KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Quo vadis, Poljsko?

22.09.2017

Piše: Katarina Čevacova

 

U medijima se opsežno izveštava o konkretnim koracima Vlade poljske premijerke Beate Šidlo koji se smatraju problematičnim, pri čemu se za neke tvrdi da vode ka neliberalnoj demokratiji. Da li situacija u Poljskoj zaista vodi ka neliberalnoj demokratiji? Ili je Poljska već neliberalna demokratija? Koji konkretni potezi poljske Vlade utiču na fazu demokratije u kojoj se ta zemlja nalazi? U tekstu koji sledi odgovora se na sva ova pitanja. U njemu se polazi od suštinske teze da se Poljska trenutno ne može okvalifikovati kao neliberalna demokratija. Preduzeto je nekoliko koraka koji nisu u potpunosti demokratskog karaktera, međutim, oni sâmi ne predstavljaju kontinuiranu neliberalnu tendenciju. Štaviše, na primeru najnovijeg predloga pravosudne reforme vidi se kako pokušaji Vlade nisu dovoljni dok god u zemlji postoje drugi akteri koji sprečavaju prevladavanje neliberalnih poteza.


Šumpeter je demokratiju definisao kao institucionalni metod političkog odlučivanja u kojem pojedinci dobijaju ovlašćenje da odlučuju, u slobodnoj konkurentskoj borbi za glasove naroda. U kasnijim definicijama demokratije se otišlo mnogo dalje. Po pluralističkim teorijama demokratije, demokratija se smatra sistemom u kojem su predstavljeni (i poštuju se) svi delovi pluralističkog društva, poput različitih etniciteta, nacionalnosti ili ekonomskih klasa. Liberalna teorija demokratije se danas, međutim, smatra centralnom. U njoj se naglašava širok dijapazon aspekata koji moraju postojati u nekom političkom sistemu ukoliko je on demokratski. U svim liberalnim teorijama demokratije naglašava se da je demokratija zasnovana na predstavljanju naroda od onih koji su izabrani u potpuno demokratskim izbornim postupcima, te da se njome obezbeđuje poštovanje ljudskih prava i potpuna zaštita političkih i socijalnih sloboda, uključujući slobodu govora. Slično tome, kontrola vlasti se mora osigurati obezbeđivanjem nezavisnosti i slobode političke opozicije i medija. U ovom tekstu se opisuju dve konkretne sfere društveno-političkog života u Poljskoj, ilustrujući intervencije Vlade kojima je ona prekoračila granice demokratskog postupanja. A analiza tih koraka vodi ka zaključku da se Poljska ne može okvalifikovati kao potpuno demokratski politički sistem, već kao sistem koji poseduje nekoliko karakteristika neliberalne demokratije. Te dve sfere obuhvataju kontrolu izvršne vlasti od strane parlamentarne opozicije, i podelu vlasti, uključujući nezavisno pravosuđe. Prva je podrivena pre nekoliko meseci, a promene u potonjoj prouzrokovale su nestabilnost u Poljskoj pre samo nekoliko nedelja. To nije prošlo bez posledica – na nacionalnom nivou je podstaklo poljske građane na masovne proteste, dok je na međunarodnom nivou dovelo do odluke Evropske komisije da prvi put u istoriji EU razmotri pokretanje postupka protiv Poljske.

 

Mnogi su autori mišljenja da je postojanje prave političke opozicije od suštinskog značaja za parlamentarnu demokratiju. Na primer, Helms (2004) tvrdi da ograničavanje moći izvršne vlasti predstavlja ključni korak u formiranju demokratije. I da, zapravo, parlamentarna opozicija predstavlja jedini subjekat koji u okviru parlamenta može da ograniči izvršnu vlast.1 Stoga se mnogi politikolozi prilikom analiziranja faze demokratije u kojoj se neka zemlja nalazi takođe usredsređuju na to da li parlamentarna opozicija ima mogućnost kontrole izvršne vlasti i parlamentarnog delovanja, uključujući zakonodavni proces. Može se reći da su granice uobičajenog demokratskog postupanja prema opoziciji prekoračene decembra 2016, pre glasanja parlamenta o Zakonu o budžetu. Opozicija se protivila određenim delovima predloženog budžeta, ali sâm predlog nije imao potencijal da izazove ideološke ili programske sukobe između nje i vladajućih stranaka. Ipak, predstavnici vladajućih stranaka su blokirali salu. Predstavnici vladajuće stranke su blokirali salu kako bi sprečili poslanike opozicije da u nju uđu dok traje glasanje. A da bi stvari bile još gore, vladajuće stranke su odlučile da o tom predlogu glasaju u drugoj sali kako bi blokirale pristup medijima. Zakon o budžetu je usvojen pod tim uslovima. Opozicija i mediji su s pravom tvrdili da nije usvojen na demokratski način i da ne bi trebalo da stupi na snagu. Međutim, vladajuća stranka Pravo i pravda je smatrala da je poštovala zakonsku proceduru pri donošenju zakona. Opozicioni poslanici su otpočeli blokadu parlamenta a narod je izašao na ulicu.2 Dok je na hiljade ljudi protestovalo na ulicama, Gregor Šetina, lider najjače opozicione stranke, Građanske platforme, situaciju je nazvao ustavnom krizom a poslanici njegove stranke su nastavili sa okupacijom parlamentarne sale nekoliko nedelja, i na Božić i tokom novogodišnje večeri.3 Ni u januaru 2017. nije bilo jasno kako će se kriza rešiti, a sazivanje novih parlamentarnih izbora se pominjalo kao jedno od mogućih rešenja.

 

Zapravo je opozicija potom sâma okončala krizu, pri čemu ne samo da nije nanela štetu Vladi već je na najmanju moguću meru svela mogućnost primoravanja Vlade da postupa drugačije. Poljska parlamentarna opozicija, pa čak i mediji, početkom ove godine nastavili su da o Vladi govore na sve oštriji način. S pravom su ukazivali na to koliko su neki koraci Vlade problematični. S druge strane, što su oštriji rečnik koristili, to je bio slabiji efekat njihove retorike jer su Vlada i narod na njih obraćali sve manje pažnje. Štaviše, u januaru je imidž opozicije značajno narušen kada su skandali u vezi sa njom izašli u javnost. Obelodanjeno je da je Mateus Kijovski, lider Komiteta za odbranu demokratije, povredio zakon jer je fakturisao IT usluge koje njegovo preduzeće nikad nije pružilo.4 Stoga se opozicija sâma diskreditovala te nije mogla adekvatno da parira Vladi.

 

Podela vlasti, u kojoj nezavisno pravosuđe predstavlja jedan od suštinskih elemenata, takođe predstavlja važan aspekt parlamentarne demokratije. Poljska Vlada, predvođena strankom Pravo i pravda, nije se, međutim, libila da ograniči nezavisnost pravosuđa, naročito skupom izmena i dopuna zakona koje je predložila u julu. Konkretno, predložila je izmene i dopune tri zakona kojima se značajno reformiše pravosudni sistem. U jednom od predloženih zakona se propisuje pravo ministra pravde (koji takođe vrši funkciju glavnog tužioca) da penzioniše sve sudije Vrhovnog suda i da potom sâm odluči koga će od njih ponovo postaviti na te funkcije. Ni drugi predlog zakona nije manje restriktivan – njime se poslanicima daje pravo da kontrolišu Vrhovni savet pravosuđa koji imenuje sudije Vrhovnog suda. U trećem predloženom zakonu je predviđeno pravo ministra pravde da bira i imenuje sudije nižih sudova. Uopšte ne iznenađuje da je poljski parlament usvojio ovaj paket reformi pravosuđa, uprkos značajnom protivljenju opozicije. Stoga zasigurno ne možemo reći da je ostvaren konsenzus, pa čak i polukonsenzus o reformi jednog od stubova podele vlasti. A ovim bi korakom ta podela faktički prestala da postoji, jer bi se izvršna vlast povezala sa pravosuđem i zadobila ovlašćenja da na njega utiče na način koji se ne može smatrati demokratskim. Ni poljsko društvo nije mirno posmatralo šta se događa – građani su organizovali masovne proteste u nekoliko poljskih gradova i varošica. Desetine hiljada ljudi je izašlo na ulice Varšave 22. jula, kada je ta tri zakona u Senatu izglasalo 55 od 80 senatora, a čak su blokirali i ulaz u Senat.5 Predsednik države Andžej Duda, koji je do tada potpisao sve zakone usvojene u parlamentu, stao je na stranu naroda koji je reformu smatrao nedemokratskom. Nije potpisao ni zakon kojim se propisuje pravo ministra pravde da penzioniše sudije Vrhovnog suda, ni drugi zakon kojim se predviđala mogućnost da Vlada kontroliše Vrhovni savet pravosuđa. Međutim, potpisao je poslednji zakon, kojim se ministru pravde daje pravo da imenuje sudije nižih sudova.6 Ovaj korak je prilično iznenadio kako građane, koji Dudu smatraju predsednikom u potpunosti odanom vladajućoj stranci, kao i pripadnike stranke. Njen lider, Jaroslav Kačinski, izjavio je da je predsednik „pogrešio“ što nije potpisao ova dva zakona.7 Stranka Kačinskog i Vlada se trenutno suočavaju sa ograničenjem kvalitativnog karaktera: moraju da obezbede većinu od tri petine u parlamentu kako bi poništile veto predsednika. A malo je verovatno da će Vlada uspeti da obezbedi toliko glasova. Štaviše, Evropska komisija, koja je tokom poslednjih nekoliko meseci uputila nekoliko preporuka Poljskoj, nije zadovoljna čak ni time što je predsednik odbio da potpiše dva od tri zakona. Potpredsednik komisije Frans Timermans je izjavio da je Poljskoj dat rok od mesec dana da svoju pravosudnu reformu harmonizuje sa pravom EU.

 

U prethodnom pasusu su prikazana tri konkretna efekta nedemokratskih koraka Vlade predvođene strankom Pravo i pravda, naročito posledice pravosudne reforme predložene tokom poslednjih nekoliko nedelja. Jedan je spoljnog karaktera – pritisak Evropske unije na Poljsku. Kao što je poznato, u skladu sa članom 7 Ugovora o EU, Evropski savet može da odluči o suspenziji određenih prava države članice, uključujući i njeno pravo glasa, u slučaju da utvrdi da ona teško i postojano krši vrednosti Unije. Čini se, međutim, da međunarodna diplomatska izolacija nije nešto što poljska Vlada uzima u obzir. Potpuno je jasno da je Vlada Beate Šidlo sada usredsređena na jačanje svog položaja na unutrašnjem planu. Negativne reakcije iz inostranstva predstavljaju „cenu“ za te korake, koju je Vlada spremna da plati.

 

S druge strane, u sâmoj zemlji postoje dva konkretna moćna aktera koji mogu da vrše pritisak na Vladu. Prvog bez sumnje čini društvo – poljski građani sve više izlaze na ulice kako bi izrazili svoje neslaganje sa Vladom. Međutim, stranka Pravo i pravda im do sada nije pridavala mnogo pažnje. Sudeći po anketama javnog mnjenja, izgleda da i ne mora, s obzirom na to da nije došlo do značajnog pada podrške koju uživa – čak je i tokom poslednjih mesec dana ta podrška oscilirala između 30 i 35 odsto. Dolazi, međutim, do jačanja podrške najvećoj opozicionoj stranci, Građanskoj platformi, koja je tokom poslednja tri meseca narasla na 25 odsto.8 Čini se da se stranka Pravo i pravda ne usredsređuje na zadobijanje veće podrške glasačkog tela u susret narednim parlamentarnim izborima, već da pokušava da ojača svoj položaj u državnim institucijama i da preko njih utiče na javno mnjenje.

 

Ako javnost i njeni protesti ne predstavljaju unutrašnji faktor koji snažno utiče na korake Vlade, postoji li neko drugi ili nešto drugo u samoj zemlji što može zaustaviti Vladu Šidlove? Da, po mom mišljenju, predsednik Andžej Duda je taj koji može uticati na ravnotežu moći u Poljskoj. Predloženi zakoni kojima se reformiše pravosuđe bili su prvi na koje je stavio veto. Do tada se verovalo da je izuzetno odan Kačinskom i njegovoj stranci. Duda je bio član te stranke do 2015, kada je izabran za predsednika države. Sada je dokazao svoju nezavisnost i spremnost da štiti demokratska načela. Ovo dodatno dobija na značaju u kontekstu podrške stranke Pravo i pravda njegovoj kandidaturi na predsedničkim izborima 2020. godine. Ipak, Dudino mišljenje sâmo po sebi nedovoljno je da ograniči neliberalne korake Vlade. Kao što je već pomenuto, on može da osujeti takve korake primenom ovlašćenja da stavi veto na njene nedemokratske zakone i izuzetno oteža njihovo ponovno usvajanje. Stoga on sada predstavlja najsnažnijeg unutrašnjeg aktera u odnosu na Vladu. Evropska unija, kao spoljni akter, može da postupa protiv otvoreno nedemokratskih koraka Vlade ako ova odbije da reterira. Njena meka ovlašćenja, međutim, nisu dovoljna da stanu na put nedemokratskoj vladavini stranke Pravo i pravda.

 

Ipak, to nije kraj priče. Kako bi se odgovorilo na pitanje iz naslova ovog teksta, da li se Poljska „kreće“ ka neliberalnoj demokratiji, potrebno je da analiziramo potencijalne buduće nedemokratske korake Vlade Šidlove, konkretno one u cilju preraspodele moći između izvršne vlasti i ostalih političkih aktera. Dosadašnje aktivnosti njene Vlade daju osnova za očekivanje da će sa neliberalnom praksom nastaviti u budućnosti, ako je ne ograniče drugi politički akteri ili institucije u zemlji ili izvan nje. Kao što je napomenuto, i Evropska unija i poljski predsednik Duda mogu da ograniče poteze Vlade i/ili da im se usprotive u praksi, ali ni EU ni on to ne mogu da učine dok ona te poteze ne povuče a ne mogu ni da spreče tendenciju Vlade da opet ova ne prekorači granice demokratskih načela. Naime, neka zemlja samo naknadno može biti kažnjena zbog svojih zakonodavnih odluka ili postupaka. Ovo se može pokazati uspešnim u kratkom roku i u slučaju najproblematičnije i očigledno nedemokratske prakse. U dužem roku, poljsko društvo predstavlja jedinog aktera koji može uticati na celokupno ponašanje Vlade, bar u određenoj meri. Ono može da reaguje na nedemokratske tendencije Vlade delimično protestima a naročito ponašanjem na izborima. 

 

Napomena: Autorka je stažirala u EPuS od marta do maja 2017. godine. Tekst je dorađen tokom leta iste godine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom eseju predstavljaju stavove autorke i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji.

 

......................................................................

 

1Helms, L.: Five Ways of Institutionalising Political Opposition: Lessons from the Advanced Democracies. Government and Opposition. 39, 2004, s. 22- 54.

2Denník N: Chaos v poľskom parlamente: Vládna strana hlasovala, opozícia zostala za dverami, 17/12/2016. Online. Available at: https://dennikn.sk/636186/chaos-v-polskom-parlamente-vladna-strana-hlasovala-opozicia-zostala-za-dverami/. Visited 03/08/2017.

3Reuters: Police break up blockade of Poland's parliament amid political crisis, 17/12/2016. Online. Available at: http://www.reuters.com/article/us-poland-politics-crisis-idUSKBN1452TL?il=0. Visited 03/08/2017.

4Gazeta Wyborcza: Mateusz Kijowski z zarzutami przywłaszczenia 121 tys. zł i poświadczenia nieprawdy. 28/06/2017. Online. Available at: http://wyborcza.pl/7,75398,22020642,byly-lider-kod-mateusz-k-z-zarzutami-przywlaszczenia-121-tys.html?disableRedirects=true. Visited 03/08/2017.

5Denník N: Zákon o najvyššom súde schválil po Sejme aj Senát, v poľských mestách protestovali desaťtisíce ľudí, 22/07/2017. Online. Available at: https://dennikn.sk/minuta/830644/. Visited 03/08/2017.

6Denník N: „Ľudia sa nemajú báť štátu.“ Poľský prezident Duda vetoval spornú reformu súdnictva. 24/07/2017. Online. Available at: https://dennikn.sk/831985/ludia-sa-nemaju-bat-statu-polsky-prezident-duda-vetoval-kontroverznu-reformu-sudnictva/. Visited 03/08/2017

7Denník N: Lyžuje s Kiskom, bol perom Kaczyńského. V poľskom prezidentovi teraz vidia nádej, 30/07/2017. Online. Available at: https://dennikn.sk/837744/lyzuje-s-kiskom-bol-perom-kaczynskeho-v-polskom-prezidentovi-teraz-vidia-nadej/. Visited 03/08/2017.

8Tvp.info: PiS coraz mocniejszy. Poparcie dla partii wzrasta [SONDAŻ], 27/06/2017. Online. Available at: https://www.tvp.info/33393753/pis-coraz-mocniejszy-poparcie-dla-partii-wzrasta-sondaz. Visited 03/08/2017. 

 


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus