KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

POLITIKA ZAŠTITE KONKURENCIJE U SRBIJI

11.03.2013

Postoji prostor za unapređenje funkcionisanja jezgra sistema zaštite konkurencije u relativno kratkom vremenskom periodu kroz povećanje efikasnosti i efektivnosti Komisije za zaštitu konkurencije i Upravnog suda Srbije,  ali je potrebna i izmena određenih zakonskih rešenja ili donošenje novih, kako bi se problem sveobuhvatno i sistemski rešio, zaključeno je na javnoj raspravi  povodom predstavljanja novog predloga za javnu praktičnu politiku Istraživačkog foruma, pod nazivom „Analiza politike zaštite konkurencije u Srbiji: dosadašnja iskustva i preporuke za unapređenje”.

Bojan Ristić, autor teksta istakao je da su u radu koji je nastao u okviru Ekonomsko-poslovnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, predstavljene preporuke čija bi primena doprinela unapređenju sistema zaštite konkurencije u relativno kratkom vremenskom periodu. On je podsetio da su na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije (ZZK) Komisiji stavljene u nadležnost tri od četiri ključne oblasti politike konkurencije: sprečavanje restriktivnih sporazuma, sprečavanje zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i kontrola spajanja preduzeća (koncentracija). Pri tome, naglasio je da kontrola državne pomoći kao jedan od četiri osnovna stuba zaštite konkurencije nije u nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije, već zasebnog regulatornog tela - Komisije za kontrolu državne pomoći koje se, nalazi u okviru Ministarstva finansija, koje ovu pomoć i dodeljuje.

„S obzirom na to da je finansijska samostalnost Komisije ključna za njenu funkcionalnu nezavisnost u doslednom sprovođenju ZZK, potrebno je omogućiti Komisiji stabilne, predvidive i dovoljne izvore finansiranja. Evidentno je da je u situaciji kada je Komisija suočena sa obavezom da samostalno finansira svoje rashode, ona stimulisana da održava relativno visok nivo naknada, što poskupljuje poslovanje preduzeća i stvara prostor za moralni hazard. S druge strane, može se čak dogoditi i to da Komisija, budući da je u nemogućnosti da kontroliše i predviđa prihode, bude stimulisana da redukuje svoje aktivnosti, čime bi se redukovali i rashodi koje ima, što je takođe nezadovoljavajuće rešenje“, istakao je Ristić. Budući da je postojeći način finansiranja neadekvatan za puno sprovođenje ZZK, Komisija bi trebalo da pokrene inicijativu za redefinisanje načina finansiranja i da uđe u dijalog sa Vladom, zaključio je Ristić.

Osim jačanja finansijske nezavisnosti i stručnih kapaciteta Komisije, predlaže se i redukovanje predmeta koje Komisija procesira u toku godine, pre svega u odnosu na broj tržišnih koncentracija kojima se bespotrebno opterećuju njeni oskudni kapaciteti, ali i povećavaju troškovi poslovanja preduzeća.

U radu je ukazano i na neophodnost izrade smernica od strane Komisije koje će sadržati praktične činioce postupanja Komisije pri sprovođenju Zakona jer bi se na taj način podigao nivo pravne izvesnosti u poslovanju preduzeća koja mogu doći pod „lupu“ Komisije shodno Zakonu o zaštiti konkurencije, istakao je Ristić. Pored smernica za definisanje relevantnog tržišta i kontrolu koncentracija, potrebno je definisati i smernice za utvrđivanje zloupotreba dominantnog položaja. Preporukama je između ostalog, obuhvaćeno i jačanje stručnih kapaciteta Upravnog suda, imajući u vidu da je nerazumevanje ekonomskih aspekata i implikacija u tumačenju prava konkurencije često kamen spoticanja u donošenju ispravnih rešenja Komisije.

Dijana Marković-Bajalović
, profesorka prava i nekadašnja predsednica Saveta Komisije za zaštitu konkurencije naglasila je pravni aspekt problema u funkcionisanju zaštite komisije konkurencije i istakla da se on nalazi na višoj instanci jer je potrebna izmena, bar u određenoj meri, zakonskih regulativa koje se odnose na problematiku zaštite konkurencije, ali je dodala da čak ni to nije dovoljna garancija njene zaštite.

„Čak i kada zakonski ukinete monopol, ostaje problem faktičkog monopola, što je veliku problem država koje se nalaze u procesu pristupanja EU i liberalizacije tržišta i na nacionalnom i lokalnom nivou. Upravo su regulatorna tela, kao što je Komisija, institucije koje bi trebale da pomognu u tom prelaznom periodu i to na osnovu jasnih pravnih normi i ovlašćenja u delovanju. Pojmovi poput „značajno ograničavanje konkurencije“ ili „pravična cena“ čije je značenje neodređeno stvaraju velike probleme u pravnom tumačenju, pa se u tom smislu treba postaviti pitanje zašto ova politika nije efikasna. Tek tada može da se postavi i pitanje efikasnosti same Komisije, koja u suštini sprovodi Zakon. Područje prava konkurencije na žalost nema mogućnost da definiše dovoljno određene pravne norme jer je područje crvenog i zelenog sveta na semaforu veoma usko, dok je žuto veoma široko i zbog toga je upravo Komisija ta koja daje „mesa“ pravnim oblicima i na taj način povećava pravnu sigurnost. Upravni sud sa druge strane iz istih razloga beži od toga da meritorno rešava sporove, već to radi samo formalno što nije dobro ni za Komisiju ni za tržište“, istakla je Marković Bajalović.

Ona je istakla bi rešenje moglo da bude druga, viša instanca koja bi rešavala sporove kao i da bi potencijalno koristno bilo razdvajanje Saveta od stručne službe Komisije na čelu sa sekretarom, koji bi dobio ovlašćenja da vodi istražni postupak. „Zakon je donet prebrzo, kao jednu vrstu eksperimentalnog zakona i pitanje je da li se njegove manjkavosti mogu ukloniti manjim izmenama“, zaključila je Bajalović.

Dragan Lončar, profesor ekonomskog fakulteta, istakao je problem nedovoljnih ljudskih i ekspertskih kapaciteta Komisije, kao i nedostatak znanja ističući da Savet Komisije čine pravnici, a da bi članovi ovog tela morali da poseduju znanja mnogih grana ekonomske nauke kako bi mogli da analiziraju i mere efekte određenih ponašanja na tržištu.
„Kao što je zloupotreba moguća i onda kada privredni subjekti imaju udeo manji od 40% tako i tržišni udeo od 40% predstavlja samo pretpostavka dominantnog položaja i ne znači da je samim tim da je ta pozicija zloupotrebljena,“, istakao je Lončar.

On je takođe ukazao na nisku svest menadžera u tom smislu jer u ugovorima koje se sklapaju se ne uključuje klauzula o antimonopolskoj politici već se reaguje tek onda kada nastane problem, dok neke kompanije anticipiraju ovu mogućnost i zbog toga angažuju pravnike koji koriste pravne praznine da bi preduhitrili eventualne probleme koje mogu nastati zbog toga. „Potrebno je raditi na edukaciji predstavnika kompanija o značaju antimonopolske politike i primenu iste u poslovanje kompanija kako bi se razvila svest o tome“, istakao je Lončar.

Dragan Penezić, sekretar Komisije za zaštitu konkurencije, ukazao je na činjenicu da se Komisija često suočava sa ignorantskim stavom koje mnogih kompanija u odnosu na zahteve Komisije, što otežava i usporava njen rad. On je istakao da je predlog za izradu smernica apsolutno opravdan i neophodan i da će Komisija početi na tome da radi u narednom periodu, u više oblasti delovanja. „Između ostalog, izrada smernica i unapređenje zakonskih i podzakonskih akata će se raditi i kroz tridesetomesečni projekat finansiran iz pretpristupnih IPA fondova i u saradnji sa EU čiji je cilj upravo doprinos pravnoj sigurnosti“, rekao je Penezić. Po njegovom mišljenju, obaveza prijava tržišnih koncentracija u obimu predviđen ZZK nije visoka, jer na taj način Komisija ima uvid u ono šta se dešava na tržištu sto kasnije olakšava postupak u mnogim situacijama kad se utvrđuje zloupotreba tržišnog položaja.

Penezića je istakao da analizu Istraživačkog foruma treba svakako nastaviti, proširiti i dopuniti, uz pomoć Komisije koja stoji na raspolaganju za pomoć u tome pružanjem svih neophodnih informacija. „Tela, institucije i državni organi koji su i kreatori prava i politike konkurencije ne ulažu dovoljno napora u njen razvoj i zbog toga je utoliko više značajna pomoć civilnog sektora, nevladinih organizacija pa čak i privatnih kompanija u iniciranju promena o ovoj oblasti, jer time pomažu ne samo Komisiji, već kako i sam ZZK određuje cilj te politike,  doprinose ekonomskom napretku i dobrobiti građana kao potrošača“, istakao je Penezić. 

Skupu, osim članova i članica Istraživačkog i Ekonomsko-poslovnog foruma, prisustvuju i predstavnici državnih institucija, organizacija civilnog društva, medija, akademske i zainteresovane javnosti.

Istraživački forum
predstavlja programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji u okviru koga se sprovode sveobuhvatna i dubinska istraživanja i analize aktuelne situacije u procesu reformi, odnosno pišu i predstavljaju alternativni predlozi za javnu praktičnu politiku za efikasniju i efektivniju reformu u oblastima relevantnim za proces evropske integracije Srbije.
 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus