KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

RODNA RAVNOPRAVNOST U EVROPSKOM DIGITALNOM I MEDIJSKOM SEKTORU

27.02.2018

Kako "digitalna revolucija" sve više utiče na sve aspekte našeg života, od načina na koji radimo, kako trošimo, vodimo računa o zdravlju i učestvujemo u politici, sasvim je jasno da ovo nije samo čisto tehnički - ili ekonomski proces, nego i socijalni i da kao takav nije rodno neutralan. Nove informacione i komunikacione tehnologije pružaju devojčicama i ženama mogućnost izražavanja, ali i moćno sredstvo za unapređenje rodne ravnopravnosti.


Na primer, u oblasti zaposlenja, digitalni sektor nudi visoko kvalifikovane, bolje plaćene poslove koji bi mogli doprineti otklanjanju razlika u platama među polovima. Isto tako, konvergencija između tradicionalnih i onlajn medija zamagljuje granice između potrošača i stvaraoca i otvara prostor za podizanje svesti i mobilizaciju, kako je pokazao nedavni talas "haštag aktivizma", protiv seksualnog uznemiravanja.


Sa druge strane, ako je pristup neujednačen, ako su algoritmi ili sadržaji dostupni na internetu nepristrasni ili ne odražavaju potrebe i realnosti žena ili ako same žene nisu uključene u oblikovanje tog sadržaja, digitalizacija može da podstakne i postojeće rodne nejednakosti. Takođe može stvoriti nove rizike i barijere, a ne samo kolonizaciju online prostora putem mizoginije i internet nasilja.


Potreba da se obezbedi digitalna inkluzija i suočavanje sa rodnim stereotipima i drugim preprekama za pristup, veštine, zastupljenost i bezbednost žena i devojčica priznato je globalno u ciljevima održivog razvoja, a u okviru Strategije digitalnog jedinstvenog tržišta EU. Postojeći podaci ukazuju na globalnu razliku između polova. U okviru EU broj žena koje nikada nisu koristile internet ostaje značajan (14% žena u poređenju sa 12% muškaraca). Rodne razlike su znatno vidljivije u naprednim IT veštinama, tercijarnom obrazovanju, zapošljavanju i donošenju odluka u digitalnom sektoru. Takođe devojčice starije od 15 god. će u manjem procentu nastaviti studiranje tehnoloških nauka ili svoju karijeru usmeriti ka informacionim tehnologijama, specijalističkom lii menadžerskom nivou ili pokretanju sopstvene tehnološke kompanije.


Istraživanja naglašavaju da se percepcije dece o sopstvenim sposobnostima i aspiracijama u karijeri uobličuju rano i da su pod uticajem stavova i očekivanja porodice, vršnjačkih grupa, škole i društva uključujući ograničavajuće ili pozitivne slike, koje im se upućuju preko tradicionalnih i novih medija. Medijski monitoring pokazuje da je postignut određeni napredak, ali da žene i dalje nisu dovoljno zastupljene kao novinari i donosioci odluka, niti su na pravi način predstavljene i zastupljene u svetu filma i drugim oblastima.

Izvor: Evropski parlament


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus