Vesti iz EU

Evropski parlament će sledeće nedelje glasati o reformi izbornog zakona Evropske unije. Predložene reforme obuhvataju devet koraka koji vode ka vidljivijim EU izborima koji su više 'evropski'. Međutim, još uvek nema ni pomena o evropskim transnacionalnim listama koji bi predstavljale pravi iskorak, kako je istakao jedan od predlagača, nemački poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik Međunarodnog evropskog pokreta, Jo Lajnen.

Debata na temu žena, mira i bezbednosti održana je 13. oktobara 2015. godine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, čime je obeleženo 15 godina od usvajanja Rezolucije UN 1325. Ova Rezolucija afimiše važnost uloge žena u prevenciji i rešavanju konflikata, izgradnji i održavanju mira, i poziva na njihovu potpunu uključenost u održavanje i promovisanje mira i stabilnosti. 

Zemlje članice EU pokušavaju što pre da uspostave sistem razmene informacija o porezima, kako bi se izborile sa slučajevima utaje poreza. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD je procenila da se godišnje gubi oko 223 milijardi evra na svetskom nivou, zbog neprijavljenih korporativnih poreskih prihoda, što je oko 10 % ukupnih prihoda od poreza. Posvećenost merama štednje koje su aktuelne u mnogim zemljama zahteva da se što pre pronađe rešenje za ovaj problem.

Migracije i izbeglička kriza na vrhu su agende novog EU Samita koji je danas okupio evropske šefove država i vlada u Briselu. Kako je najavljeno, glavna tema novog sastanka Evropskog saveta zakazanog za 15. i 16. oktobar, biće rešavanje izbegličke krize. Očekuje se da će se na savetu ispitati Nacrt Akcionog plana Evropske komisije o podršci izbeglica i upravljanje migracijama, te da će se razmotriti mogućnost stvaranja Evropske obalske i granične garde kao i dosadašnja implementacija rezultata vandrednog Evropskog saveta koji je održan u septembru.

Osim izbegličke krize, teme u fokusu ovog Evropskog saveta biće i predstojeći referendum u Velikoj Britaniji kao i napredak u pravcu evropske Ekonomske i monetarne unije. 

Dvanaest zemalja čije obale zapljuskuje Tihi okean postigle su dogovor o podizanju nivoa njihove trgovinske saradnje potpisivanjem sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu. Sporazum je potpisan u ponedeljak 5. oktobra 2015. godine, u Atlanti (SAD) što je označilo kraj maratonskih, petogodišnjih pregovora koji su mu prethodili. 

Krajem septembra, Evropska unija predstavila je novi okvir za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Dokument nosi naziv: Transformacija života devojaka i žena kroz spoljnu politiku Evropske Unije (2016-2020) i u njemu se navodi da EU želi svet u kome se poštuju prava devojaka i žena, i gde je svako u stanju da ispuni svoj potencijal i da doprinese stvaranju fer i pravednog društva. 

Sudije Evropskog suda pravde (ECJ) su u utorak, 6. oktobra, donele presudu koja je nanela žestok udarac kontraverznom „Safe Harbour“ (Sigurna luka) sporazumu o razmeni podataka između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih američkih država (SAD) proglasivši ga nevažećim. Presuda Evropskog suda je odbacio petnaestogodišnji ugovor i proglasila ga nelegalnim na osnovu neadekvatne zaštite podataka Evropljana koji su preneti u SAD, a kako prenosi EurActiv, sudije su uputile jake kritike američkoj vladi za kompromitovanje suštine osnovnog prava na poštovanje privatnog života. 

Evropski ženski lobi je u Briselu početkom septembra organizovao Agoru, prvu feminističku letnju školu u Evropi. Time je, kako kažu organizatori, osnovano mesto za razmenu, inspiraciju i unapređenje veština. Glavne teme Agore bili su migranti i žene kao manjina, intersekcionalizam, nasilje nad ženama, seksizam u kulturi i medijima, žene na vlasti, kao i seksualno i reproduktivno zdravlje i prava žena. 

Evropska unija je predstavila Akcioni plan za uspostavljanje Jedinstvenog tržišta kapitala (Capital Markets Union). Ova inicijativa je bila najavljena još u februaru 2015. godine kada je objavljen Zeleni papir koji je imao za cilj da pokrene proces osnaživanja slobode kretanja kapitala kao četvrte slobode garantovane Rimskim ugovorom. Uspostavljanje unije tržišta kapitala dovelo bi do konačne integracije tržišta kapitala zemalja članica Evropske unije i otvorilo nove mogućnosti za finansiranje naročito malih i srednjih preduzeća.