KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

Živo slovo na papiru: Nezavisni organi u procesu revizije Ustava

21.05.2017

Uprkos potencijalu da obeleži konačni prekid sa tradicijom donošenja Ustava bez konsultacija javnosti i šireg društvenog konsenzusa, Ustav Republike Srbije iz 2006. godine donet je u ishitrenoj atmosferi koja je nepopravljivo umanjila njegov legitimitet. Nakon ubrzane pripreme, kratkih pregovora partijskih struktura i potpunog izostanka javne i parlamentarne rasprave, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupštine) usvojili su predlog novog Ustava, koji su umesto nadležnog parlamentarnog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sastavili predstavnici uskog kruga najznačajnijih stranaka. Pored problema legitimiteta, višestruki razlozi podstakli su stručnjake i javnost da ubrzo pokrenu pitanje revizije Ustava, počev od nedostataka u sadržaju Ustava i nezadovoljstva nedoslednim ustavnim rešenjima, pa do neophodnih izmena u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU). U okviru procesa pristupanja EU, revizija Ustava predstavlja jedan od neophodnih preduslova za ratifikaciju i stupanje na snagu Ugovora o pristupanju EU i obaveza koje proističu iz članstva, a time i nužan korak za napredak Srbije ka članstvu u EU. S obzirom na to da je promena važećeg Ustava danas izvesna, predstojeći proces revizije Ustava treba iskoristiti za unapređenje ustavnih rešenja kojima se pravno-političko uređenje države može znatno poboljšati. Među njima je i definisanje položaja i uticaja nezavisnih organa kao jedne od ključnih komponenti stabilnog i efikasnog demokratskog sistema, razvijenog na principima vladavine prava i dobre uprave.


Nezavisni organi, koji se često nazivaju i četvrtom granom vlasti, ne samo da štite građane i njihova prava već istovremeno obezbeđuju snažan mehanizam za delotvornu kontrolu izvršne vlasti. Oni su ključni partneri Skupštine u sprovođenju funkcije kontrole nad izvršnom vlašću i organima uprave, odnosno u kontroli rada organa vlasti i nosilaca javnih ovlašćenja. Efikasan i efektivan rad nezavisnih organa predstavlja neophodan preduslov za obezbeđivanje ravnoteže među nosiocima državne vlasti. Međutim, prethodno istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji pokazuje da se nezavisni organi i dalje susreću sa preprekama i nedostacima koji direktno degradiraju njihov položaj i uticaj. Otežavanje delotvornog rada nezavisnih organa utiče na sveukupan rad demokratskih institucija u Srbiji, počev od Skupštine, čiji je rad sveden na puku formalnu ulogu „glasačke mašine“ usled koncentracije vlasti u rukama egzekutive i prekomernog uticaja partijskih struktura na poslanike. Obezbeđivanje funkcionalne kontrole rada izvršne vlasti neophodan je preduslov za podelu i ravnotežu vlasti, a samim tim i za obezbeđivanje vladavine prava koja je jedan od ključnih uslova za napredak Srbije u procesu evropskih integracija.


Definisanjem položaja i funkcije nezavisnih organa koji garantuju poštovanje osnovnih prava građana u samom Ustavu stvara se neophodan preduslov za jačanje njihovog položaja, autoriteta i uticaja. Jaki, stabilni i delotvorni nezavisni organi, čija se mišljenja i preporuke poštuju i efektivno primenjuju, ključan su garant zaštite ljudskih i manjinskih prava proklamovanih Ustavom. Ona su istovremeno nužna za uspostavljanje stabilnih i funkcionalnih demokratskih institucija, koje garantuju i poštuju podelu i ravnotežu vlasti. Upravo ovi preduslovi čine temelje vladavine prava, a njihovo ispunjenje ključan je korak za napredak Srbije u procesu evropskih integracija. U tom smislu, i sam poslednji izveštaj Evropske komisije za 2016. godinu ponovo podvlači da „delotvoran nadzor nad egzekutivom mora biti dodatno unapređen“, kao i „razumevanje i priznavanje nadležnosti nezavisnih organa“.


Ovde vredi napomenuti da značajne razlike među nezavisnim organima u oblastima delovanja i nadležnostima otežavaju njihovo grupno definisanje u Ustavu, poput na primer formalnog definisanja četvrte grane javne vlasti. Pa ipak, regulisanjem stabilnog položaja i uloge obezbedili bi se preduslovi nužni za njihovo funkcionisanje. Sa druge strane, grupa nezavisnih organa koja deluje u oblasti zaštite ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije nesumnjivo može naći svoje mesto u Ustavu, s obzirom na njihov nezaobilazan značaj u zaštiti zajamčenih prava građana kao i načela vladavine prava kao osnovne pretpostavke Ustava. Imajući to na umu, izveštaj politike usmeren je upravo na ovu grupu nezavisnih organa: Zaštitnika građana (u daljem tekstu: Ombudsman), Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik za informacije i zaštitu podataka) i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik za ravnopravnost).


Cilj ovog izveštaja politike jeste da identifikuje razloge za Ustavnu regulaciju položaja i funkcije ovih nezavisnih organa, potencijalne prednosti i eventualne mane njihovog definisanja Ustavom u odnosu na pravno-politički sistem u Srbiji, kao i da ponudi preporuke za regulisanje položaja i funkcije ovih nezavisnih organa u okviru predstojeće revizije Ustava. Na tragu iznetih nalaza ovaj izveštaj politike nastoji i da otvori debatu o Ustavnom regulisanju principa na kojima počivaju i rade drugi nezavisni organi.

 

Preuzmite celokupan tekst

 

 

Istraživački forum - početna strana>>


Komentari

Uključi se napiši komentar:
vladimir jovanovic  -  
15.06.2017 20:31
Ne smemo menjati ustav ni slucajno.

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus