KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

TVOJ USPEH KORIST ZA SVE!

13.05.2014

Polоžај žеnа nа tržištu rаdа nеpоvоlјniјi je оd pоlоžаја muškаrаcа, zato u vreme ekonomskih kriza prve stradaju žene, jer prve ostaju bez posla. S druge strane, nekako je lakše otpustiti ih. Zašto da ne, jer one ionako imaju dovoljno posla u kući i oko dece i uzaludno je trošiti vreme na poslu i u građenju karijere. Ali, nije to baš tako jednostavno. Ekonomsko osnaživanje je važno, a ključ je u samozapošljavanju. Lako je govoriti, teško je reči pretvoriti u dela.

Kako je stanje u Srbiji? Ženska preduzeća čine 26% svih aktivnih registrovanih privatnih radnji i privrednih društava u srpskoj ekonomiji. Od toga 22% čine samostalne preduzetnice, a privredna društva čije su (su)vlasnice i istovremeno direktorke žene, preostalih 4% (dok privrednih društava s muškim (su)vlasnicima i direktorima ima četiri puta više – 17,5%). Ukoliko se pogleda preduzetnički profil žena u Srbiji, jasno je da se žene uglavnom odlučuju za mikropreduzetništvo (99% preduzetnica zapošljava manje od 10 lica), i to najčešće u sektoru usluga i na lokalnom tržištu (76% nastupa isključivo na lokalnom tržištu).

Zašto žene ne pokreću sopstvene biznise?
Uglavnom nepovoljna ekonomska osnova za samostalni posao žena, usled imоvinskog rodnog јаza utiče da se ne upuštaju u rizik, a ne mogu lako doći ni do kredita. Naravno, tu su i rаsprоstrаnjеnе pаtriјаrhаlnе vrеdnоsti koje stvаrајu mаnjаk sаmоpоuzdаnjа i umanjuju sprеmnоst nа sаmоstаlnе pоslоvnе pоduhvаtе kојi pоdrаzumеvајu i rizikе.

Zašto se odlučuju da pokrenu biznis? Često se dešava da biznis pokrenu zato što veruju da je to prava stvar i prilika da ne sede dokone. A onda je tu i prednost da su same sebi šefice, da mogu da rade kad hoće i koliko hoće. Ali, imati privatan biznis je najčešće skroz suprotno od toga. Gore je kad ste sami sebi šefice, onda nema radnog vremena i nema godišnjeg odmora.

Kakve su šanse za uspešno poslovanje? Ukoliko je preduzetnica mlada žena, biznis otvara u oblasti u kojoj je prethodno radila i već poseduje određena znanja i kontakte, nastavlja da se usavršava, unosi određene inovacije kod proizvoda ili usluga i ima kontinuiranu saradnju sa drugim preduzećima koja su joj klijenti, onda je uspešnost visoka. Ali, znanje, energija, motivacija i entuzijazam pokreću čitavu stvar!

A podrška? Nažalost, u Srbiji se ne ohrabruje i ne podstiče žensko preduzetništvo. Zakonodavni okvir i okruženje više demotivišu, nego što motivišu. Voditi sopstveni biznis u današnje vreme je teško, ali se situacija popravlja i pojedine institucije podstiču pokretanje biznisa.

Postoji li drugi način? Socijalna preduzeća su novi koncept poslovanja koji uvažava i ostvaruje potrebe i interese čitavog društva, istovremeno koristeći alatke tradicionalnog preduzetništva, ali bez usmerenosti ka profitu. Socijalna preduzeća se prilično lako mogu povezati sa lokalnim kontekstom, sa jasnim ciljem da budu od koristi tim zajednicama, imajući višestruki efekat: a) obezbeđivanje radne integracije „teško zapošljivih“ kategorija stanovništva; b) obezbeđivanje socijalne inkluzije ranjivih grupa; c) smanjivanje izdataka iz nacionalnog budžeta za sistem blagostanja.


Kako su nastala socijalna preduzeća? Prva socijalna preduzeća uvedena su u Italiji, 1991. godine, poznatija kao socijalne kooperative, i od tada je osnovano oko 7.000 socijalnih kooperativa, koje zapošljavaju oko 200.000 radnika i od kojih koristi ima 1,5 milion ljudi. Vrlo brzo, mnoge druge zemlje su počele da prate italijanski primer. U Portugaliji postoje „kooperative socijalne solidarnosti“, u Francuskoj „kooperativna društva kolektivnih interesa, koje obezbeđuju usluge i proizvode uglavnom na lokalnom nivou.


Odakle stiže podrška? Značaj socijalne ekonomije prepoznat je i na nivou EU institucija. Inicijativa za socijalno poslovanje (Social Business Initiative) podseća na prednosti koje postoje u Evropskoj uniji usled jedinstvenog tržišta za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva. Posebno se ističe uloga uspostavljanja partnerstava između različitih sektora (profitnih firmi, javnog i trećeg sektora) za podsticanje socijalne inkluzije, a posledično i socijalne kohezije.


Kakvo je stanje u Srbiji? U Srbiji postoji socijalna ekonomija (1,1% ukupnog broja zaposlenih) i postoji realna potreba za socijalnim preduzetništvom, postoje podsticajna iskustva i konkretna podrška iz okruženja (kroz različite programe i projekte) i što je najvažnije, postoji tradicija udruženog nastupanja na tržištu sa socijalnom misijom i autentična novija iskustva prepoznata u 6 pravnih formi (zadruge, NVO, spinof (spin-off) preduzeća (registrovana kao DOO), preduzeća za stručno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i poslovni inkubatori).


Šta rade? Pružaju podršku ugroženim kategorijama društva, unapređuju zaštitu životne sredine i podstiču lokalni razvoj – i sve to pre svega u nerazvijenim područjima.


Koji su izazovi? Osnovni problemi sa kojima se suočavaju socijalna preduzeća su nedostatak novca i nepovoljni preduslovi za njihov razvoj, a to je pre svega neadekvatan institucionalni i pravni okvir, premda se prepreke razlikuju i u zavisnosti od tipa organizacije. S druge strane, za većinu onih koji još ne ulaze u zonu socijalnog preduzetništva, veliki problem predstavlja nedostatak preduzetničkih sklonosti i odgovarajućih znanja i veština.


Koji je put ka rešenju? Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva i njene članice pojedinačno, kao i druge zainteresovane strane usmerene su na tri važna elementa kojima se može podržati razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji: pravni okvir, finansiranje i ljudske kapacitete.


I ukoliko se odlučujete da budete preduzetnice ili socijalne preduzetnice, važi isto pravila: odlučnost i istrajnost. Sa jasnim ciljem podrška dolazi sama, jer vi znate gde da je tražite. Dodatno, na taj način kreirate i sistem podrške za sve one koje će nakon vas se upustiti u sličnu avanturu.


Poruka! Važno je imati i pratiti svoje vizije i svoje ciljeve, jer nemoguće je samo ono što ne želite.

Dina RakinSvetlana Stefanović


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus