diskutuju o političkim i ekonomskim odnosima Srbije i Rusije kroz istoriju i danas, kao i o implikacijama ovih odnosa na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Konferencija je održana u utorak, 13. juna 2017. godine, u prostorijama Aerokluba u Beogradu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert. 


U uvodnoj reči Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, je naglasila da u Srbiji postoji politički konsenzus kada su u pitanju evropske integracije, mada se ne može reći da postoji društveni konsenzus. Takođe, prema njenim rečima, građani Srbije su u bezbedosnom smislu za veće oslanjanje na Rusiju, dok se okreću Evropskoj uniji kada je u pitanju vladavina prava i dostizanje određenih standarda u toj oblasti i zapitala da li se radi o trajnom balansiranju, koje će obeležiti budućnost Srbije.


Prvi panel bavio se razvojem bilateralnih odnosa Srbije i Rusije u 21. veku. Govoreći o istoriji srpsko-ruskih odnosa, Milivoj Bešlin, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, je odgovarajući na pitanje da li zaista postoje posebne istorijske veze između ove dve zemlje, naglasio da postoji pragmatizam, ali ne i posebna istorijska veza Srbije i Rusije i da se zbog konstantnog nacionalizma i antizapadnih struja u Srbiji ove veze čine jačim nego što jesu. "Upravo je nacionalizam ideološka osnova ruske propagande, a ovaj nacionalizam je poslednjih godina rusifikovan i homogenizovan. Uz to, ruska meka moć i propaganda poslednjih godina se veoma uvećala, a primere nam predstavljaju mediji poput Informera i Sputnjika", dodao je on.


Kada je reč o pristupnim pregovorima EU, Boris Varga, novinar i politikolog, je naglasio da bi srpski odnosi sa Rusijom mogli direktno i indirektno biti prepreka u 4 pregovaračka poglavlja, sa posebnim akcentom na Poglavlje 31 Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, u kome se zahteva da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije. Problem takođe predstavlja i činjenica da se Srbija energetski potpuno vezala za Rusiju i ne učestvuje u energetskim mrežama EU, što utiče na pregovore u Poglavlju 21 Energetika.


Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, naglasio je posebne veze koje postoje između Srpske i Ruske pravoslavne crkve, uz želju da se ovi odnosi aktivno promovišu u javnosti. Odgovarajući na pitanje na koga bi Srbija trebalo da se osloni u bezbednosnom smislu, Novaković smatra da je odgovor saradnja sa susedima, EU i NATO, dodajući da u društvu postoji mit o vojnoj moći Rusije. On takođe smatra da je srpski status vojne neutralnosti posebno koristan za Rusiju, ali je istovremeno problematičan za Srbiju, zbog svoje vremenske ograničenosti na postojeće vojne saveze. Kada je reč o saradnji ove dve zemlje, njen intenzitet se od 2013. godine povećava, uz potpisivanje Sporazuma o strateškom partnerstvu, ali je za Srbiju ova saradnja mala u odnosu na saradnju sa zemljama Zapada. Međutim, za Rusiju je ovo značajno, jer svojoj javnosti može da pokaže da postoje države u Evropi koje nisu zainteresovane da budu neprijateljski nastrojene prema njoj.


Fokusirajući se na ekonomske odnose ove dve zemlje, Srećko Đukić, diplomata i publicista, naglasio je da EU učestvuje 70% u robnoj razmeni Srbije, dok je srpski izvoz u Rusiju svega 7% celokupnog izvoza naše zemlje. Uz sve napore da se saradnja ove dve zemlje vrati na nivo koji je postojao za vreme SSSR i SFRJ, to nije moguće, jer je Srbija sada na potpuno drugom nivou razvijenosti i njena ekonomska politika prema Rusiji u ovom trenutku je statična, a da bi se stvari pokrenule na bolje ona se mora postaviti na nove temelje. Formiranje Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom, Đukić vidi kao političku priču, unutrašnju potrebu Srbije, a pomenuo je i kako sve naše susedne zemlje, pa i članice EU, više trguju sa Rusijom i tim delom sveta, uz veće političko angažovanje kroz diplomatska i konzularna predstavništva.


Mikhail Lobanov, viši istraživač u Centru za istočnoevropske studije Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka, izjavio je da za Srbiju ne postoji alternativa Evropskoj uniji ni ekonomski, ni geografski. Rusija to mora prihvatiti i primenjivati „politiku sitnih koraka“, a Srbiju može posmatrati kao „Trojanskog konja“ u Uniji, jer bi preko nje mogla sakupljati veliki broj informacija koje bi joj bile dragocene. Lobanov takođe smatra da je najveća prepreka evropskim integracijama Srbije predstavlja neinformisanost građana koji ne znaju ništa o EU (57% građana ne zna ništa ili zna veoma malo o samoj Uniji i o pregovorima), što posmatra kao poraz Unije zbog sredstava uloženih u njenu promociju u Srbiji. Za razliku od EU, Rusija prema njegovim rečima ulaže mnogo manje sredstava u svoju promociju, a postiže veći efekat.


Aleksandar Kovačević, gostujući viši istraživač sa Oksfordskog instituta za energetske studije, podsetio je da u trgovini sa Rusijom dominira trgovina energetskim proizvodima, ali je i naglasio da Srbija u trgovini sa Rusijom, ali i drugim zemljama plaća neobično visoku cenu zbog visokih transakcionih troškova, koristeći npr. uglavnom kamionski prevoz, umesto fokusiranja na trgovinu Dunavom. Uz to, Kovačević smatra da Srbija nije više konkurentna na ruskom tržištu, pogotovo kada su u pitanju usluge. Prema njegovim rečima, Srbija mora hitno da standardizuje lučke procedure i poboljša infrastrukturu, kako bi poboljšala trgovinu kako sa Rusijom, tako i sa drugim zemljama sveta, ali i bolje koristi svoje postojeće potencijale, uz malo drugačiji i izmenjen pogled na međunarodnu trgovinu.


Na pitanje kako ocenjuje ekonomsku saradnju Srbije i Rusije, Mijat Lakićević, novinar Novog magazina, odgovara ističući kako izvoz Srbije u Rusiju nije mnogo pomogao razvoju naše zemlje. On je rekao da robna razmena ove dve zemlje jeste povećana u periodu od 2000. godine, ali se istovremeno robna razmena sa Zapadom povećala mnogo više. Važno je, po mišljenju Lakićevića, to što se u javnosti stvara utisak da će zbog „bratskih odnosa“ razmena Srbije i Rusije skočiti više nego sa npr. Nemačkom i Austrijom, što nije slučaj. Lakićević se osvrnuo i na propuštenu priliku da Srbija izvuče korist od sankcija Evropske unije Rusiji, naglašavajući kako ove sankcije nisu uopšte pomogle srpskom izvozu, jer naše proizvode zbog visokih cena proizvodi ostalih država potiskuju sa tržišta. Takođe, problem predstavlja i to što je Rusija trenutno u krizi (opada uvoz, opadaju investicije), a odgovarajući Lobanovu na neuspeh Evrope u svom promovisanju u Srbiji, Lakićević je rekao da je istina da se građanima plasira mnogo informacija o EU, ali i da su te informacije skoro uvek u negativnom kontekstu.


Na trećem panelu razgovaralo se o implikacijama srpsko-ruskih odnosa na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Na početku panela Rajnhard Krum, iz bečke Regionalne kancelarije za saradnju i mir u Evropi Fondacije Fridrih Ebert, je naglasio da je to što se u Evropi osećaju ugroženo posledica situacije u kojoj ima više aktera nego ranije, kada su postojala samo dva suprotstavljena bloka. „Sada postoji više subjekata i više različitih interesa, a različite države takođe poseduju i različite percepcije trenutne situacije“, objasnio je on. Glavnu prepreku rešenju Krum vidi u nedostatku interesovanja od strane EU, SAD i Rusije da se bilo šta promeni, jer bi za rešenje ove situacije morala da se promeni i sadašnja bezbednosna struktura. Krum smatra da bi trebalo razviti kratkoročnu, srednjoročnu i dugoročnu politiku prema Rusiji, a kratkoročna bi uključuvala najpre sfere sfere kooperacije u kojima bi države mogle zajedno sarađivati (tzv. policy of small steps). On je naglasio da je podela Evrope i dalje prisutna, samo što su granice podele pomerene ka istoku i jugu, ali i da Srbija u međunarodnim odnosima nije objekat, već subjekat, kao član OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija i suverena država. U tom smislu, ono što će se desiti na Zapadnom Balkanu ne zavisi samo od Rusije i EU već i od samih država koje se na ovom prostoru nalaze.


Sonja Biserko, predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji, ukazala je na veliko rusko prisustvo u kulturnoj sferi, tj. do konstituisanja novog identiteta, uz reviziju istorije u kojoj Rusija dobija ulogu zaštitnice tokom čitavog 20. veka. Ona je istakla i da je dolazak Trampa na čelo Amerike i bregzit uveliko uticalo na promenu politike u NATO i EU. Uz to, Biserko smatra da će EU i dalje insistirati prvenstveno na regionalnoj saradnji, zbog nerešenih problema u prošlosti.


Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, dogovorio je potvrdno na pitanje da li na odgovarajući način odgovaramo na promene u svetu. On je naglasio da u Srbiji postoje istraživački centri koji pišu različite studije koje se bave svim globalnim pitanjima, ali je problem što ovi radovi nemaju uticaj na vlast u državi i državnu politiku. Govoreći o opadanju poverenja u EU, Proroković je rekao ovo pitanje možemo posmatrati sa nekoliko nivoa: unutrašnjeg – podrška nezavisnosti Kosova, ali i kontinentalnog – postojanja krize u EU.


Duško Lopandić, diplomata i publicista, osvrnuo se na krizu koja trenutno postoji u samoj EU. On je naglasio da bregzit predstavlja veliku bezbednosnu i ekonomsku promenu, jer je prva vojna sila i druga sila u ekonomiji odlučila da napusti Evropsku uniju. Takođe, Lopandić smatra da je Evrozona trenutno disfunkiconalan sistem koji prozvodi neravnopravnosti u korist nekolicine država, iako je prosperitet svih cilj kojem je trebalo težiti. Govoreći o Srbiji, on je rekao da se ona strukturno posmartano nalazi u novoj situaciji u odnosu na 20. vek, a dva glavna problema jesu veliki broj suseda i to što ne izlazi na more. Lopandić zaključuje da je ulazak Srbije u EU „u prirodi stvari“, dodajući da je EU sistem koji suštinski pomaže malim i srednjim zemljama i da je to ključno pitanje članstva, pored ekonomskog aspekta. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus