KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

SVET U 2014: IZAZOVI KAO PRED SVAKOM SILOM – J. SIMIĆ

23.01.2014

 

Novo kinesko rukovodstvo, koje je preuzelo dužnost u martu 2013, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Kećijangom, utvrdilo je opšti pravac kretanja Kine u narednoj deceniji. Planovi su zasnovani na novom modelu rasta orijentisanom više na potrošnju nego na izvoz, uz sprovođenje političkih reformi. U periodu modernizacije od 1978. - 2012. Kina je ostvarila godišnji rast domaćeg bruto proizvod od 9,8 odsto, što nije zabeleženo u svetu.


Zbog svetske ekonomske krize, koja je uticala na povećanje cena ključnih faktora proizvodnje, ali i slabljenja kupovne moći u svetu, opao je rast BDP u 2012. na 7,5 odsto. Od januara do septembra 2013. ukupan BDP u Kini iznosio je 6.340 milijardi dolara, a rast 7,7 odsto, dok je rast poljoprivrednog sektora bio 3,4 odsto, industrijskog 7,8 odsto i uslužnog 8,4 odsto. U 2013. kineska valuta, juan, prvi put se pojavila među deset svetskih valuta kojima se najviše trguje, a u Šangaju je otvorena zona slobodne trgovine, kako bi grad postao centar međunarodne trgovine i finansija, i izazov otvorenoj ekonomiji Hong Konga. 


U okviru politike „nacionalnog otvaranja“, započete ulaskom Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2002, rastao je obim spoljnotrgovinske razmene (3,87 triliona dolara u 2012.) i priliv stranih investicija. Međutim, 2012. zbog krize i u Kini se osetio pad. Uprkos tome, pojedine zemlje povećale su svoja ulaganja u Kini, poput SAD, Japana, a Nemačka čak za 29,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nekada su strane investicije usmeravane na proizvodnju, danas na visoku tehnologiju, nove materijale i modern uslužne industrije, što je ključno za dugoročni napredak zemlje. Zahvaljujući tome, Kina je sebe postavila na naučno-istraživački i razvojni plan, svojim brzim železnicama, automobilskom industrijom, lunarnom sondom „Čang 3“, informacionom i tehnologijom istraživanja dubokih voda i unapređenom poljoprivredom. Kina je postala spremna da sa svojim investicijama izađe na međunarodno tržište. U 2012. investirala je 77,2 mmilijarde dolara u inostranstvu. U planu je i finansijska pomoć Istočnoj Evropi od 10 milijardi evra. To obuhvata i Srbiju, mgde Kina već ulaže u energetiku, puteve i mostove, a zainteresovana je i za auto-industriju.


Sa ekonomskom, Kina je sprovodila i vojnu modernizaciju, izdvajajući oko 1,6 odsto BDP za ove svrhe (prvi nosač aviona „ljaoning“ uspešno je testiran, u izgradnji je drugi potpuno kineski). Sa Rusijom je postala stub Šangajske organizacije za saradnju, bezbednosni savez kao protivteža američkom vojnom, političkom i ekonomskom prisustvu u ovom delu sveta.


Izazovi Kine u 2014. biće, na ekonomskom planu, održavanje dosadašnjeg rasta, sprovođenje reformi i borba sa rastućom korupcijom; na socijalnom planu, porast životnog standarda u gradu i selu, ulaganje u obrazovanje i posebno u zdravstveno osiguranje; na političkom planu, ispunjavanje sve većih zahteva sa Zapada za poštovanje ljudskih i prava manjina, posebno muslimanskog naroda Ujguri, u oblasti Sinkjang; na vojno-bezbednosnom planu, rešavanje teritorijalnih sporova - sa Japanom oko ostrva Dijaou u Istočnom kineskom moru i sa Filipinima oko grebena Skarborou u Južnom kineskom moru, ali na miran način, što je osnova njene spoljne politike; i, na planu održivog razvoja i zaštite životne sredine, realizacija projekta protiv zagađenosti „Lepa Kina“.



Jasminka Simić
Autorka je članica FMO EPuS, novinarka

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus