KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Kako do uspeha u pregovorima sa EU u sektoru poljoprivrede – oblast direktnih plaćanja

07.12.2016

Budžet Evropske unije (EU) namenjen Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (ZPP) za period 2014–2020. iznosi 382,8 milijardi evra. Od ovog iznosa 252,7 milijardi evra rezervisano je za oblast direktnih plaćanja. Poljoprivreda i ruralni razvoj čine Poglavlje 11 pregovora sa EU, u okviru kojeg će biti razmatrana i spremnost država kandidata za integraciju u ZPP.


Proces pregovora Republike Srbije sa Evropskom unijom otvara niz pitanja od kojih zavisi uspešnost i rezultati ovog procesa, koji će biti vidljivi tek nakon članstva u EU. Cilj u okviru Poglavlja 11 je najveća moguća finansijska alokacija za Srbiju. Preduslovi obuhvataju: reformisanje agrarne politike Srbije i odabir odgovarajućeg modela direktnih plaćanja.


Uvidom u Strategiju razvoja poljoprivrede 2014–2024. može se zaključiti da postoji odgovarajuća osnova za uspostavljanje dugoročne agrarne politike, koja može biti dobro polazište za pregovore sa EU. Međutim, zakonski i podzakonski okvir u znatnoj meri odstupa od Strategije i kreće se čak u suprotnom smeru. Sve to agrarnu politiku Srbije čini konfuznom, a ona se iz godine u godinu menja suprotno propisanom strateškom planu, što za rezultat ima smanjenje sredstava namenjenih direktnim plaćanjima, smanjenje kruga korisnika, sa već hroničnim problemom nedostatka kontrole subvencija i nepostojanja bilo kakvih standarda kojim bi one bile uslovljene. Takođe, sve ovo se negativno odražava na temelje pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 11, a samim tim i na uspeh pregovora. Očekivanje da će Srbiji na raspolaganje biti stavljeno oko milijardu evra godišnje iz fondova ZPP-a, od čega između 700 i 800 miliona evra samo za direktna plaćanja, u velikoj meri zavisi od donetih strateških odluka u bliskoj budućnosti.


Na samo definisanje potencijalnog modela direktnih plaćanja uticaće skup faktora, od kojih su najbitniji opšti pokazatelji poljoprivrede Srbije, pravac i očekivani efekti mera agrarne politike i prethodna analiza ZPP i raspoloživih modela. U sprezi ovih elemenata prelamaće se sudbine svih onih koji u potpunosti ili u najvećoj meri zavise od poljoprivrede. Trenutno postoje dva modela direktnih plaćanja u EU: model osnovne šeme plaćanja i model jedinstvene šeme plaćanja po površini. Oba modela bila su raspoloživa forma integracije u ZPP svih država članica koje su u poslednjih 12 godina pristupile EU. Prilikom izbora modela treba imati u vidu i da je drugi model oročen do 2020. godine i nije poznato da li će biti moguć i nakon ovog perioda. Imajući u vidu drugačiju logiku oba modela, zahteve za jasno definisanim institucionalnim okvirom i potencijalne neto dobitke i gubitke, od suštinskog značaja je da se potencijalni pravci pregovora razmotre pre definisanja pregovaračke pozicije Republike Srbije.


Analiza se bavi neophodnim promenama mera agrarne politike, kao osnove za definisanje uspešne pregovaračke pozicije u okviru Poglavlja 11 i efikasno vođenje pregovora. Takođe, analizirani su modeli direktnih plaćanja kroz koje Srbija može da pristupi ZPP. Osnovna preporuka je da Srbija pokuša da primeni model Jedinstvene šeme plaćanja po površini, uz prethodno reformisanje mera agrarne politike Srbije i njihovo ravnomerno prilagođavanje merama ZPP. Model jedinstvene šeme plaćanja po površini je najpogodniji za Srbiju zbog jednostavnosti primene, otvorenosti ka krajnjim korisnicima i omogućavanja lakše tranzicije sa agrarne politike Srbije na ZPP. 

 

Preuzmite celokupnu analizu

 

Istraživački forum - početna strana>>


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus