KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

MANJKAVOSTI PROCESA IZRADE NACRTA STRATEGIJE RAZVOJA KULTURE PROIZVELE LOŠ PREDLOG

19.10.2017

Diskusija o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027, održana 18. oktobra u EU info centru u organizaciji Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji, protekla je u ocenama da bi taj dokument trebalo odbaciti u celini zbog niza manjkavosti, a kritikovan je i način njegove izrade, i metodološki pristup, i sam sadržaj koji je okarakterisan kao nazadan, pa i opasan.

Predlog strategije, kako se čulo u diskusiji, problematičan je zbog ideološkog okvira, koji je ocenjen kao etno-nacionalistički, kao i zbog neoliberalnog principa na kojem je zasnovan, ali i samog načina izrade tog dokumenta, koji nije protekao u demokratskom duhu i uz stvarno učešće i dijalog svih zainteresovanih strana.

Prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti, šefica Unesko katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, rekla je da je glavni problem upravo način na koji je Predlog strategije donet, jer ga nisu radili eksperti i predstavnici javnog, civilnog i privatnog sektora – kako je to uobičajeno u zemljama razvijene demokratije, već je “rađen odozgo”, odnosno u okviru administrativnog aparata - Ministarstva kulture i informisanja.

S obzirom na način izrade i javnu raspravu u kojoj su predstavnici Ministarstva kulture odbacili ključne primedbe, aktuelni Predlog strategije je vrsta “otuđenog dokumenta”, u kojem se pojavljuju gotovo svi termini iz evropskog diskursa o kulturnoj politici, ali ponekad sasvim pogrešno. Tako se o raznolikosti kulturnog izraza, na primer, govori u poglavlju o nacionalnim manjinama, a u evropskoj praksi to je eufemizam za kulturne industrije. S druge strane, nema nijedne prave mere za stimulaciju lokalnog kulturnog razvoja, a selo se, recimo, nigde i ne pominje.

Kulturolog Goran Tomka izneo je primer izrade Strategije kulturnog razvoja Novog Sada, evropske prestonice kulture 2021, koji je podrazumevao posebno istraživanje kulturnih potreba građana, kao i uključivanje ustanova, organizacija i drugih zainteresovanih kroz različite radionice, tribine i onlajn izradu predloga strateškog dokumenta. Time je stvoren prostor za političku debatu u kulturi, rekao je Tomka, a to je, kako je primetila prof. Šešić, važno i za samu primenu Strategije, jer se i oni koji su nadglasani u tom procesu, osećaju kao autori.


Pisac Saša Ilić, koji je na nedavnoj završnoj javnoj raspravi skrenuo pažnju na problematične definicije dimenzija srpske kulture i rešenja predviđena za zaštitu ćirilice, smatrajući da odražavaju vrlo utemeljen ideološki stav, ponovio je da je Predlog strategije neprihvatljiv i zbog toga što nema dodirnih tačaka sa razvojem savremene kulture, već je okrenut prevashodno ka institucijama i kulturnom nasleđu. Iza svega toga, kako je rekao, krije se etno-nacionalnistički ideološki koncept koji se ogleda kroz odnos prema naciji, jeziku, prošlosti i autoviktimološkom narativu.

Insistiranje na tim temama je, prema oceni Ilića, instrumentalizacija Strategije razvoja kulture par ekselans. Povodom predviđenih rešenja o poreskim olakšicama za službenu upotrebu ćirilice, koja ocenjuje diskriminatorskim, Ilić je rekao da je moguće očekivati da već sledeće godine otkup knjiga bude usmeren pre svega na ćirilična izdanja.

I prof. Šešić kritikovala je taj deo predloženog dokumenta, posebno ukazujući na opasnost favorizovanja naučnih izdanja domaćih autora objavljenih na ćirilici, jer to nije garant kvaliteta, niti se obrazovanje može na taj način ograničiti.


Predstavnica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije Vidržinija Đeković ponovila je stav te najveće mreže organizacija civilnog društva koje se bave kulturom (85 iz dvadesetak gradova) koja proiyvodi više od pola kulturnih proizvoda, da Predlog strategije treba odbaciti u celini, kako zbog metodološke nekonzistentnosti, tako i zbog odsustva istinskog dijaloga o spornim pitanjima i insistiranju na rešenjima koja ne podrazumevaju razvoj, već nazadovanje.

Iako je i NKSS na početku izrade Predloga strategije zamoljena iz Ministarstva pisanim putem da dostavi mišljenje, na poslati prilog nije bilo odgovora, a od tog predloga usvojeno je 30 odsto opštih stavova, i to ne samo o civilnom društvu, rekla je Virdžinija Đeković u diskusiji, koju je moderirala Milena Stefanović iz Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji, koji je takođe za odbacivanje Predloga strategije u ovom obliku.

 

Civilno društvo, kako je naglasila Đeković, pominje se samo deklarativno, što ukazuje na potpuno nerazumevanje prirode tog sektora i razlika među organizacijama koje ga čine.

Na to ukazuje i tvrdnja predstavnika Ministarstva, izneta u završnoj javnoj raspravi, da NKSS okuplja samo mali deo od nekoliko hiljada organizacija civilnog društva, rekla je, dodajući da se tim pozivanjem na kvantitativne podatke zanemaruju kvalitativni, prema kojima članice NKSS proizvode 50 odsto ukupne savremene kulture u Srbiji.

Prema rečima predstavnice NKSS, predložena rešenja mogu kasnije biti osnov za opravdanje raznih štetnih, pa i pogubnih poteza u oblasti kulturne politike, a kao primer je navela gradski konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u Beogradu, na kojem su veliki deo sredstava odnele tek registrovane organizacije koje se ni na sekundarnom nivou ne bave kulturom.

Iako su pojedina poglavlja, poput međuresorne saradnje u prvom delu Predloga strategije solidno urađena, i što se tiče ciljeva, i mera, kao da je kasnije zaboravljena međusektorska saradnja, i to baš u delu u kojem je trebalo da bude razrađeno partnerstvo javnog i civilnog sektora iz prethodnog dela teksta, rekla je Virdžinija Đeković, napominjući da, između ostalog, nije predviđena kvalitativna evaluacija ni civilnog, ni javnog sektora, a ne pominje se ni u Akcionom planu.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević najavio je da će 20. oktobra Vladi Srbije biti dostavljena konacna verzija Predloga strategije, na osnovu javne rasprave, a potom bi trebalo da bude upućena u skupštinsku proceduru.


Izvor: SEEcult.org


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus