KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

SVET U 2014: KLJUČNI DATUM 1. MAJ 2014. – D. SIMEONOVIĆ

24.01.2014

 

Kada se 17. decembra 2010. mladi tuniški prodavac voća Muhamed Bu Azizi spalio u gradiću Sidi Abu Zeid, protestujući protiv policijske opresije, arapski vekovni san o promenama činio se još uvek vrlo dalekim. Ali, ta naoko mala iskra izazvala je požar koji se, preko tuniskih ulica i gradova, prelio na gotovo celi region severne Afrike i Bliskog istoka. U prvi mah, potreba arapskog sveta za drugačijim, boljim životom izgledala je ostvarivom.


Međutim, u oštrom kontrastu ružičastih perspektiva koje su se ukazale na horizontu Arapskog proleća i sumorne realnosti, pokret za promene okrenuo se unutrašnjim tenzijama, zaoštravanju interesa socijalno suprostavljenih delova društva, sektaškim tenzijama i sukobima. Koruptivna priroda ovih društava samo je dobijala na intenzitetu.

Politička konfuzija, nasilje i anarhija koji su nastali u Tunisu, Egiptu, Libiji, Jemenu, kao i građanski rat u Siriji, posledica su nepostojanja adekvatnih političkih infrastruktura, spremnih da povedu ova društva korenitim promenama, odsustva nacionalnog konsenzusa kojim putem ove promene treba usmeriti, ali i mešanja stranih faktora i njihovih aspiracija da oblikuju novu političku kartu regiona. U vakuumu koji je nastao posle pada prethodnih režima bilo je gotovo realno očekivati eksploziju političkih i ideoloških koncepata, dodatno podgrejanih oživljavanjem radikalnih islamističkih pokreta.


Godina pred nama stavlja arapski svet pred složene izazove. Ciljevi su jasni: u osnove novog arapskog društva, u njegovu demokratsku transformaciju, treba ugraditi novo zakonodavstvo, institucionalizovati državnu upravu, potvrditi političku pluralizam, jednakost građana i poštovanje različitosti, omogućiti slobodan izbor zakonodavnih i izvršnih vlasti - što sve pre ukazuje na složene izazove nego na realne mogućnosti.

Dalji tok Arapskog proleća je vrlo teško predvideti. Ono što je izvesno je da će ono prolaziti kroz mnoge meandre, pune kriza i izazova. Međutim, najvažnija je činjenica da je ono odškrinulo vrata za novu istorijsku fazu arapskog sveta.

Istovremeno, Arapsko proleće je u dužem periodu zaustavilo ionako nestabilan tok mirovnog procesa između Izraela i Palestinaca, koji, u sadašnjim okolnostima, ostaje „jedina karta na političkom stolu Bliskog istoka s kojom SAD, kao glavni mentor procesa, može, s nešto većom izvesnošću, da igra. Državni sekretar Džon Keri letos je pokrenuo inicijativu za obnovu pregovora, s ciljem dogovora koji bi i otvorio vrata nezavisnoj palestinskoj državi i osigurao bezbednost Izraela, a svima zajedno konačno doneo mir i nesmetan razvoj. Ceo posao trebalo bi da bude završen do 1. maja 2014. godine.

Koliko je to realno? Nakon što je 2009. prvi put, uz konsternaciju svih desničarskih partija, priznao pravo Palestinaca na sopstvenu državu, izraelski premijer Natanijahu je naknadno unekoliko umirio Likud i koalicione partnere vraćanjem na svoju omiljenu tezu da „koren problema nisu teritorije i izraelska naselja već odbijanje Palestinaca da priznaju Izrael kao jevrejsku državu i domovinu jevrejskog naroda“. Uz to, Izrael traži i da se Palestinci odreknu prava na povratak stanovništva prognanog 1948. jer bi to suštinski izmenilo demografski sastav izraelske države.


Za Palestince, mesto za rešavanje karaktera izraelske države nisu ovi pregovori već UN. A, s obzirom na to da 90 odsto prognanog stanovništva nije više među živima, priznavanje prava na povratak bio bi više „moralni čin’“ nego povratak izbeglica čiji su potomci odavno našli svoj „modus vivendi“ u drugim arapskim državama.


Uprkos suprotstavljenim stavovima, pregovori se ipak vode i, u sadašnjoj fazi, koncentrisani su na dve tačke - buduće granice i bezbednosne garancije. Hoće li Džon Keri do 1. maja pronaći zlatnu formulu koja će zadovoljiti obe strane?

 

Dušan Simeonović

Autor je član FMO EPuS, bivši ambasador u Egiptu, Siriji i Libiji

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus