KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

MI SE VEĆ DVADESET GODINA VRTIMO U ISTOM KRUGU

01.12.2017

Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert organizovali su u Beogradu konferenciju na temu “Zapadni Balkan: Unapređenje saradnje i/ili povratak tenzija”. Debata je pokrenula pitanja o budućnosti Evropske unije i procesa evropske integracija. Zaključeno je da stereotipi o Zapadnom Balkanu kao lošoj vesti i dalje opstaju, dok emotivna vezanost za prošlost i neodlučnost elita da sa time raskrste koče dalji razvoj u samom regionu. Učesnici skupa su saglasni da EU treba da ima fleksibilniji pristup procesu proširenja na Zapadni Balkan. Postoje signali dobre volje evropskih zvaničnika ka daljem širenju Unije, uključujući tu i zemlje Zapadnog Balkana, međutim one u ovom trenutku nemaju koherentne strategije na nacionalnom nivou. Takođe, još uvek je neizvesno kako će proces formiranja nove nemačke vlade uticati na naš region.

U uvodnom izlaganju, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić je rekla kako mediji izvan regiona slede uglavnom poznati stereotipni obrazac da nema dobrih vesti sa Balkana. „Dobrih vesti ima, samo im treba dati veći prostor i u domaćim i u stranim medijima“, poručila je ona.

Minićeva je dodala da je novi broj Spoljnopolitičkih svezaka koji je Evropski pokret u Srbiji izdao, otvorio tri teme: poruke koje nam stižu iz Brisela ukazuju na nove mogućnosti na domaćoj i regionalnoj sceni, političke borbe koje zaoštravajući se za vreme izbora truju bilateralne i regionalne odnose i vraćaju tenzije i pokušaj demistifikacije priče o naoružanju u regionu koja se preteći nadvila nad našom svakodnevicom. Ona je zaključila da treba imati u vidu da uprkos oscilacijama u bilateralnim odnosima, region živi svojim paralelnim životom u kome svi sarađuju sa svima.

Programska koordinatorka Regionalne kancelarije fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru, Ivana Račić, osvrnula se na projekat u kome su upravo sa Evropskim pokretom u Srbiji organizovali debatu Budućnost EU i Zapadni Balkan: Pogled iz Srbije gde su analizirali moguće pravce transformacije EU nakon Bregzita i brojnih kriza. „U današnjoj debati pokušali smo da sagledamo kako se uočene promene ogledaju u politici proširenja EU i njenog odnosa prema Zapadnom Balkanu. Ovaj region ponovo postaje aktuelan na agendi međunarodnih aktera pre svega zbog zahlađenja bilateralnih odnosa“ rekla je Račićeva.

Prvi panel je bio posvećen Izvorima tenzija na Zapadnom Balkanu u 2017. godini. 

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je, otvarajaći prvi panel poručila da „od Nemačke zavisi u velikoj meri budućnost regiona Zapadnog Balkana imajući u vidu Berlinski proces ali i Nemačku kao motor daljih integrativnih procesa u Uniji kao i ideja u vezi sa reformisanjem unutrašnjeg političkog ustrojstva Evropske Unije.“ Ona je izdvojila tri značajna momenta koja su se događala tokom ove godine i to: makedonsku krizu kao otrežnjenje šta se sve može dogoditi ako postoji odsustvo evropske perspektive, promenjeni narativ da je sada u interesu Unije, kao i samog regiona i članstvo Crne Gore u NATO, čime su postavljeni bezbednosni okviri.

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović govorio je o ograničenjima regionalnih elita rekavši kako je glavni kočničar zato što: „elite na Zapadnom Balkanu nisu u stanju da se obračunaju sa stereotipima koji vladaju unutar dominantnih sfera ovih društava.“ On je zaključio da je Berlinski proces sada u konceptualnoj i suštinskoj krizi.

Predsednik upravnog odbora Instituta alternativa Stevo Muk smatra da je Crna Gora u regionalnom kontekstu, neopterećena teškim iskustvima, bilateralnim sukobima i probemima mogla da se posvetiti u punoj meri razvijanju dobrih odnosa sa drugim zemljama i regionalnoj saradnji. On misli kako je slika o Crnoj Gori u međunarodnoj i regionalnoj javnosti idealizovana i promovisana od strane vlasti. Muk ističe borbu protiv korupcije kao problem gde su dve novoformirane institucije za tu oblast izgubile poverenje građana.

Bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS-u Branka Latinović govorila je o međunarodnim i regionalnim sporazumima koji regulišu naoružanje. Prema njenim rečima: „utisak je da se Evropa suočava sa nečim što može imati unutrašnje reperkusije na stabilnost samih društava i Evrope kao celine koji se naziva ranjivost evropske demokratije.“ Za nju ne postoje uslovi za trku u naoružanju u regionu jer je ta oblasti regulisana sporazumom o podregionalnoj kontroli naoružanja proizašlom iz aneksa 1b, člana 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Šef centra za EU integracije Instituta za demokratiju „Societas Civis“ u Skoplju Zoran Nečev je rekao kako se dugo pretpostavljalo da će Evropska unija preuzeti vođstvo u transformaciji na Zapadnom Balkanu. Međutim, po njegovom mišljenju ta pretpostavka više ne važi zbog uticaja drugih aktera poput Kine, Rusije, Turske i zalivskih zemalja. On se zalaže za fleksibilniji pristup EU koji bi te zemlje zadržao na evropskom koloseku.

Drugi panel je bio posvećen Traženju nekonvencionalnih rešenja.

Bivši šef misije pri EU Duško Lopandić rekao je: „u toku je proces restrukturacije evropske arhitekture. Najveća promena od devedesetih godina prošlog veka. Kao što zapažamo sa jedne strane jedna od vodećih članica Evropske unije izlazi iz te organizacije do 2019. godine, na istoku Evrope dolazi do situacije permanentne zategnutosti između Rusije i Evropske Unije. Isto tako je bitna i situacija sa Turskom koja je praktično najduži kandidat. Sve zajedno na neki način menja perspektivu Zapadnog Balkana.“ On je istakao problem neispunjavanja ekonomskih preduslova za članstvo na Zapadnom Balkanu koji kao region ne postiže rezultat da bi uhvatio vezu sa procesom konvergencije. On je posebno naglasio mogućnosti i potrebu fleksibilnijeg pristupa EU u procesu proširenja, uključujući bržu sektorsku integraciju, etapni pristup, oživljavanje ideje posebnog fonda za Zapadni Balkan i dr.

Gostujući predavač na nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove (Stiftung Wissenschaft und Politik) Mateo Bonomi govorio je o ekonomskim perspektivama regiona koji je prihvatio najvažnije ekonomske reforme preporučene od strane EU, Svetske banke, MMF-a u okviru takozvanog Vašingtonskog konsenzusa zasnovanog na ekonomskim reformama u kombinaciji sa progresivnim usvanjem evropske regulative i principa. Kao probleme on je izdvojio neuspešnu tranziciju i period od tri decenije deindustrijalizacije. On je takođe naglasio da ekonomska nerazvijenost regiona predstavlja jednu od glavnih prepreka za bržu integraciju u EU.

Predsednik Skupštine Vanjskopolitičke inicijative BiH Davor Vuletić izrazio je bojazan u vezi sa narativom koji se još uvek javlja. „Kad god se dogodi neki eksces, neka presuda, čitav region se vraća na stare priče. Ovo je svojstveno i drugim državama međutim za razliku od nas one znaju da reše svoje probleme i izaći iz toga jači, a mi se već dvadeset i kusur godina vrtimo u jednom krug“, podsetio je Vuletić.


Svi govornici su se složili da EU treba više da uloži i da bude prisutnija u regionu. Ako ne postoji alternativa za integraciju zapadnog Balkana u EU i ako EU nema alternativnu strategiju za region, zaključak je nedvosmislen: više investicija, jasnije perspektive, više mogućnosti, fleksibilniji pristup, brža integracija.


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus