KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

MATERIJALNA DEPRIVACIJA I EKONOMSKO NASILJE NAD ŽENAMA NA SELU

18.10.2016


Materijalna deprivacija se smatra jednom od najznačajnijih dimenzija siromaštva i socijalne isključenosti s obzirom na to da ukazuje na šire materijalne nedostatke za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Položaj sela u Srbiji je na nezavidnom nivou u odnosu na grad, pa su tako i životni uslovi njegovih stanovnika izuzetno loši, naročito u ruralnim regijama naše zemlje. Žene, koje se smatraju ugroženom kategorijom, naročito one koje spadaju u grupu mlađih žena, su iz ovog razloga višestruko deprivirane. Pored materijalne deprivacije, kojom je prema nekim statistikama izložena većina stanovnika, kako seoskih regija, tako i gradova, žene na selu se dodatno susreću da ekonomskim nasiljem, neplaćenim radom u domaćinstvu, nemogućnošću za sticanjem bilo kakvog oblika kapitala ili svojine, kao i problemom nezaposlenosti. Još jedna veoma bitna karakteristika materijalne deprivacije seoskih žena jeste podatak da veliki broj njih nema zdravstveno osiguranje, niti je u mogućnosti da uplaćuje penziono- invalidsko osiguranje.


Kada je u pitanju ekonomsko nasilje koje je vrši nad ženama na selu neke od njegovih osnovnih dimenzija sa kojima se svakodnevno susreću jesu zabrana ili onemogućavanje korištenja lične i zajedničke imovine, oduzimanje prava ili zabrana raspolaganja ličnim prihodima ili imovinom stečenom ličnim radom ili nasljeđivanjem, onemogućavanje zapošljavanja. Prema podacima koji su dobijeni u istraživanjima zaključeno je da su žene u jako malom broju slučajeva vlasnice bilo kakvog oblika imovine. U velikom broju slučajeva one raspolažu kućnim budžetom, u smislu izvršnog raspolaganja novcem za svakodnevne potrebe, dok je strateško raspolaganje novcem i dalje u domenu muških članova domaćinstva. Takođe žene u najvećem broju slučajeva ne raspolažu ličnom ušteđevinom, pa im je u slučaju potrebe novca za lične upotrebeu neophodna tuđa pomoć.


Neplaćeni kućni rad je još jedna od dimenzija ekonomskog nasilja i veoma je zastupljena u seoskoj populaciji Srbije. U ovom smislu veliki broj žena se smatra „pomažućim članovima“ , pa tako i izostaje bilo kakva vrsta naknade za naporan rad koji vrše u okviru domaćinstva, polja ili bašte, kao i obaveze brige o deci i starima. Ova kategorija nasilja bila je uveliko kritikovana od strane različitih predstavnica škola socijalističkog i marksističkog feminizma, koje su smatrale da se ovim putem reprodukuju nejednakosti među polovima kao i sam kapitalistički način proizvodnje i raspodele dobitaka.

 

Autorka: Ivona Živković, članica Foruma mladih


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus