KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

ODRŽAN TREĆI OKRUGLI STO NA TEMU ŽENE U PRVOM SVETSKOM RATU

02.07.2014

Treći okrugli sto u okviru programa „Podeli svoje znanje – postani mentorka 2013/2014“ na temu "Žene u Prvom svetskom ratu" održan je 28. juna 2014.


Na panelu su govorile: Ana Stolić, naučna saradnica sa Istorijskog instituta, Jasmina Milanović, naučna saradnica sa Instituta za savremenu istoriju, Dragana Spasojević, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti, Slađana Zarić, urednica programa Radio-televizije Srbije i Milena Dragićević-Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti. Panel je moderirala Svetlana Stefanović, menadžerka programa iz Evropskog pokreta u Srbiji.


U veoma inspirativnom i, nadasve detaljnom izlaganju, govornice su ukazale na značaj i uloge koje su žene odigrale u Velikom ratu.


Nedostatak istorijske građe i artefakata iz tog perioda je jedna od najvećih prepreka za proučavanje ove teme.


Jasmina Milanović je dala je pregled ženskih udruženja koja su tada bila veoma aktivna, a neka od njih su Beogradsko žensko društvo, Ženska radnička škola i, kao jedno od najpoznatijih našoj javnosti, Kolo srpskih sestara. Posebna pažnja je posvećena znamenitim ženama koje su svojim neumornim humanitarnim radom mnogo učinile za srpski narod i vojsku. Uloga ženskih udruženja je bila ključna ne samo za oporavak srpske vojske i ranjenika, već i opstanak srpskog naroda pod austrijskom okupacijom.


Ana Stolić je u svom izlaganju pomenula pitanje rodne uloge u ratu, tj. percepcije uloge žene u istom. Biološka negovateljska sposobnost žene je ne samo kod nas, nego i svuda u tadašnjoj Evropi, bitno ograničavala žene na ratištu. Ovo je upravo i vreme kada se menja samopercepcija žene  i spoznaje se snaga koju ona ima u najtežim vremenima. Žene su te koje su iznele teret i najveće strahote rata i uspele da sačuvaju društvo i nacionalnu svest u okupacionom periodu.


Dragana Spasojević je ocenila da je emancipacija srpskih, ali i žena širom Evrope, u ratu bila prinudna, jer su one, u odsustvu muškaraca, morale da obavljaju i njihove poslove. Takođe, kako je dodala, ta emancipacija je bila i privremena, jer se u miru Evropa vratila tradicionalnoj patrijarhalnoj svakodnevnici. Otuda je kroz izložbu „Žensko lice Velikog rata“ pokušala da se osvrne na različite uloge koje su žene preuzele tokom rata.


Autorka dokumentarnog filma o Milunki Savić, Slađana Zarić, podsetila je na ulogu borkinja na frontu. Ona je, između ostalog, podsetila da je u to vreme žene vojnike, osim Srbije, imala samo Rusija, mada su zabeležene i žene borci u Poljskoj, kao i jedna Rumunka. Ipak, to nije dokaz emancipacije žena u Srbiji, već je posledica nedostatka ljudstva nakon gubitaka u Balkanskim ratovima.


Milena Dragićević-Šešić je razradila pitanje sećanja na žene iz tog perioda kroz prezentaciju svog istraživanja. Zaključak je da je simptomatičan muški narativ sećanja u porodicama, da su uloge žena iz tog strašnog perioda zaboravljane, pa čak i same žene nestale ne samo iz  kolektivnog, već i iz porodičnog sećanja.


U drugom delu okruglog stola prikazan je dokumentarni film „Milunka Savić – heroina Velikog rata“, rađen u produkciji Radio televizije Srbije.


Nakon vrlo interesantne diskusije tokom koje su učesnice imale prilike da postave pitanja, ostao je opšti utisak da je velika odgovornost, ali i sramota ovog društva, što smo zaboravili one koje su ovu zemlju održale tokom jednog od najtežih perioda istorije. Zbog toga je potrebno stalno osvežavanje sećanja na žene heroine kroz istorijske udžbenike i aktivnosti obrazovnih i kulturnih institucija, i to ne samo tokom obeležavanja godišnjica. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus