KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

U Poglavlju 24 biće prelaznih merila

14.03.2016

Srbija nije tražila prelazne periode za usklađivanje sa propisima EU u poglavlju 24 i jedini segment za koji se ostavlja mogućnost za kasniju primenu jesu šengenski propisi, jer pristupanje tom sistemu ne zavisi samo od Srbije već i od EU, rekla je 11. marta šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević. Ona je rekla da je akcioni plan za poglavlje 24 nedavno prihvaćen u EU i da Srbija planira da vrlo brzo dostavi Briselu i pregovaračku poziciju za to poglavlje. Na sastanku organizacija civilnog društva i pregovaračkog tima za poglavlje 24 rečeno je i da su se pitanja članica EU u vezi sa akcionim planom uglavnom odnosila na mere u oblasti azila i migracija, gde se očekuje i da EU postavi Srbiji dosta prelaznih merila.

Miščević je na sastanku o akcionom planu i nacrtu pregovaračke pozicije za poglavlje 24 rekla da je Srbija pre dve nedelje obaveštena da je EU prihvatila akcioni plan za to poglavlje 24 na osnovu koga će se izraditi pregovaračka pozicija, i da je pozvala Srbiju da predstavi tu poziciju.

U akcioni plan za poglavlje 24 unete su određene izmene, poput pomeranja nekih rokova, u odnosu na prethodnu, treću verziju iz septembra, rečeno je na sastanku i iznet podatak da će primena tog plana koštati 27.250.000 evra.

Miodrag Lazić iz Odeljenja za evropske poslove Ministarstva unutrašnjih poslova je rekao da su članice EU najviše pitanja u vezi s planom imala u oblasti pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima i o azilu i migracijama, posebno o sporazumu o readmisiji sa tećim državama, poput Pakistana ili Bangladeša.

Naveo je da su se, uprkos očekivanjima, manje interesovale za organizovani kriminal ili policijsku saradnju.

Miščević je rekla da je cilj da se vrlo brzo dostavi pregovaračka pozicija za to poglavlje kako bi EU mogla da pripremi svoju poziciju za pregovore.

"Nama je cilj da ne pre kraja proleća, nego jako brzo predamo pregovaračku poziciju", rekla je ona.

Faza primene

Prema njenim rečima, pregovaračka pozicija EU će sadžati prelazna merila, a dosta merila se očekuje u domenu azila i migracija s obzirom na izazove sa kojima se EU suočava na tom planu. Miščević je dodala da je Srbija "jedna od retkih zemalja", uz Makedoniju, koja ima operativni plan za migracije.

Srbija, kako je navela Miščević, nije tražila prelazne periode za usklađivanje sa propisima EU u oblasti 24, a ne bi ih ni dobila da je tražila, i jedini segment za koji se ostavlja mogućnost za kasniju primenu jeste šengenski sistem propisa jer pristupanje tom sistemu ne zavisi samo od Srbije već i od EU.

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o pristupanju EU rekla je i da je otvaranje tri poglavlja 23, 24 i 5 u pregovorima sa EU u prvoj polovini ove godine realno.

"Konačni cilj je da do kraja holandskog predsedavanja ovo poglavlje (24 - pravda, sloboda i bezbednost) zajedno sa 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 5 (javne nabavke) otvorimo za pregovore. To nije nerealno, to nije maksimalistički cilj, to je krajnje realno i sprovodivo", rekla je Miščević.

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da će se sa otvaranjem poglavlja 24 ući u fazu strože i učestalije provere primene mera, odnosno da će se umesto dosadašnjeg izveštaja jednog godišnje praviti izveštaji na šest meseci.

Pomeranje rokova

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić rekla je da je cilj da se zakoni Srbije usklade sa pravnom tekovinom EU do 2018. ali da se pojavljuju neki novi rokovi za primenu do 2020.

Dodala je i da su neke kratkoročne mere iz 2015. pomerene za ovu godinu i kasnije, što bi mogli biti posledica toga da rokovi nisu bili realni, održavanja izbora u Srbiji i promenama u samoj EU. Istakla je da je donošenje podzakonskih akata ključno da reforme, poput reforme policije, zažive u praksi.

Lazić iz MUP-a je rekao da, pošto Vlada Srbije u tehničkom mandatu ne može da usvaja zakone, dogovoreno da se pripreme predlozi zakona, predviđeni akcionim planom, i da budu spremni za prvu sednicu nove vlade.

On je rekao da je na pomeranja rokova uticalo, osim spoljnih faktora, i pitanje finansija i kapaciteta, jer je za pojedine planirane zakone traženo iz EU da se urade analize uticaja, što je zahtevalo i dodatna sredstva.

Na primedbu da zabrana zapošljavanja u državnoj upravi ne može da bude izgvor jer u MUP-u radi 3.000 ljudi, Lazić je rekaoda zabrana utiče na realizaciju mera, jer se pitanje popunjavanja nekih sturčnih mesta ne može rešiti preraspodelom unutar ministarstva.


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus