KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

SRBIJA U 2014: LOKALNI EFEKTI GLOBALNIH KRIZA – P. SIMIĆ

09.01.2014

Međunarodni odnosi Srbije u 2013. protekli su u znaku pregovora o Kosovu pod pokroviteljstvom evropske diplomatije. Spremnost nove vladajuće koalicije da u ovim pregovorima ode dalje nego bilo koja prethodna vlast u Srbiji pružila je priliku šefici evropske diplomatije, Ketrin Ešton, da organizuje pregovore koji su doveli do potpisivanja Briselskog sporazuma. Pritisak Beograda na kosovske Srbe omogućio je da se lokalni izbori na Kosovu održe s obe strane Ibra i to je, zauzvrat, dovelo, do odluke Saveta ministara i Evropskog saveta da pregovori o pristupanju Srbije Uniji počnu u januaru 2014. godine.

Ova dugo očekivana odluka u srpskoj javnosti, međutim, naišla je na neočekivano hladan prijem i podeljene reakcije. Za vlasti, dileme nema: to je istorijska odluka koja stavlja tačku na istoriju dugu četvrt veka i vodi Srbiju nepovratno na put evropskih integracija. Posle nje teško je zamisliti da bi se Srbija ponovo mogla naći tamo gde se nalazila devedesetih godina i gde ju je odvela politika koja je „prespavala pad Berlinskog zida i kraj Hladnog rata“.

Razloga za evroskepticizam, međutim, i u Srbiji i u Evropi i u SAD ima više nego dovoljno. Na Zapadu su danas opšteprihvaćene ocene da je prethodna decenija izgubljena za Evropu. EU je u prethodnih deset godina prošla kroz duboku institucionalnu krizu izazvanu odbacivanjem projekta evropskog ustava u Francuskoj i Holandiji, da bi odmah potom ušla u krizu evrozone, koja traje i danas. Iako je sam kraj 2013. nagovestio izvesne znake oporavka vodećih evropskih privreda, ekonomisti su i dalje oprezni i ne isključuju mogućnost da bi evro mogao doživeti slom, a s njime i čitav evropski projekat. Kriza evrozone teško pogađa i Srbiju, naročito posle 2011, od kada se njeno težište premestilo u Grčku i na jug EU. Zbog toga će njenu budućnost, a time i ishod srpskih pregovora o članstvu, pre odrediti način na koji će EU rešiti krizu evra i izazove koje je ova kriza donela nego evropska spoljna politika koja je 2013. upravo na Balkanu zabeležila svoj do sada najveći uspeh – potpisivanje Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.

U međuvremenu, Srbija će se suočavati s neizvesnostima „postameričkog sveta“, kao što je bio slučaj već u godini na izmaku. Međunarodne odnose tokom 2013. obeležile su brojne krize: na Korejskom poluostrvu, u Siriji, povodom iranskog nuklearnog programa, u Ukrajini i drugde, koje su dovele velike sile do same ivice otvorenog sukoba. Mnogima se zbog toga učinilo da će svet 2014. biti nalik svetu 1914, kada su poremećeni odnosi velikih evropskih sila i greške diplomata gurnule i Evropu i svet u do tada najveći oružani sukob u istoriji u kome su nestali evropski belle epoque i evropski primat u svetu.

Pomalo nezasluženo, Srbija i Balkan su dobili centralno mesto u debatama zapadnih istoričara i političara o uzrocima Prvog svetskog rata kao njegovi vinovnici i jedno od onih mesta čiji konfliktni potencijal uvlači velike sile u sukobe. Iako Balkan 2013. godine nije bio takvo mesto, potresi u njegovom okruženju su se i te kako osetili, poput ukrajinske krize, koja je krajem godine bila povod evropskoj blokadi Južnog toka, najznačajnijeg privrednog projekta u ovom regionu.


Predrag Simić
Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose (FMO) EPuS-a, profesor FPN-a i bivši ambasador u Francuskoj

 

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.

 


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus