KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

PANEL DISKUSIJA: ODRŽIVI RAZVOJ I KAKO GA POSTIĆI

01.12.2015

Ekonomsko poslovni forum Evropskog pokreta u Srbiji i Privreda komora Srbije, organizovali su 27. novembra 2015. godine, panel diskusiju posvećenu održivom razvoju.

 

Održivi razvoj je pojam koji se često pominje ali se jednako često loše definiše, poručio je na početku skupa prof. dr Mihajlo Crnobrnja. Kada govorimo o održivom razvoju moramo imati u vidu da je on daleko više od privrednog rasta jer podrazumeva i poboljšanje kvaliteta života ljudi kao i socijalnu jednakost. Reč je o razvoju sadašnje generacije koji neće ugroziti život i rad budućih generacija. Kako bi ekonomski rast ispunio svoju punu svrhu, potrebno je i da pozitivno utiče na dobrobit stanovništva tj. na kvalitet života ljudi. U tom kontekstu očuvanje životne sredine je jako važno jer nam iz životne sredine dolaze svi inputi od kojih ekonomski rast i razvoj zavise. Industrijska politika, energetska politika, poljoprivreda samo su neke od oblasti na koje životna sredina ima veliki uticaj.

Za Srbiju je održivi razvoj jednako bitan kao i za sve ostale zemlje s tim da se mi suštinski manje bavimo održivim razvojem no što bi bilo neophodno. Jedina razlika je u stepenu razvijenosti različitih zemalja i u mogućnostima da se utiče na zaštitu životne sredine. Srbija mora ozbiljnije da razmišlja o ekologiji da analizira i donosi mere koje rade u cilju zaštite životne sredine. Loša je poruka u tom smislu kada je formirano Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine umesto 2 zasebna ministarstva jer to može da znači značajno smanjenje efikasnosti naročito u aktivnostima koje imaju za cilj zaštitu životne sredine. Stoga jedna od klkučnih preporuka učesnika ovog panela kretaorima javnih politika I organizovanja državne uprave je da se razmisli ponovo o razdvajanju ova dva ministarstva i osnivanju posebnog ministarstva za ekologiju kako bi se obezbedila efikasnost, zaključio je profesor Crnobrnja.

 

Mesud Adžemović sa Univerziteta Futura govorio je o socijalnoj dimenziji ekonomskog rasta za koju se složio da je neopravdano zapostavljena. On se složio da je neophodno odvojeno ministarstvo i da je neophodan fond koji bi prikupljao tzv. zeleni novac koji bi mogao da se ulaže u zaštitu životne sredine. S tim u vezi potrebno je podržavati društveno održivo poslovanje koje služi tome da nagradi dobre i kazni loše igrače.

 

Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede I zaštite životne sredine, je govorila o reciklaži otpada u Republici Srbiji kao aktivnosti koja nije ni približno dovoljnog intenziteta kako bi iskoristila pun kapacitet koji reciklaža u Srbiji može da dostigne I uticaja koje ima I na privredu I državu. Iako je količina otpada koji je moguće reciklirati značajna, neophodno je daleko više da se radi na izgradnji kapaciteta za reciklažu u zemlji sa naročitim naglaskom na razvoj sakupljačke mreže u zemlji. Govoreći o specifičnim materijalima koji se mogu reciklirati ona je rekla da je naročito zapostavljena oblast reciklaže stakla. Otpadno staklo koje bi moglo da bude reciklirano, zbog nedostatka kapaciteta u Srbiji, sada se izvozi. Predloženo je da se daju podsticajne mere kako bi se motivisala privreda da uspostavi pogone za reciklažu.

 

Ivana Jelić sa Univerziteta Futura, je govorila o energetskoj efikasnosti za koju je na samom početku istakla da nije isto što i štednja. Suština energetske efikasnosti je donošenje i primena niza mera koje smanjuju neracionalno trošenje energije a u isto vreme ne ometaju uslove za rad i život. Ona je naglasila da iako u svetu, obnovljivi izvori energije postaju sve bitniji u Srbiji oni ostaju zanemareni. Rast energetske efikasnosti kao i korišćenje dostupnih obnovljivih izvora energije, jeste potreba i obaveza kako privrede tako i domaćinstava.


Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije, govorio je o vezi koja postoji između standarda i održivog razvoja. Na početku je rekao kako je neophodno praviti razliku između propisa i standarda u kontekstu pristupanja zemlje Evropskoj uniji. Često se u javnosti smatra da su u pogledu obaveznosti propisi i standardi u istom rangu što nije slučaj. Prihvatanje standarda je dobrovoljno a služi u svrhu primene propisa koji su obavezni. Brojni su standardi poput ISO 4000-1 čija primena u rezultatu podstiče održivost ekonomskog razvoja. Potrebno je uvesti kao praksu da organizacija meri svoj uticaj na održivi razvoj i izveštava o tome kakav je njen uticaj. U proceni uticaja potrebno je pratiti čitav lanac vrednosti kako bi se stekao puni utisak o uticaju na životnu sredinu. On je istakao u tom smislu da je važno razumeti kako uticaj proizvoda po životnu sredinu može biti daleko širi od uticaja koji sama proizvodnja ostvaruje tj. same fabrike kao lokacije.


U diskusiji su prisutni razgovarali o uticaju I efektima koje tekuća reforma javne uprave i može imati na razvoj I sprovoženje politike održivog razvoja Srbije. Preporuka je da se ne radi racionalizacija bez optimizacije tj. bez detaljne provere koja su radna mesta neophodna i ne smeju se ugasiti a koja mesta mogu da se ukinu. Takođe ponovno je naglašena važnost razdvajanja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva životne sredine naročito u kontekstu pregovora sa EU i činjenice da poglavlja 11 i 27 spadaju u najteža poglavlja koja će zahtevati značajna kako finansijska tako i ulaganja ljudskih resursa kako bi se svi neophodni propisi usvojili i kako bi se neophodni prelazni rokovi pažljivo dogovorili.


U diskusiji se takođe govorilo o tome da postoji dovoljno finansijskih sredstava koja bi mogla da budu usmerena ka zaštiti životne sredine, ali ona nisu dovoljno dobro uložena. Dat je primer kako država ne prepoznaje dovoljno dobre primere velikih kompanija koje ne produkuju otpad i paralelno plaćaju takse državi. Država ne ume da prepozna ko su zagađivači i adekvatno ih kazni već sve aktere posmatra na isti način. Takođe izneti su predlozi:



Preporuke:

  • Uspostaviti posebno Ministarstvo za životnu sredinu izdvajanjem ovih poslova iz sadašnjem Ministarstva za poljoprivredu I zaštitu životne sredine
  • Usmeriti se na process optimizacije državne uprave kako bi se na vreme razvili stručni kapaciteti za uspostavljanje I vođenje politike održivog razvoja Srbije I u skladu sa obavezama koje će Srbija preuzeti budućim članstvom u EU
  • Razmotriti redefinisanje sadašnje politike državnih podsticaja u pravcu stimulisanja proizvodnja I investicija zasnovanih na zelenim tehnologijama koje bi se plasirale preko Fonda za zaštitu životne sredine.

Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus