KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

PROŠLOST JE CRVENI KARANFIL, BUDUĆNOST SU ŽENE!

21.03.2014

Prošao je 8. mart 2014. godine, kao i svi prethodni 8. martovi, ali zahtevi su ostali isti i borba se nastavlja.


Kad god se pomene proslava 8. marta, Međunarodnog dana žena i dalje se mogu čuti oprečni stavovi i mišljenja o tom prazniku. I dalje se 8. mart uglavnom vezuje za vreme socijalizma i za socijalističke zemlje. I dalje se vezuje za crveni karanfil. I dalje se ne zna, zašto je ovaj dan važan. A, važan je zato što je to dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.


Bez obzira na različita mišljenja o proslavi 8. marta, važno je da se tog dana svi zamislimo šta smo uradili, šta nismo i šta smo mogli da uradimo. Jer, uvek me muči pitanje, zašto nismo uradili više? Iako, se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća i slatkiša, ovaj praznik nije o poklonima, već je o jednakim i zagarantovanim pravima i slobodama, jednakih žena i muškaraca. I podseća nas i opominje na ugrožena ženska prava. Jer nije bilo lako, i nisu nam ta prava prirodno data, već su se godinama osvajala. Ali, je još teže njihovo očuvanje i borba za njihovu punu primenu i poštovanje.


Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. A davne 1908. godine, više od 15.000 žena je izašlo na ulice u protestnu šetnju zahtevajući bolje plate, kraći radni dan i pravo glasa.


Na konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu 1910. godine, usvojen je predlog Klare Cetkin da se obeležava Međunarodni dan žena s ciljem borbe za mir, jednaka prava žena i muškaraca na rad, zaradu i obrazovanje, borbu protiv trgovine ljudima i decom.


Nekako u isto vreme i u Velikoj Britaniji sufražetkinje su vodile borbu za prava žena. One su tada izašle na ulice kako bi se borile za pravo glasa, odnosno biračko pravo, ali već tada u fokusu borbe, pored prava glasa, bile teme koje su i danas još aktualne: žene na vodećim pozicijama, kao i usklađivanje porodičnih i poslovnih obaveza.


Kао Mеđunаrоdni dаn žеnа, osmi mаrt (pо prvi put tаčnо оdrеđеni dаtum), prihvаćеn је 1917. gоdinе. Uјеdinjеnе nаciје su оd 1975. gоdinе, kојu su prоglаsilе zа Меđunаrоdnu gоdinu žеnа, i službеnо pоčеlе оbеlеžаvаti Меđunаrоdni dаn žеnа. U mеđuvrеmеnu su uvеdеnе instituciје kао štо su trudničkо bоlоvаnjе, оgrаničеnjе rаdа žеnа u trеćој (nоćnој) smеni, prаvо glаsа i još neke institucije.


A onda se postavlja pitanja u čemu je razlika između 1857. i 2014?


Osvrnemo se i pogledamo 2014. godinu, i dalje su suštinski zahtevi ostali isti, a to je da zahtevamo jednaka prava, jednaku zaradu, bolje uslove rada. Dobro je da još uvek imamo pravo glasa.


U Srbiji situacija je ista, jer se žene još uvek bore za svoja osnovna prava.


Kad je obrazovanje u pitanju, na visoke škole i fakultete upisuje se više žena oko 55%, a među svim diplomiranim studentima više je žena čak 69%. Međutim, žene se i dalje suočavaju sa nejednakostima u odnosu na položaj muškaraca.


Važno je da žene, ravnopravno sa muškarcima, učestvuju u donošenju odluka koje se odnose na različita politička i društvena pitanja.


U političkom životu napredak je ostvaren Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, kada je utvrđeno je da u Narodnoj skupštini bude najmanje 30% žena. U Zakonima o Vladi to pravilo ne postoji, ali bi bilo značajno da žene zauzmu 30% ministarskih mesta i drugih izvršnih pozicija. (Ne)propisane kvote su ispod blage brojčane „nadmoći“ žena u srpskom društvu, i tako su samo korak ka istinskoj ravnopravnosti. 


Bez obzira što su žene većinsko stanovništvo i dalje su žene najdiskriminisanije, još uvek se bore da na radnim mestima imaju isti tretman i da zarađuju jednako kao njihove kolege, da napreduju u karijeri u skladu sa rezultatima koje postižu.


S druge strane, u vreme ekonomske krize žene su te koje se prve otpuštaju, i mnoge se i danas suočavaju sa problemima egzistencije, nemogućnošću da se zaposle, lošim položajem na tržištu rada, i bez sredstava za život.


Svaka druga žena u Srbiji žrtva je nekog oblika nasilja - fizičkog, psihičkog, ekonomskog ili seksualnog. Premda, postoje sistemski preduslovi za sprovođenje prava, loša kaznena politika ne dovodi do željenih rezultata. Ekonomska nezavisnost je najbolja zaštita od svake vrste nasilja. Zato je ekonomsko osnaživanje žena osnova smanjenja nasilja i u porodici i u društvu.


Zakonodavni okvir za ženska prava i rodno ravnopravno društvo postoji, ali izvršna vlast, kao i javnost tolerišu diskriminaciju, kao i nasilje nad ženama.


Zato moramo svi da radimo i da se pobrinemo za svoja prava, samo na taj način možemo stvarati bolje društvo koje je u potpunosti ravnopravno i inkluzivno.


Međunarodni dan žena je dan podsetnik. Svake godine nas podseća na ono što smo uradili i ono što nas još čeka da uradimo, na ono što smo postigli i ono što tek treba da postignemo, o promenama koje smo već inicirali i inspirisali, o promenama koje smo mogli inicirati i boriti se za njih.


I što je još važnije, nije ovo borba samo žena, već zajednička borba muškaraca i žena, da nama i novim generacijama budućnost bude lepša, bolja, bezbedna i ravnopravna.


Zato, hajde da iskoraknemo i učinimo nešto više za buduće generacije žena koje stasavaju u Srbiji, nešto što će im pokazati da će njihov trud i uspeh biti priznati i cenjeni. Hajde da umesto jednog dana u godini koji posvećujemo ženama, čitav mesec mart posvetimo podsećanju na dostignuća i uspehe žena kroz našu istoriju. Ne dozvolimo da ostanu skrajnute i zaboravljene. Slavimo ih, budimo ponosni, imamo na koga. 

 

Svetlana Stefanović


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus