KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

KAKO SE KOMUNICIRAJU EVROPSKE INTEGRACIJE U SRBIJI?

26.12.2016

U četvrtak 22.12.2016. u Centru za stručno usavršavanje, održana je poslednja javna debata u okviru programa „Imam pravo da znam o EU“ koju sprovodi Mreža Evropskog pokreta u Srbiji uz podršku Vlade SR Nemačke u Srbiji. Javna debata pod nazivom „Šta znamo, a šta mislimo da znamo o EU?“ okupila je učesnike iz javnog sektora Gradske uprave Kikinda, organizacije civilnog društva, mlade iz srednjih i visokih škola kao i građane grada Kikinde.


Debatu je otvorila Tamara Radlović, predsednica EPuS - lokano veće Kikinda, a na debati su govorili prof. Dr Slobodan Samardžić sa Fakulteta političkih nauka; Milica Saračević iz sektora za koordinaciju procesa pristupanja i praćenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kancelarija za Evropske integracije i Neda Živanović, projektna konsultantkinja.


Predsednica EPuS-lokalno veće Kikinda, Tamara Radlović je pozdravila govornike i publiku i izrazila zadovoljstvo jer je formiran savez 14 lokalnih veća zajedno sa EPuS-om, tačnije „Mreža Evropskog pokreta u Srbiji“ koja je uspela da ujedini članove oko istog cilja koji predstavlja unapređenje usklađivanja, koordinaciju i pokretanje zajedničkih programa i akcija posvećenih izgradnji demokratske Srbije u ujedinjenoj Evropi. Takođe, istakla je da javnost u Srbiji u većini ima pozitivan stav i percepciju o sistemu vladavine prava u zemljama članica EU, ali da ovakav sistem u većini nije poželjan u RS, ili da je većina skeptična po pitanju procesa pridruživanja i reformi koje taj proces zahteva (iz istraživanja javnog mnjenja o stavovima o EU).


Prof. dr Slobodan Samardžić je istakao da EU funkcioniše u senci njene velike krize i gotovo je nemoguće analizirati njen fenomen na samu krizu. Pod krizom podrazumevamo disfunkcionalnost EU u bitnim segmentima njenog postojanja, pre svega u oblasti ekonomske i monetarne unije, unutar koje se reprodukuju najvidljiviji pojavni oblici krize – kriza javnih dugova, opšta finansijska kriza i dugogodišnja preovlađajuća recesija. Na pitanje „Ko u EU donosi odluke“ rekao je da su uloge institucija prilagođene vrsti i značaju pravnih akata koji se usvajaju, čime je omogućena bolja ravnoteža između odgovornosti i efikasnosti. Sa većim ovlašćenjima Parlamenta, proces odlučivanja je donekle približen građanima EU. Nova pravila podstiču fleksibilnost, stalnu i bližu saradnju ključnih učesnika u procesu.

 

Milica Saračević je napravila osvrt i spomenula da su pregovori o pristupanju započeti januara 2014. godine i prva četiri pregovaračka poglavlja otvorena su tokom ovog perioda izveštavanja, uključujući i poglavlje 35 koje se bavi normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine i vladavinom prava iz poglavlja 23 i 24. Jedno od aktuelnih pitanja za evrointegracije Srbije je i stav prema genetski modifikovanoj hrani (GMO) gde je govornica istakla da EU ima jedan od najstrožijih režima kada je u pitanju GMO, koji se koristi za ljudsku ishranu. Zabranjeno je stavljanje na tržište GMO hrane koja nije prošla dugu i rigoroznu proceduru odobravanja u kojoj se ispituju njena rizična svojstva. Ova procedura u praksi prosečno traje oko 45 meseci. Na kraju, odobrena GMO hrana mora biti propisno obeležena, kako bi potrošači bili obavešteni da li hrana koju kupuju sadrži u sebi genetski modifikovane sastojke i kako bi sami doneli odluku o tome da li žele da konzumiraju GMO. Takođe je rekla da će se tradicionalni proizvodi kao što su sirevi i rakija koji se prave u domaćinstvima i dalje moći proizvoditi za sopstvene potrebe a ukoliko se budu prodavali na tržištu, biće neophodno da ispunjavaju opšte zahteve koji se odnose na bezbednost prehrambrenih proizvoda u svim državama članica EU.


Neda Živanović je govorila o EU kao najvećem donatoru u Srbiji, sa više od tri milijarde evra grantova u poslednjih 15 godina u svim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja, do životne sredine i poljoprivrede. Samo za obnovu posle poplava iz maja 2014. godine, EU je donirala Srbiji 173,6 miliona evra, dok je više od 20 miliona evra dala kao pomoć u suočavanju sa talasom izbeglica i migranata. Danas, pomoć EU pre svega je usmerena na podršku Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza svog budućeg članstva u EU. Takođe je istakla da process integracije Srbije u EU donosi nove mogućnosti u području obrazovanja i razmena u sklopu programa EU namenjeni mladima i studentima. Zasad Srbija ima pristup program Erasmus + Evropske komisije koji ima za cilj povećati razmenu mladih u zemljama Evrope i EU, prvenstveno u nevladinom sektoru. RS takođe ima pristup program Tempus, koji omogućuje saradnju i razmenu visokoškolskih ustanova između država članica EU i država kandidata te Zajednice. Što se tiče uticaja procesa integracija na zapošljavanje, bitno je reći da će na važnosti dobiti znanje stranog jezika, stručna znanja i veštine, koji će biti jedan od preduslova uspešnog zapošljavanja mladih. 

 

U vrlo zanimljivom delu za diskusiju prisutni su bili jako zainteresovani pored tema o kojima su govornici pričali i o budućnosti Evropske unije, daljem toku procesa evropskih integracija, koliko će se evropske politike dalje menjati u skladu sa najnovijim dešavanjima itd. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:
Deki  -  
26.01.2018 02:27
Koliko fašizma na jednom mestu....

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus