KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

ODRŽAN DRUGI OKRUGLI STO NA TEMU ŽENE I PREDUZETNIŠTVO

29.04.2014

U okviru programa "Podeli svoje znanje - Postani mentorka," 26. aprila 2014. godine održan je drugi okrugli sto na temu “Žene i preduzetništvo“. Organizovana su dva panela, prvi na temu ekonomskog osnaživanja žena kroz preduzetništvo i drugi na temu socijalnog preduzetništva. Okruglom stolu su prisustvovale učesnice programa, kao i neke od mentorki.


Na temu Ekonomskog osnaživanja žena kroz preduzetništvo, govorile su Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED, Biljana Planić, direktorka turističke agencije Athos, Biljana Jovanović, direktorka, Luna d.o.o, Marina Milović, menadžerka marketinga, Maja med d.o.o, a panel je moderirala Milica Dimitrijević, direktorka Hanibal d.o.o.


Na samom početku, govornice su predstavile čime se njihova preduzeća bave. Marina Milović govorila je o svom preduzeću koji se bavi proizvodnjom, otkupom, preradom i pakovanjem meda. Biljana Jovanović je pričala o preduzeću koje je osnovala pre 23 godine, koje je postalo regionalni lider u svojoj kategoriji, a to je šivenje garderobe. Luna ima između 350 i 400 ukupno zaposlenih od toga 90 % čine žene. Biljana Planić je savladala je mnogobrojne prepreke kako bi obezbedila egzistenciju svojoj porodici i sada kada ima svoju turističku agenciju. Planić je od 2010. predsednica Udruženja poslovnih žena. Violeta Jovanović je posebno istakla svoje angažovanje u Etno mreži u kojoj je od 2005. godine. Projekat je pokrenut nakon što joj se obratila grupa žena iz Kikinde koje su ostale bez posla. Žene su se bavile rukotvorinama i preko Etno mreže obezbeđena im je pravna i ekonomska podrška.


Na pitanje moderatorke koliko im je obrazovanje pomoglo u karijeri sve govornice su se složile da je obrazovanje veoma važno. Marina Milović je studirala u Italiji i kaže da je obrazovanje koje je tamo stekla usko specijalizovano. Pohvalila je srpsko srednje obrazovanje za koje smatra da je sveobuhvatno, mada ističe da najviše i konstantno uči uz posao koji radi. Biljana Jovanović je kao najveće priznanje u karijeri istakla odlazak u Ameriku u okviru Mentorskog programa u organizaciji Američke ambasade u Srbiji. Znanje, energija i entuzijazam koji je tamo stekla mnogo su joj značili i sada oseća potrebu da prenese to znanje i iskustvo.


Govornice su ocenile da je ambijent u kome deluju, podjednako nepovoljan i za muškarce i za žene. Zaključile su da žene koje pokušavaju da pokrenu preduzeće nisu diskriminisane, ali da se vrlo malo zapravo ohrabruju da to učine. Do sada se pokazalo da su žene veliki potencijal, jer su spremne da nose teret i istrajnije su. Sve govornice su se složile da je nije lako baviti se preduzetništvom, ali da ono ima i brojne prednosti. Biljana Jovanović kaže da posebno zadovoljstvo pričinjava kada znamo da sami donosimo odluke i da držimo život u svojim rukama baveći se preduzetništvom. Kaže da je uvek pravi trenutak da se započne posao,ako posedujemo energiju i da ne treba odlagati pokretanje sopstvenog biznisa. Violeta Jovanovic je istakla da treba svi da imamo opšti interes u vidu i da razmišljamo o drugima. Što se više privređuje, veći je budžet i to donosi dobrobit celom društvu.


Upitane za savet koji bi dale učesnicama Programa mentorstva, govornice su rekle da je važno da verovati u sebe, čak i onda kada sredina šalje druge poruke. Nemoguće je samo ono što ne želimo. Kada budu bile u prilici, treba da zaposle ljude koji najbolje znaju svoj posao i da se maksimalno trude da sve rade s ljubavlju i osmehom.


Na temu Socijalnog preduzetništva govorile su Margareta Kecman, direktorka Kreativno edukativnog centra (KEC), Ivana Stančić, koordinatorka Dobre torbe i Anica Spasov, predsednica Udruženja Naša kuća, a panel je moderirala Mirjana Šakić, samostalna stručna saradnica EU deska, Erste banka.


Kroz interaktivni razgovor panelistkinje su govorile o svojim socijalnim preduzećima, motivaciji, budućim planovima, potencijalu socijalnog preduzetništva u Srbiji i preprekama na tom putu.


Margareta Kecman je govorila o svojim počecima kao balerina i okolnostima koje su je dovele do toga da osnuje KEC, organizaciju koja se bavi radnim angažovanjem, zapošljavanjem i zagovaranjem prava na rad osoba sa intelektualnim poteškoćama. U želji da svom životu da značaj i pomogne grupi koja je diskriminisana od strane društva, Kecman sada vodi organizaciju koja sarađuje sa 22 kompanije i organizacije i doprinosi socijalnoj inkluziji ljudi sa intelektualnim poteškoćama. Ona je istakla da promovišući pravo na jednake mogućnosti učestvovanja u svim aspektima društvenog života, posebno u oblasti rada, doprinosi većoj toleranciji i drzštvenoj koheziji.


O rezultatu projekta posvećenog ekonomskom osnaživanju žena, socijalnom preduzeću Dobra torba, sa ponosom je govorila Ivana Stančić. Dobra torba, od začetka ideje, nije mogla opstati bez savremenih biznis modela i alata. Stančić je istakla da je, kako bi se na održiv način rešavala društvena pitanja, neophodno povezivanje biznisa i ideja socijalnog preduzetništva.


Anica Spasov je predstavila programe za zapošljavanje osoba sa teškoćama u razvoju Udruženja Naša kuća, kao i uslugama “Kuhinje na točkovima”. Kroz programe zapošljavanja, s jedne strane, može se osobama sa teškoćama omogućiti samostalan život, a sa druge strane, društvo se senzibiluje i otvara prema ovoj marginalizovanoj populaciji. Kuhinja na točkovima obezbeđuje ukusne obroke napravljene za zdrav način Jedan od glavnih ciljeva projekta je da se kroz primere dobre prakse pokaže da veliki broj onih koje društvo vidi kao radno i poslovno nesposobne, zapravo mogu da doprinesu mnogo lokalnoj zajednici.


Govornice su se složile da “nije problem proizvesti, već prodati”, ali i da kompanije i organizacije sve više pažnje poklanjaju naporima da vode društveno odgovorno poslovanje i to vide kao pozitivan trend.


Takodje, naglasile su  neophodnost zakonske regulative i šire podrške medija socijalnim preduzećima. Trenutno ne postoje pre svega poreske olakšice za poslovanje ovih preduzeća, a zakonska regulativa radnih nadoknada za osobe sa poteškoćama otežava njihovu inkluziju u društvo i smanjuje njihove životne mogućnosti. Govornice su istakle da pored zakonske regulative nedostatak medijskog interesa za ove teme znatno otežava komunikaciju sa društvom i potencijalnim partnerima. 

U zaključku su poručile da je socijalno preduzetništvo efikasan način za rešavanja problema društva i stvaranje više društvene vrednosti. Učesnicama su poručile da se upornost isplati, što svaka od njihovih životnih priča i potvrđuje.


Okrugli sto je bio odlična prilika za mlade žene da unaprede postojeće i razviju nova znanja na temu preduzetništva i socijalnog preduzetništva, steknu samopouzdanje i osmele za potencijalne sopstvene poduhvate. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus