KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

SVET U 2014: USPORENIJI RAZVOJ, ALI NIKADA DOSADNO – M. PANTELIĆ

31.01.2014

 

Gabrijel Garsija Markes je bio u pravu kad je tvrdio da nema magičnog realizma u literature Latinske Amerike, već da je ona samo odraz tamošnje realnosti koja nadmašuje fantaziju. Region je, proteklih nekoliko godina, na nov način uzdigao stvarnost iznad fantazije i ispoljio se kao fenomen mimo šablona: osetno je napredovao i smanjivao nataložene nevolje, dok su delovi sveta na koje se dugo ugledao, a često im i podlegao, prilično posrtali zbog nepripremljenosti za promene u globalnom odnosu snaga.

U toku 2014. će, prema procenama MMF, Latinska Amerika produžiti da se razvija ali - usporenije, čak brzinom manjom od svetskog proseka, pri čemu neće biti osporeno njeno stasavanje u bitan faktor na me|unarodnoj sceni. Potencijali joj i dalje prevazilaze domete klasičnih računica.

Upravo je 2013. lansirala tri globalne „zvezde“. Argentinac Horhe Bergoljo je postao (kao papa Franja) prvi vanevropski poglavar Rimokatoličke crkve u poslednjih sedam i po vekova, londonski Ekonomist je proglasio Urugvaj za „zemlju godine“, a pobedom Mišel Bašele na čileanskim predsedničkim izborima formiran je trio šefica država (s Brazilkom Dilmom Rusef i Argentinkom Kristinom Fernandes de Kiršner) kakav ne postoji ni u jednom drugom geografskom „lancu“.

Sva tri događaja predstavljaju, na svoj način, mustre za oslobađanje od predrasuda i privilegija. Papa Franja se odrekao pompeznosti funkcije i pozvao duhovnike da se ponašaju skromnije, osude dugo zataškavane skandale u sopstvenim redovima, prioritetno posvete brizi za siromašne. Takvu posvećenost već je maksimalno ispoljio urugvajski lider Hose Muhika, koji nosi titulu „najsiromašnijeg predsednika“ jer, uz ostalo, izdvaja 90 odsto plate za pomoć ugroženim sunarodnicima i malim preduzetnicima. Zemlju je, ujedno, uvrstio među pionire u legalizaciji marihuane, kao boljem načinu za suzbijanje droge od dugog oružanog rata protiv nje, kao i među sisteme koje dozvoljavaju brakove homoseksualaca.

A tercet predsednica predstavlja snažan podsticaj za dalje smanjivanje negdašnjeg muškog monopola. Pogotovu što su se one do vrha uzdigle na kontinentu koji još važi za jedan od bastiona mačizma.

Navedene podvižnike mnogi analitičari karakterišu kao širenje „levičarenja“. Latinskom Amerikom sada velikom većinom vladaju levičarske stranke, što je istorijski presedan, ali se one bitno razlikuju po stepenu sklada između globalnih i nacionalnih tranzicija...

Jedna od glavnih karakteristika današnje Latinske Amerike je, čini se, povećana samopouzdanost. Forsira samostalnost u odlučivanju, uz podsećanje da je bila žrtva „imperijalizma i nametnutog ekonomskogneoliberalizma“. Još je, međutim, u fazi oblikovanja sopstvenih društvenih modela, i dalje opterećenih drastičnim socijalnim razlikama, korupcijom, organizovanim kriminalom, kao i nepodmirenim ambicijama ojačane srednje klase. 

Kao najistrajniji izazov joj se ispostavlja - regulisanje odnosa sa SAD. Ohrabruje je što se Vašington odrekao Monroove doktrine po kojoj su Amerikanci učestvovali u smenjivanju četrdesetak vlasti u regionu.

U rukovanju Baraka Obame s Raulom Kastrom, prilikom odavanja pošte Nelsonu Mandeli, neki vide nagoveštaj ublažavanja sankcija SAD prema Kubi, koje se doživljavaju kao poslednji ostatak hladnog rata na zapadnoj hemisferi, gde su, u to vreme, desničarske diktature bile pravdane subijanjem „crvene opasnosti“. Sada se, pak, kao nova vrsta „crvene opasnosti“ u Vašingtonu naslućuje sve izrazitiji prodor Kine u levičarsku Latinsku Ameriku.

Latinoamerikancima bi moglo da godi što se dve najveće ekonomske sile nadmeću oko toga koja će više da im ugodi. Ali, to im je i novo, dugoročno, iskušenje - da odmere poteze tako da ne postanu deo šablona, po kome iz spoljne trke proizlaze uvećane unutrašnje frke.
 


Momčilo Pantelić
Autor je član FMO EPuS, novinar, nekadašnji dugogodišnji dopisnik iz Argentine

 

Tekst je objavljen u Specijalnom dodatku Evropskog pokreta u Srbiji i dnevnog lista Danas, izdatom 31. decembra 2013. godine u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus