KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu - kako dalje?

21.05.2014

Nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji 2013. godine, na Zapadnom Balkanu se nameću određena prilagođavanja dosadašnjih struktura i mehanizama regionalne saradnje. U prethodnim fazama razvoja multilateralne saradnje u regionu pažnja je bila usmerena prvenstveno na uspostavljanje mira i postkonfliktnu stabilizaciju, a potom i na ubrzanje pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Većina pokrenutih inicijativa bila je podstaknuta i podržana od Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.


Budući razvoj regionalne saradnje zavisiće od dinamike odnosa na zapadu Balkana, a posebno od jačanja postojećih institucionalnih okvira i njihovog realnog kapaciteta za podršku regionalnoj saradnji (na prvom mestu Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi – SEECP i Savet za regionalnu saradnju – RCC). Veliki test za proveru delotvornosti regionalne dimenzije ekonomskog i socijalnog razvoja je strateški dokument Jugoistočna Evropa 2020, koji je usvojen na Ministarskom sastanku Investicionog komiteta za JIE, u Sarajevu, u novembru 2013. godine. Ova strategija, kojom se otvara novo poglavlje u razvoju regionalne saradnje, sledi osnovni pravac Evrope 2020, strategije za podsticanje rasta i konkurentnosti u Evropskoj uniji, udružujući na kompleksniji i zahtevniji način interese i resurse zemalja Zapadnog Balkana koje još nisu pristupile EU. Novi okvir podrazumeva i veći stepen regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, osnaženje kapaciteta za vladavinu prava i dobru upravu, i stvaranje okvira za regionalno umrežavanje socijalnih i zdravstvenih usluga.


U radu se analiziraju domeni saradnje i postojeći vidovi institucionalizacije, ali pre svega nove inicijative koje bi na načelima racionalizacije i modifikacije postojećih rešenja (regionalne međudržavne organizacije, mreže, udruživanje interesnih grupa, projekti i dr.), podrazumevale i jačanje nekih novih struktura („u više brzina“, promenljiva „geometrija“ učesnika i sl.).

Cilj ovog rada je da doprinese boljem praćenju i razumevanju najnovijih tokova multilateralne saradnje na Balkanu i za njih vezanih očekivanja i zahteva EU, kao i da donosiocima politika u domenima koje ova saradnja obuhvata ukaže na potrebne i moguće mere koje bi doprinele njenom unapređivanju. Na osnovu izvedenih zaključaka da se regionalna saradnja ubrzava i da dobija važne razvojne dimenzije, da sve više utiče na kanalisanje sredstava inostrane pomoći i da postaje ne samo uslov već i agens procesa evropske integracije zemalja regiona, date su preporuke među kojima su najvažnije sledeće: puno angažovanje nacionalnih administracija u primeni regionalne strategije Jugoistočna Evropa 2020 i bolja unutarvladina koordinacija; jačanje uloge regiona u vođenju strategija, programa i projekata koji se odnose na rešavanje pitanja regionalnog karaktera, uz veću afirmaciju aktera civilnog društva i lokalnih samouprava; neophodno unapređivanje korišćenja sredstava međunarodne pomoći, a u prvom redu sredstava iz Višekorisničkog programa Instrumenta za pretpristupnu pomoć...preuzmite ceo tekst

 

Pogledajte video zapis sa javne debate

 

Istraživački forum - početna strana>>


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus