KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

ŽENE U MEDIJIMA - ISKRIVLJENA SLIKA STVARNOSTI

28.04.2015

Na temu „Žene u medijima“ razgovaralo se na prvom okruglom stolu u okviru programa „Podeli svoj znanje – postani mentorka 2014/2015“ koji je održan u subotu 25. aprila 2015. godine. Na skupu su govorile: Jovana Gligorijević iz nedeljnika Vreme, Snježana Milivojević sa Fakultet političkih nauka, Jelena Višnjić iz BeFem feminističkog kulturnog centra, Cyber Wanderlust, Žene sa Interneta i Sandra Mandić, dokumentaristkinja, a okruglim stolom moderirala je Marija Srdić iz Centra za podršku ženama, Kikinda.

Okruglom stolu su pored mentorki i mentorina prisustvovale i studentkinje, aktivistkinje i predstavnice medija. 

Marija Srdić je otvorila okrugli sto upoređivanjem trenutnog stanja u medijima sa situacijom od pre nekoliko godina, i ukazala na promene koje su u međuvremenu uticale na promene u medijskom svetu. Predstavljanje i položaj žena u medijima se vrlo malo promenio, naslovne strane koje prenose ozbiljne političke tema i dalje ne pripadaju ženama, a one i ako se nađu na naslovnici, uglavnom su predstavljene u negativnom svetlu, ili kao žrtve koje su krive za svoj položaj. Postavljeno je pitanje do koje mere mediji utiču na reprodukovanje ovakve slike.


Kao novinarka, Jovana Gligorijević je navela da kada jedna od profesija postaje feminizirana, tj. kada se njom većinom žene bave, to je siguran znak da je “novac otišao u drugu profesiju”. Ona je navela i tri tendencije koje se mogu primetiti u našim medijima - prva je konstantna potreba za senzacionalizmom, druga je nedovoljna edukacija i treća je kičerizacija medija koja je uslovljena manjkom odgovornog uredništva.


Naše društvo, kao i ceo svet, trenutno nalazi u hipermedijalizovanom svetu podsetila je Snježana Milivojević prisutne. U svetlu uloge žena u medijima, stiče se utisak da su žene stalno u medijima, ali one su totalno drugačije prezentovane od muškaraca. Žene su skoro pa neprimetne u informativi, najčešće se njihova uloga svodi na estradu i industriju zabave, što dovodi do trivijalizacije uloge žena u društvu. Profesorka Milivojević je istakla da su mediji učionice građanskog života, ali da je u njima stalno prisutna simbolička nejednakost između polova. Mediji su i fabrika za proizvodnju stvarnosti u kojoj živimo, a u toj stvarnosti vesti su izrazito androcentrične. Ovoj tvrdnji odgovaraju podaci iz 2010. kada je rađen poslednji monitoring, po kojima su žene samo u 24% slučajeva subjekti u informativnim blokovima.


Pozicioniranje moći u medijima je očigledno, ocenila je Jelena Višnjić, i sve više se pokazuje da prevodom medijskog narativa možemo ustanoviti da se hiperseksualizacija koja je uspostavljena devedesetih godina nastavila i danas. Takođe, trenutno je aktuelan i identitet mrtve i prebijene žene, ali i totalno suprotno, identitet super žene, ona koja može sve i stiže sve. Ovaj dijametralno suprotan identitet, koji je nov, podjednako je mizoginičan, kao i identitet žene domaćice. Takođe, sve više je aktuelan trend da se prebijene i mrtve žene predstavljaju na jedan senzacionalistički i stereotipni način u medijima i samim tim i nakon samog čina dodatno viktimizuju.


O stanju u internet sferi govorila je Cyber Wanderlust koja je naglasila da je hipermedijalizaciju u sprezi sa slabim političkim obrazovanjem, koja je dovela da rod kao društveni konstrukt bude hijerarhijski postavljen. Ona je naglasila je žensko pitanje neodvojivo od ostalih pitanja, ali da se usled političke nepismenosti to ne vidi. Na internetu, kao i u drugim medijima, primećeno je nasilje nad ženama i sve veća mizoginija. Ona je takođe, pozvala na društveno angažovanje i borbu za svoja prava.


Sandra Mandić je iz ugla profesije i nekadašnjeg rada u medijima, dala osvrt na položaj žena u medijskim kućama. Ona je primetila da su žene upotrebna roba. Ono što je postalo trend je da se žene vrlo retko nude kao sagovornice na određene teme, ali i da se često pri izboru tema zaboravi ženski kontekst. Mediji bez obzira na kontinuiran rad na temi, vrlo malo rade na postavljanju teme, već više na praćenju aktuelne situacije. Iako medijski radnici prolaze različite edukacije, kao što je ona o upotrebi rodno senzitivnog jezika, rezultati se slabo i retko vide.


Učesnice su se tokom diskusije dotakle i teme postfeminizma, problema sve češćeg otpuštanja novinarki, o rodni stereotipima i diskriminaciji, te kako da je prepoznaju i bore se protiv nje.


Nakon okruglog stola usledila je projekcija američkog dokumentarnog filma „Miss Representation“ koja govori o načinu na koji su žene predstavljene u medijima, filmovima i kako se izveštava o političarkama i uticajnim ženama u SAD. 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus