KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

ODRŽANA ŠETNJA I DEBATA POVODOM MEĐUNARODNOG DANA ŽENA

11.03.2014

U okviru programa "Podeli svoje znanje - Postani mentorka," 8. marta 2014. godine, u Novom Sadu održana je šetnja povodom Dana žena u partnerstvu sa organizacijom Vital Voices, a nastavljena je javnom debatom na temu „Ženska prava i rodna ravnopravnost.“ Događaju su prisustvovale učesnice programa, neke od mentorki, studentkinje Rodnih studija, govornice, članice Ženske vlade, kao i ostale zainteresovane građanke i građani.


Šetnja je otpočela na Trgu slobode, odakle su prisutne krenule u simboličnu šetnju kroz centar grada. Tokom šetnje su obiđene biste i statue znamenitih žena, među kojima su Jovanka Stojković, Mileva Marić Ajnštajn, Milica Stojadinović Srpkinja, sestre Ninković, Marija Trandafil. Profesorka Svenka Savić, je zajedno sa studentkinjama rodnih studija Univerziteta u Novom Sadu, upoznala okupljene sa životima ovih žena koje su obeležile istoriju, kako borbe za ženska prava, tako i nauku, književnost, muziku.


Na temu ženskih prava i rodne ravnopravnosti u okviru javne diskusije, govorile su: Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana, Marijana Pajvančić, dekanica Fakulteta za evropske pravno-političke studije, Svenka Savić, profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu, Dragana Todorović, menadžerka projekta, Garancijski fond APV, Julkica Stefanović, učesnica programa Podeli svoje znanje – Postani mentorka 2013/2014.


Moderatorka javne debate „Ženska prava i rodna ravnopravnost“ bila je Zorana Antonijević, savetnica u Misiji OEBS-a u Srbiji. U uvodnom delu ona je govorila o Srbiji koja posle 2000. godine, ulazi u društvenu, ekonomsku i socijalnu tranziciju. Po prvi put se tada priča o mehanizmima i zakonima koji štite ženska prava i rodnu ravnopravnost. Njeno zapažanje je da je od tada dosta toga urađeno. U političkom životu napredak je ostvaren tako što je 30% žena u sastavu parlamenta Srbije. Ipak, iako postoje mehanizmi za zaštitu rodne ravnopravnosti, neka vrsta prostora za funkcionisanje, mnogo toga još ostaje da se unapredi.


Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, takođe je rekla da je poslednjih godina učinjeno mnogo i da je ideja rodne ravnopravnosti postala prvorazredno političko pitanje. Svaki zakon je jedna borba i stvaranje mehanizma za ostvarivanje prava. To što je dostignut neki nivo, ne znači je bezbedan i da se ne može unazaditi. Poverenica je rekla da od preko 1600 evidentiranih pritužbi, samo 10% se odnosi na diskriminaciju na osnovu pola. Još uvek nije jasno šta učiniti kako bi se povećao broj pritužbi, jer je očigledno da diskriminacije ima mnogo više. Kada bi se povećao broj pritužbi, moglo bi se doći do uspešnih rešenja. Kao pozitivan primer rešavanja pritužbi navela je to što će od juna upis u vojne gimnazije biti dozvoljen i devojkama. Ipak, nažalost, poslednje istraživanje je pokazalo da čak 42% građana i građanki smatra da su žene najdiskriminisanije.


Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana, pretpostavlja da mnogo građana ne zna za mehanizam pritužbe i da treba raditi na povećanju vidljivosti institucija koje štite ravnopravnost. Iskustvo pokazuje da se sve više građana žali na upravu. Ombudsman tada daje preporuke i obaveštava neposredno viši organ. Od 1200 žalbi samo 5% se odnosi na pitanja rodne ravnopravnosti. Todorov smatra da sama institucija Ombudsmana često ne prepoznaje i problem se često ne povezuje sa diskriminacijom na osnovu rodne ravnopravnosti. Kao rešenje, ona vidi edukaciju i osvešćivanje samih zaposlenih da prepoznaju rodnu diskriminaciju, kao i međusobno povezivanje institucija radi razmene praksi.


Marijana Pajvančić, dekanica Fakulteta za evropske pravno-političke studije, zapazila je da do 2000. godine, nije postojalo krivično delo nasilja u porodici. Sada, iako postoji kao posebno krivično delo, treba preispitati kakva je kaznena politika za takva dela. Profesorka Pajvančić ponosno ističe da su tela za zaštitu rodne ravnopravnosti prvo nastala u Vojvodini. Uvođenjem ovih institucija u sistem Srbije, napravljen je civilizacijski pomak. Naglasila je da je vrlo važno voditi računa o primeni zakona koji se odnose na rodnu ravnopravnost prvenstveno zbog odgovornosti prema budućim generacijama.


Profesoka emerita Svenka Savić, dugogodišnja aktivistkinja, osnivačica rodnih studija, borkinja za prava Roma i Romkinja, govorila je o Rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu i poteškoćama funkcionisanja istih. Na pitanje kako će znanje sa rodnih studija uticati na budućnost i da li će biti pokretač promena u smislu rodne ravnopravnosti, profesorka Savić je odgovorila da je budućnost neizvesna. Takođe, dodala je, da će nove generacije pokazati da li će se nastaviti trend zapošljavanja svršenih studenata i studentkinja u NVO i odlaska u inostranstvo, umesto zapošljavanja u državnim institucijama, gde bi uticaj ovog kadra bio najznačajniji. Profesorka je istakla da se moraju menjati paradigme znanja, izvršiti decentralizacija znanja, jer „što više delimo znanje, više ga i imamo!“.


Dragana Todorović, menadžerka projekta „Poslovno povezivanje žena koje žive u ruralnim područjima“ i aktivistkinja Labrisa, je u svom izlaganju govorila o položaju žena sa sela i istakla da se na žene ne sme gledati kao na homogenu grupu, već treba uvažiti činjenicu da u odnosu na svoje okruženje i životne prilike, žene imaju različite potrebe i probleme. U ruralnim područjima 80% žena ima samo osnovno obrazovanje, više od 60% žena nikada nije napustilo selo, a 80% je nezaposleno (bavi se poljoprivredom, ali samo za potrebe domaćinstva). Ona je istakla da patrijarhalni sistem i tradicionalne rodne uloge dodatno otežavaju položaj ovih žena koje su ekonomski potpuno zavisne od svoje porodice. Kroz program poslovnog povezivanja na projektu, žene prolaze obuke gde intenzivno rade na razvijanju mekih veština, kao i na transferu znanja i povezivanju. U Vojvodini postoji preko 300 ženskih organizacija koje bi u budućnosti, „ujedinjenjem“, potencijalno mogle imati veći uticaj na politike koje se bave ruralnim područjima i položaju ovih žena. Ona se osvrnula i na položaj lezbijki, i nedostatak zakonske zaštite ove višestruko diskriminisane grupe i istakla da je, prema istraživanju, 36% lezbijki doživelo fizički napad na radnom mestu.


Julkica Stefanović, mlada aktivistkinja za prava Roma i Romkinja, govorila je o položaju Romkinja kao dvostruko diskriminisane grupe. S jedne strane, postoji diskriminaciju od strane porodice koja ne prihvata obrazovanu Romkinju, a sa druge od strane društva. Takodje, prema statističkim podacima 96% pripadnica romske populacije je nezaposleno, 80% nepismeno, a prosečan život Romkinje je 48 godina. Ona je kao mehanizme koji bi mogli da utiču na ovaj trend, navela osnaživanje i motivisanje učenica u osnovnim školama (između 5. i 7. razreda se najčešće napušta škola zbog rane udaje), programi mentorstva - stvaranje „modela“, programi stažiranja, kao i programi karijernog vođenja.

 

U zaključku, govornice su se složile da zakonodavni okvir za ženka prava i rodno ravnopravno društvo postoji, ali da su izvršne vlasti one koje zakazuju, kao i javnost tolerišući diskriminaciju i nasilje nad ženama. Potrebno je informisati javnost i naglasiti da svako mora da se pobrine da ostvari svoja prava, jer samo na taj način može se težiti društvu koje je u potpunosti ravnopravno i inkluzivno.

 


*Projekat "Podeli svoje znanje - postani mentorka 2013/2014", Evropski pokret u Srbiji već četvrtu godinu za redom sprovodi u saradnji i uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Erste Banke i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Cilj ovog programa je ekonosmko i profesionalno osnaživanje žena u srpskom društvu kroz razmenu i iskustava i znanja između stručnih liderki iz različitih profesija i mladđih žena sa sličnim interesovanjima i željom da budu uspešne u svojim oblastima. To će doprineti stvaranju prilika za ove žene da unapred svoj put u karijeri sa namerom da postignu pozitivan pomak i postave zdrave osnove za buduću dugoročnu saradnju.

 

*U partnerstvu sa članicama svoje Globalne ženske liderske mreže, organizacija Vital Voices koordinira Mentorske šetnje u nekoliko država sveta. Sve ove šetnje se događaju istog dana a pored Srbije, ove godine će se u okviru ove inicijative šetati širom sveta. Od osnivanja Globalne Ženske Mentorske šetnje 2008. godine pa do danas, ova inicijativa je okupila više hiljada liderki na svim kontinentima. 
 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus