KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

ŽENSKA PRAVA U SRBIJI: OD PAPIRA DO REALNOSTI JOŠ JE DUG PUT

07.03.2016

U okviru Programa Podeli svoje znanje – Postani mentorka, u subotu 5. marta održana je tradicionalna Mentorska šetnja povodom Dana žena u partnerstvu sa organizacijom Vital Voices, a nastavila se javnom debatom na temu „Od papira do realnosti: ženska prava u Srbiji“.


Skup je započeo okupljanjem na Trgu Svetog Save, nakon čega su učesnice krenule u simboličnu šetnju Omladinskom ulicom i Ibarskim kejom. Srbija se tako našla na mapi globalnih mentorskih šetnji u organizaciji Vajtal Vojses sa jednom od 87 šetnji održanih u 59 zemalja širom sveta sa ciljem da pokaže snagu ženskog liderstva i ujedini žene u podršci drugim ženama.

Učesnice debate održane nakon Šetnje, osvrnule su se na stanje ženskih prava u Srbiji sa podsećanjem na ulogu žena i ženskih pokreta u ostvarivanju prava žena. Takođe, posebna pažnja bila je posvećena i značaju deljenja znanja i mentorstva u ovim procesima. Događaju su prisustvovale mentorine, mentorke i alumnistkinje programa, kao i zainteresovane građanke Kraljeva i mediji.


Govornice na debati su bile Biljana Maletin, nezavisna ekspertkinja, Milana Lazić, koordinatorka za ljudsku bezbednost i rodnu ravnopravnost iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Marina Blagojević Hjuson, naučna savetnica sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, a diskusiju je moderirala Svetlana Stefanović, menadžerka programa „Podeli svoje znanje - postani mentorka“.


Svetlana Stefanović je na početku debate istakla da je 8. mart dan podsetnik, dobar trenutak da se podsetimo svih žena koje su se kroz istoriju borile za svoja i naša prava. Takođe, veoma je važno naglasitii da se borba za ženska prava mora spustiti i na lokalni nivo, kao i da treba raditi na osnaživanju žena u ruralnim predelima. “Ovo nije samo borba žena, već zajednička borba muškaraca i žena, da nama i novim generacijama budućnost bude bezbednija i ravnopravna.”

Stefanović je podsetila prisutne da je u procesu izrada novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta Bezbednosti Ujedninjenih nacija Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2016-2020), kao i da je Srbija potpisnica Istanbulske konvencije u skladu sa kojom je od izuzetne važnosti usaglašavanje postojećih zakona. U procesu donošenja je i Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca.


Biljana Maletin se osvrnula na značaj Ženske platforme za razvoj Srbije 2014-2020, koja ima za cilj da otvori stalni dijalog i ukaže na mogućnosti i potrebe koje za sada ostaju skrivene. Na trećoj Palićkoj konferenciji, zajedničkim radom formulisana je Platforma koja je proizišla iz objektivnog prikaza stanja i ujedno ponudila scenario razvoja Srbije koji u potpunosti bio zasnovan na principima rodne ravnopravnosti u svim poljima društvenog života. “Mi smo nositeljke baklje promena i borbe za potpunu ravnopravnost, a naša misija je da stvaramo istoriju”, istakla je Maletin.


Milana Lazić je podsetila prisutne na istoriju borbe za ženska prava u Srbiji i bliže objasnila Indeks rodne ravnopravnosti koji za cilj ima merenje rodne ravnopravnosti. Indeks rodne ravnopravnosti koji Evropski institut za rodnu ravnopravnost izrađuje od 2013. godine, prvi put je urađen i za Srbiju. Indeks prati napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti i pruža ocenu stanja u četiri domena – rad i novac, znanje, vreme, moć i zdravlje. Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana za koju je izrađen Indeks po metodologiji Instituta. Naša država najviše zaostaje za Evropskom unijom u kategoriji položaja žena u oblasti rada i novca (čak 33% žena je nezaposleno), a najmanje u oblasti zdravlja, dok je iznad proseka EU kada je reč o moći, odnosno učešću žena u odlučivanju i upravljačkim strukturama. Lazić je sa prisutnim učesnicama podelila šta za nju znači mentorstvo i izrazila je želju da i ona bude deo Programa sledeće generacije.


Marina Blagojević Hjuson govorila je o istoriji ženskog pokreta u Srbiji, koja je krunisana prvom konferencijom žena 1978. godine. Marina je govorila o nevidljivosti ženske delatne moći, kako se kroz kulturu proizvodi rodna nejednakost i kako postoji mnoštvo slojeva koji proizvode tu “drugost”.


Ona je takođe ukazala na bitan fenomen, a to je povezanost ženskosti i brige, na individualnom i kolektivnom nivou. “Kod nas se rod konstruisao drugačije nego na Zapadu. Žene su u tom konstruktu kultura, a muškarci predstavljaju prirodu, što dovodi do drugaćije vrste izbora, a samim tim i do rodne diskriminacije. Individualno osnaživanje je izuzetno bitno jer ono vodi do grupnog osnaživanja, a ono zatim dovodi i do ukorenjavanja. Kada su ženska prava ukorenjena, njihovo osporavanje samim tim postaje nemoguće.” istakla je Marina. Ona je naglasila da je feminizam inovacija i da je pomeranje ka deesencijalizaciji neophodno, jer je potrebno prevazići uvreženi model mišljenja.


Posle izuzetno inspirativne i interaktivne debate, prisutne su došle do zaključka da žensko pitanje nije čak ni rodno, vec društveno, civilizacijsko pitanje. Potrebno je prevazići negativne tradicije, afirmisati pozitivno i boriti se protiv patrijarhata u ideološkoj i visokoakademskoj sferi, što se najbolje oslikava kroz upotrebu rodno senzitivnog jezika.


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus