KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

NEZNANE JUNAKINJE PRVOG SVETSKOG RATA

28.07.2014

Živimo u vremenu „kratkog pamćenja“ gde se značajnih i velikih ljudi i događaja setimo samo kada su godišnjice i obeležavanja, znači otprilike jednom u sto godina. Nema manje i više odgovornih, odgovornost je u svakom od nas, zato što „ponavljanje je majka znanja“.


Na današnji dan ćemo svi pisati i sećati se, oživljavati i slati poruke da se ne smeju zaboravljati oni koji su obeležili najznačajniji deo naše istorije, možda i najtragičniji. I sigurno je da ćemo to činiti u narednih četiri godine, jer mnogo će stogodišnjica biti obeleženo u ovom periodu. Ali, važno je da ih se sećamo svaki dan i da učimo iz primera onih koji su svako na svoj način dali doprinos.


Sigurno je da ćemo se podsetiti na heroje i vojskovođe koji su svojim primerima vodili narod u ovom ratu, setićemo se i Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Radomira Putnika, Petra Bojovića, koji su dobar primer, a opet su umrli zaboravljeni od države za koju su se borili.


Iz tog razloga volela bih da se na današnji dan podsetimo žena koje su aktivno učestvovale u Velikom ratu, jer nažalost, one će uglavnom ostati skrajnute u političkim govorima. One su itekako zaslužile svoje mesto u istoriji, jer su ponele značajan teret tokom ovog rata. O onima o kojima se govori, o njima se zna, zato ne dozvolimo da zaborav i nemar ulogu žena iz tog perioda svede na minimum.

 

Prvi svetski rat je sa sobom odneo veliki broj žrtava u čitavom svetu, a Srbija je izgubila čak 60 odsto muškog stanovništva, dok je više od pola miliona srpske dece postalo siročićima. Ne zanemarujući broj poginulih muškaraca tokom Prvog svetskog rata, potrebno je ispričati i žensku priču, skinuti predrasude i stereotipe koji prate i ženu 21. veka.


Veliki rat je zaustavio proces modernizacije kod nas, ali su njegove morbidne okolnosti, i ovde i u svetu, dale ženama novu šansu i priliku da se iskažu u nekim novim poslovima. U takvoj istorijskoj situaciji žene, ne samo da su se borile na frontu, negovale i lečile ranjenike, već su ostajale i brinule se o domaćinstvu u okupiranoj zemlji. Žene preuzimaju uloge i poslove koje su im tokom istorije uskraćivane pod okriljem rodnih predrasuda. Nemoguće je adekvatno proceniti kojoj je grupaciji žena za vreme Prvog svetskog rata bilo najteže.


U skladu sa vrednosnim sistemom tog vremena, ženama niti je bilo dozvoljeno niti društveno prihvatljivo pristupanje vojsci niti učešće u ratnim operacijama. Žene su nalazile načine da stupaju u redove preoblačeći se u muškarce i uzimajući muška imena. One koje su ostale zapamćene po tome što su se ravnopravno sa muškarcima borile na frontu i to u Gvozdenom puku su Milunka Savić i Flora Sends. Ali, ne smemo da zaboravilmo ni Sofiju Jovanović, Ljubicu Čakarević, Antoniju Javornik (Nataljia Bjelajac) i druge žene koje su se rame uz rame borile sa svojim saborcima.


Najuglednije građanke, uključene u rad različitih udruženja, kao što je Kolo srpskih sestara, pomagale su vojsci, ranjenicima i civilima širom zemlje i u inostranstvu. Između ostalog to su Delfa Ivanić, Kasija Miletić, Mirka Grujić i druge. One su zajedno sa ostalim ženama uzimale aktivno učešće kao bolničarke na frontu, ali su radile i u okupiranim područjima. Paralelno su organizovale prihvatanje srpskih ranjenika i izbeglica u zemljama koje su za to imale mogućnosti. Žrtve koje su svaka od ovih žena podnele su nemerljive, a neke od njih su izgubile život tokom rata, kao što su Ljubica Luković, tadašnja predsednica Kola i Nadežda Petrović, čuvena slikarka, koje su umrle od pegavog tifusa.


Među različitim misijama koje su u tom periodu radile u Srbiji, posebno se izdvaja Bolnica škotskih žena koja je poslala veliki broj dobrovoljnih lekarki i bolničarki u Srbiju, čiji podvizi i hrabrost i danas žive u srpskom narodu. Mnoge članice bolnice su se sa srpskim stanovništvom i vojskom 1915. povlačile preko Albanije, i iduće godine se pridružile srpskoj vojsci na Solunskom frontu. One koje su ostavile svoj trag su Elsi Inglis, baronesa Evelina Haverfild, Edit Halovej, Harijeta Kokberi, Ela Sing, osam ruskih milosrdnih sestara - Marija Stepanovna, Atanasija Markovna, Marija Sergejevskaja, Ana Istomina, Pelagija Feodorovna, Tatjana Beliponova, Natalija Berlacekova i Kuova, kao i mnoge druge koje istorija nije zapamtila.

 

Nisu zaostajale ni žene koje su iz drugih zemalja pohrlile u pomoć srpskoj vojsci i narodu, tako što su dopremale pomoć, prikupljale novac i slale ga u Srbiju ili su lično dolazile i ostajale sa srpskim narodom. Između ostalog to su Aleksandra Hartvig, baronica Grizinger, Ledi Lejla Pedžet, Mabel Grujić, Lejdi Izabela Haton. 

 

U zaleđu frontova ostale su žene sa decom i starima, pokušavajući da održe život, zemlju i proizvodnju. Čini se da su žene sa sela ponele jedan od najvećih tereta svakodnevnog života pod okupacijom. Ostavši skoro u potpunosti bez muške radne snage, žene na selu su radile najveći deo teškog fizičkog posla. Iako je život bio ispunjen nadljudskim fizičkim naporom, strahom i neizvesnošću, nova pozicija koju je seoska žena zauzela u patrijarhalnom krugu, doneo joj je izvesno socijalno oslobođenje. Preuzimanjem novih vrsta odgovornosti, položaj seoske žene u tradicionalnoj zadružnoj porodici polako se menjao. Seoska žena je bila jedna od najčešćih žrtava ratnih zločina okupacionih vlasti.


Uloga žena u Prvom svetskom ratu je često društveno nevidljiva, zanemarivana ili, u najboljem slučaju, podrazumevana, i pokazalo se da njihov ratni angažman nije imao dalekosežne posledice po pitanje veće rodne ravnopravnosti, pa se često naziva i "privremenom emancipacijom". Ipak, žene su pre 100 godina rušile stereotipe o dobrim domaćicama i brižnim negovateljicama i tokom Prvog svetskog rata pokazale snagu i umeće i razbile predrasude o sebi kao slabijem polu.


Događaji i jubileji ponekad nisu loši za osvešćivanje, ali i kao snaga i oslonac za neke naredne korake. Međutim, ukoliko želimo da ne ponavljamo greške, i budemo dostojne svojih predaka, moramo negovati tradiciju i crpeti ono najvrednije iz nje.


Ostaje pitanje kolikim junakinjama je istorija zaboravila i ime na ovim prostorima i pre Prvog svetskog rata, tokom Balkanskih ratova i još ranije, ali mi smo tu da utičemo da se ne zaborave još neke Milice, Jovanke, Milene, Marije, Milunke, Sofije…

 

Svetlana Stefanović


Komentari

Uključi se napiši komentar:
marko nikolic  -  
19.06.2017 15:09
samo vi nama kazite u brojevima koliko je zena poginulo. muskarci su izgubili 60%.da li vi shvatate koliko je to. da je toliko zena poginuo vi bi svaki boziji dan spominjali to. ali posto su muskarci onda je marginalno. ja sam za ravnopravnost, sl put kad izbije rat u borbene redove i zene. pola pola. ali ne na komandujuce pozicije i zadnju liniju vec na prvu liniju fronta. pa da osetite lepotu ravnopravnosti divnog muskog sveta.

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus