KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

MIGRACIJE U EVROPI: SPOR KOJI JE PRERASTAO U PROBLEM

11.10.2016

Predstavljanje drugog broja Spoljnoplitičkih svezaka pod naslovom „Srbija na izbegličkoj ruti – Humanitarni odgovor i pravna prilagođavanja,” održano je 7. oktobra 2016. u Beogradu. Događaj je bio organizovan u saradnji Foruma za međunarodne odnose EPuS-a i Fondacije Fridrih Ebert. Učestvovali su kako lokalni, tako i strani eksperti u oblasti prava, međunarodnih odnosa i regionalne politike i sociologije. 


Jelica Minić
, predsednica Foruma za međunarodne odnose, otvorila je konferenciju govoreći o temi, pri čemu je naglasila značaj međunarodnog prava i saradnje. Istakla je da su zemlje Zapadnog Balkana na udaru migrantske krize i priliva ljudi u region, pri čemu smatra da je neophodno organi Evropske unije uključe zemlje Zapadnog Balkana u donošenje odluka. Takođe, smatra da region ne predstavlja samo zaštitnu granicu Evropskoj uniji, već da je deo iste, pa zbog toga mora biti uključen u aktivno donošenje odluka koje ga se direktno tiču.


Ivana Račić, koordinatorka programa u Fonadaciji Friedrich Ebert, osnovni cilj konferencije videla je u pronalasku novih načina za rešenje migrantske krize i problema koji sa njom dolaze, do koji treba doći dijalogom i zajedničkim razumevanjem.


Vladimir Petronijević, urednik drugog izdanja Spoljnopolitičkih svezaka, osnivač i direktor Grupe 484, istakao je da su načini da se problem reši jedino kroz diskusiju i dijalog. Smatra da je dijalog upravo ono što nedostaje u Evropskog uniji. Petronijević smatra da se o migrantskog krizi čak ni ne raspravlja u nadležnim organima Evropske unije. Problem je preuski fokus, koji se odnosi na puko administrativno obezbeđivanje granica prilikom čega dolazi do konstantnog kršenja ljudskih prava.

 

On je istakao je da je do krize došlo upravo, jer EU nije preuzela neophodnu odgovornost, pa dodaje da do krize ne bi ni došlo da je Evropska unija bila ono što po definiciji jeste. Međutim, nije kritikovao isključivo Evropsku uniju, već i odnos između nje i zemalja Zapadnog Balkana, pri čemu je istakao da zapravo ono što nedostaje jeste posmatranje problema iz novog ugla, ne samo bezbednosnog već i humanitarnog. Čitav teret prebačen je na zemlje Zapadnog Balkana, bez uključivanja u aktuelnu debatu o problemu. Petronijević smatra da zemlje u regionu imaju sopstvene ekonomske, socijalne i etničke probleme sa kojima se bore, kao i da su uprkos tome pokazale zrelost. Neophodno je obrazovati Forum Zapadni Balkan Evropska unija, koji će služiti kao adekvatna platforma da Srbija i njeni susedi izlože svoje brige u vezi sa krizom.


Vladimir Vuletić, sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, izložio je četiri ključne odrenice političkih posledica migrantske krize. On se složio se sa Petronijevićem, pa je rekao da je čitava odgovornost prebačena na zemlje Zapadnog Balkana. Krucijalnu stvar vidi u poboljšanju uloge medija u izveštavanju o krizi. Smatra da situaciji dolikuje transnacionalni migrantski sistem.

 

Nimalo optimistično gledište nije imao italijanski sociolog, Stefano Volpičeli, koji je istakao da smo svi na istom brodu i da smo izgubljeni. Smatra da je migracija spor, a ne problem, ali da je tokom vremena prerastao u problem. Uporedio je rekaciju koju je na krizu imala čitava Evropska unija, sa reakcijom Italije. U prvom talasu Italija je pozitivno reagovala, međutim nakon nekog vremena došlo je do smanjenja osećaja dobrodošlice među ljudima, prvenstveno zbog osećaja invazije. Prema njegovom mišljenju, bezbednosni problem je nastao kada je došlo da prekida komunikacije između stanovnika i migranata. Dodaje da je migrantska kriza , tj. kretanje ljudi odlična prilika.


Kao i ostali govornici, Volpičeli smatra da je nedostatak saradnje između članica otežavajuća okolnost u pronalaženju rešenja krize. Međutim, za razliku od ostalih, on ne karakteriše Evropsku uniju kao nespremnu za migrantsku krizu.


Zoran Drangovski, menadžer Asocijacije mladih advokata u Makedoniji, pristupio je analizi problema iz ugla Makedonije. Rekao je da je u proteklih 5 godina kroz Makedoniju prošlo više od 30 hiljada ljudi, pri čemu to nikada nije bilo predstavljeno kao problem, upravo zbog mogućnosti da bude kontrolisano. Istakao je da je u prvom talasu migranata makedonsko javno mnjenje bilo zbunjeno, ali voljno da pomogne. Nakon posete Johanesa Hana, Evropskog komesara za proširenje, promenio se čitav odnos javnosti prema problemu. Od tog trenutka fokus je bio usmeren na kontrolisanje i obezbeđivanje granica.


Svaki od učesnika kao najbitnije istakao je unapređenje saradnje između zemalja Zapadnog Balkana. 

 

Drugi broj Spoljnopolitičkih svezaka dostupan je na srpskom i engleskom jeziku, u elektronskoj verziji na sajtu EPuS-a.


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus