KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Nadležnost i kapaciteti lokalne samouprave i organizacija civilnog društva za primenu evropskih standarda u oblasti životne sredine

09.01.2013

Izdavač: Evropski pokret u Srbiji  - 2012. godina

Preuzmite publikaciju u PDF / 18 MB

 

Rezime

 

Projekat „ZNAM KAKO DA DELUJEM” (KnowHow2Act), sprovode u partnerstvu Evropski pokret u Srbiji, Beogradska otvorena škola, Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA i UNECOOP, a uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Cilj projekta je poboljšanje i povećanje učešća organizacija civilnog društva u procesima donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou u procesu evropske integracije, kroz program obuka namenjenih jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva.

 

U analizi se daje procena nadležnosti i kapaciteta jedinica lokalne samouprave (JLS), kao i kapaciteta i uloge organizacija civilnog društva (OCD) i privrednih subjekata (PS) u oblasti životne sredine u kontekstu usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU i njihovog sprovođenja.

 

Analiza se sastoji iz dva dela.

 

1) U prvom delu se, na osnovu raspoloživih strateških i drugih analitičkih dokumenata i izveštaja, analiziraju kapaciteti lokalne samouprave i OCD. Nadležnost lokalne samouprave u oblasti životne sredine regulisana je propisima u oblasti lokalne samouprave (i državne uprave), kao i grupom propisa u oblasti životne sredine. Jedna od osnovnih karakteristika propisa u oblasti životne sredine je da je nadležnost za sprovođenje ovih propisa značajnim delom poverena lokalnoj samoupravi.

 

Zajednička karakteristika svih procena stanja kapaciteta lokalne samouprave za sprovođenje propisa u oblasti životne sredine je da kapaciteti lokalne samouprave nisu zadovoljavajući i da je potrebno preduzimati mere na njihovom jačanju.

 

Opšti okvir kojim se definiše mesto i uloga OCD u oblasti životne sredine ustanovljen je odgovarajućim propisima kojima se reguliše položaj udruženja građana. Uloga OCD u oblasti životne sredine najvećim delom se može posmatrati kroz položaj i ulogu javnosti u procedurama donošenja odluka koje se tiču životne sredine kao i ostvarivanju prava na pristup informacijama koje se tiču životne sredine. Iako relevantni propisi regulišu pitanje učešća javnosti u odlučivanju i pristup informacijama u oblasti životne sredine neka pitanja se mogu smatrati otvorenim. U analizi se sagledava i pitanje finansiranja lokalne samouprave i OCD, kao jednom od najznačajnijih za njihov položaj. Postoje određeni problemi i otvorena pitanja kada se radi o finansiranju lokalne samouprave u oblasti životne sredine, kao i aktivnosti OCD u oblasti životne sredine.

 

Učešće lokalne samouprave i OCD u pripremi i donošenju propisa koji se tiču životne sredine nije adekvatno regulisano u smislu obaveze predlagača zakona i podzakonskih akata da sprovode proceduru (ili neke elemente procedure) učešća javnosti. Učešće lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine najvećim delom bi trebalo posmatrati kao učešće u sprovođenju nacionalnih propisa, onde i onda gde i kada su oni usaglašeni sa relevantnim propisima EU. Nema konkretnijih procena o nivou poznavanja politike i propisa EU u oblasti životne sredine iako se zaključak o tome može izvoditi iz procena opštih kapaciteta lokalne samouprave i OCD.

 

Iako postoji prostor za izvesna unapređenja postojećeg normativnog okvira, generalno se može konstatovati da važeći propisi obezbeđuju osnovu za aktivnosti lokalne samouprave i OCD u oblasti životne sredine uključujući i sprovođenje, odnosno učešće u sprovođenju propisa. Međutim, procenjuje se da postojeće stanje kapaciteta nadležnih organa lokalne samouprave (i lokalne samouprave u celini) nije zadovoljavajuće, odnosno da poveravanje poslova lokalnoj samoupravi nije pratilo i odgovarajuće jačanje kapaciteta nadležnih organa lokalne samouprave.

 

2) U drugom delu analize daje se tumačenje rezultata istraživanja koje je sprovedeno tokom jula i avgusta 2012. godine sa osnovnim ciljem da se sagleda stanje u pogledu kapaciteta JLS, OCD i PS za sprovođenje propisa u oblasti životne sredine. Centralni deo istraživanja odnosi se na pitanje kapaciteta JLS, onako kako ih vide predstavnici JLS, OCD i PS. Pored toga, na osnovu odgovora na upitnike mogu se izvesti i odgovarajući zaključci u pogledu kapaciteta OCD, odnosno PS. Istraživanje je sprovedeno putem ankete, odnosno intervjua i dobijeni rezultati predstavljaju procenu stanja kapaciteta (problemi, potrebe, dalje aktivnosti, itd) onako kako ih vide predstavnici tri grupe ispitanika. Postavljeno je ukupno 103 pitanja (28 za JLS, 30 za PS i 45 za OCD). Zbog velikog broja propisa, kojima su propisane određene obaveze JLS, odnosno PS, u ovom istraživanju nije bilo moguće detaljno sagledavanje stanja u odnosu na sve njih pojedinačno. Zbog toga se preporučuje preduzimanje odgovarajućih mera radi obezbeđivanja uslova za detaljnije i kontinuirano praćenje stanja primene svakog pojedinačnog propisa.

 

Na opšti način se može reći da su rezultati istraživanja sprovedenog putem intervjua, odnosno ankete, potvrdili prethodne zaključke izvedene na osnovu analize postojećih strateških dokumenata, raspoloživih izveštaja i drugih autorskih i sličnih analiza. Istovremeno, oni su postavili osnovu za produbljenije sagledavanje nekih aspekata aktivnosti JLS, PS i OCD u oblasti životne sredine. To znači da istraživanje pruža osnovu za izvlačenje određenih, nešto konkretnijih zaključaka u pogledu najznačajnijih prepreka koje stoje pred JLS, odnosno OCD i PS na putu doslednijeg poštovanja propisa u oblasti životne sredine. Istraživanje je naglasilo značaj pitanja međusobne saradnje ovih subjekata sistema zaštite životne sredine, ali i pitanje odnosa prema subjektima politike u oblasti životne sredine na nacionalnom nivou, naročito kada se radi o učešću JLS, PS i OCD u pripremi i donošenju propisa kojima se propisuju obaveze za JLS i PS. Snažno je istaknuta potreba većeg uključivanja javnosti, odnosno jačanja kapaciteta OCD radi aktivnijeg učešća u procedurama koje se sprovode u oblasti životne sredine, na osnovu važećih propisa koji predviđaju ovakve mogućnosti (pre svega procena uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja na životnu sredinu, integrisane dozvole, dozvole u vezi sa upravljanjem otpadom, itd). Iskazana je nedvosmislena procena da je potrebna dodatna obuka predstavnika sve tri grupe ispitanika (u delu koji se odnosi na poznavanje nacionalnih i EU propisa i politike u oblasti životne sredine). Osim toga, iskazana je zainteresovanost za učešće u pripremi polaznih pozicija RS o pristupanju EU, odnosno u samom postupku pregovaranja.

 

 

3) Na kraju dokumenta se nalaze tri aneksa. U Aneksu 1. je predstavljena metodologija istraživanja. U Aneksu 2. se daje tabelarni prikaz nadležnosti lokalne samouprave prema propisima u oblasti životne sredine. U Aneksu 3. se navodi spisak literature koja je korišćena za izradu Analize proširen spiskom dokumenata koji mogu biti od koristi za dalja istraživanja.  


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus